Solaris

Prvi pokušaji kontakta činjeni su posredstvom specijalnih elektronskih aparata, koji su transformisali impulse što su upućivani na obe strane. Okean je pri tom aktivno učestvovao u oblikovanju ovih aparata. Ali, sve se to događalo u potpunom mraku. Šta je značilo da je „učestvovao”? Modifikovao je izvesne elemente uređaja koji su uranjani u njega, usled čega su se zapisivani ritmovi pražnjenja menjali, registrujući aparati su beležili mnoštvo signala, kao da su se dobijali delići nekih ogromnih delovanja više analize, ali šta je sve to značilo? Možda su to bili podaci o trenutnom stanju razdraživanja okeana? Možda impulsi koji uzrokuju nastajanje njegovih ogromnih tvorevina, negde na hiljade milja daleko od istraživača? Možda, prevedene na neuhvatljive elektronske konstrukte — odraze večitih istina toga okeana? Možda njegova umetnička dela? Ko je to mogao znati, čim se nije mogla dobiti dva puta ista reakcija na isti impuls? Čim je jednom prilikom u odgovor stizala čitava eksplozija impulsa, a drugi put — gluho ćutanje. Još se činilo da stojimo samo korak pred dešifrovanjem toga, neprestano povećavanog, mora zapisa; specijalno u tu svrhu građeni su elektronski mozgovi sa prerađivačkom informacionom snagom kakvu nije zahtevao nijedan problem do tada. I zaista, dobijeni su izvesni rezultati. Okean — izvor električnih, magnetskih, gravitacionih impulsa — kao da je govorio jezikom matematike; izvesne sekvencije njegovih strujnih pražnjenja bilo je moguće klasifikovati služeći se najapstraktnijim granama zemaljske analize, teorije skupova i pojavljvale su se tamo homologije struktura, poznatih iz one oblasti fizike koja se bavi razmatranjem uzajamnog odnosa materije i energije, ograničenih i neograničenih veličina, čestica i polja — i sve je to naučnike navodilo da poveruju kako imaju pred sobom misaonu nakazu, da je to neka vrsta milionokratno razraslog, plazmatičnog mora-mozga koje opasuje celu planetu, koje troši vreme u neviđenim po svom rasponu teoretskim razmišljanjima o suštini svih stvari, a sve ono što hvataju naši aparati predstavlja sićušne, slučajno uhvaćene deliće ovoga gigantskog monologa koji se vodi večito u dubinama i koji prerasta svaku mogućnost našeg poimanja.

Toliko matematičari. Takve hipoteze jedni su određivali kao izraz omalovažavanja ljudskih mogućnosti, kao padanje na lice pred nečim što još ne razumemo, ali što se da razumeti kao vađenje iz groba stare doktrine ignoramus et ignorabimus; Ne znamo i nećemo znati (lat.); prim. prev. drugi su opet smatrali da su to štetna i jalova naklapanja, da se u tim hipotezama matematičara ispoljava mitologija našeg doba, koja u ogromnom mozgu — elektronskom ali plazmatičnom, svejedno — vidi najviši cilj postojanja — sumu bića.

A drugi opet… ali istraživača i gledišta bilo je na legione. Šta je, uostalom, predstavljala celokupna mreža pokušaja „uspostavljanja kontakta” u poređenju sa drugim granama solaristike, u kojima je specijalizacija toliko otišla napred, naročito u toku poslednjih dvadeset i pet godina, da solarist-kibernetičar gotovo da nije mogao da se sporazume sa solaristom-simetrijadologom. „Kako možete da se sporazumete s okeanom, ako niste više kadri da se sporazumete između sebe?” upitao je jednom u šali Fojbeke, koji je tada, u vreme mojih studija, bio direktor Instituta; u toj šali bilo je mnogo istine.

Jer nije slučajno što je okean uvršten u klasu Metamorfa. Njegova talasava površina mogla je da daje početak međusobno najraznolikijim formama koje nisu ličile ni na šta zemaljsko, pri čemu je svrhovnost — adaptacijska, saznajna ili bilo kakva druga — ovih često silovitih plazmatičnih erupcija „tvoraštva” bila potpuna zagonetka.

Vraćajući na policu i ovaj drugi tom, tako težak da sam morao da ga pridržavam obema rukama, pomislio sam da je naše znanje o Solarisu, koje ispunjava cele biblioteke, beskorisni balast i tresetište fakata, i da se nalazimo na istom mestu na kome smo počeli da ga gomilamo pre sedamdeset osam godina, a u stvari je situacija bila daleko gora, pošto se ceo trud tih godina pokazao kao uzaludan.

Ono što smo znali tačno, obuhvatalo je isključivo i samo negacije. Okean se nije služio mašanama, nije ih gradio, iako je prema nekim obračunima izgledao sposoban za to, jer je umnožavao delove nekih aparata uronjenih u njega, ali je to činio samo u prvoj i drugoj godini eksploracionih radova; posle je ignorisao sve probe, ponavljane sa benediktinskim strpljenjem, kao da je za naše uređaje i proizvode (a, proizlazilo bi, takođe i za nas…) izgubio svako interesovanje. Nije posedovao — nastavljam nabrajanje naših „negativnih podataka” — nikakav nervni sistem niti ćelije, ni strukturu koja bi podsećala na belančevinastu; nije uvek reagovao na impulse, čak ni najsnažnije (tako je npr. potpuno „ignorisao” katastrofu pomoćnog raketnog broda druge Gizeove ekspedicije, koji se svalio s visine od trista kilometara na površinu planete, uništavajući nuklearnom eksplozijom svojih atomskih pražnjenja plazmu u rasponu od jedne i po milje).