Solaris

„Sada… idite…” promuca odjednom čudnim, piskavim glasom. „Za ime boga… idite! Idite dole, a ja ću doći! Doći ću! Učiniću sve što god želite, ali molim vas idite odavde!”

Takva je muka bila u njegovom glasu da, potpuno zapanjen, digoh mahinalno ruku u želji da mu pomognem u pridržavanju tih vrata, jer se on najočevidnije borio, ali on tada užasno kriknu, kao da sam pošao na njega nožem, te počeh da se povlačim unatrag, a on je stalno vikao u falsetu:

„Idi! Idi!” a čas opet: „Vraćam se! Odmah se vraćam! Ne, ne!”

Odškrinu vrata i baci se unutra, a meni se učini da na visini njegovih grudi mignu nešto zlatasto, kao neki sjajni disk; iz laboratorije sad poče da dopire gluho kotrljanje, zavesa polete u stranu, velika, visoka senka promače preko staklenog ekrana, zastor se vrati na svoje mesto i ništa se više nije moglo videti. Sta se tamo događalo?! Zatrupkaše koraci, luda trka se prekide uz stravičan, stakleni prasak, i čuh dete koje se zacenjuje od smeha…

Noge su mi se tresle; pogledah oko sebe na sve strane. Zavlada tišina. Sedoh na nisku prozorsku dasku od plastične mase. Sedeo sam tako možda četvrt časa, ne znam da li čekajući na nešto, ili jednostavno tako doveden do krajnosti, da nisam imao volje čak ni da ustanem. Glava mi je prosto pucala. Negde, visoko, začuh otegnutu škripu i istovremeno se okolina rasvetli.

S moga mesta video sam samo deo kružnog hodnika, koji je opasivao laboratoriju. Nalazila se na samom vrhu Stanice, odmah ispod štita gornjeg oklopa, zbog čega su spoljni zidovi bili udubljeni i kosi, sa prozorima smeštenim na svakih nekoliko metara, kao puškarnice; kapci koji ih zatvaraju spolja upravo su se dizali uvis, plavi dan se bližio kraju. Kroz debela stakla grunu zaslepljujući blesak. Svaki nikleni opšivak, svaka brava počeše da bukte kao mala sunca. Vrata laboratorije — ova velika ploča od hrapavog stakla — zažariše se kao otvor ložišta. Gledao sam na svoje ruke složene na kolenima, posivele na ovoj avetinjskoj svetlosti. U desnoj sam držao gasni pištolj, pojma nisam imao kada ni kako sam ga izvadio iz futrole. Vratih ga ponovo u nju. Već sam znao da mi neće pomoći čak ni bacač vatre, jer šta bih s njim mogao da učinim? Da razvalim vrata? Da se probijem u laboratoriju?

Ustadoh. Propadajući u okean, sunčani disk, nalik na vodoničnu eksploziju, posla za mnom uspravan svežanj pramenova, gotovo materijalnih; kada me pogodiše u obraz (upravo sam silazio niz stepenice), bilo je to kao pribijanje treperavog pečata.

Na polovini stepenica predomislih se i vratih se gore. Obiđoh laboratoriju svud unaokolo. Kao što rekoh, bila je okružena hodnikom; prešavši nekih stotinak koraka nađoh se na drugoj strani, naspram potpuno istovetnih staklenih vrata. Nisam ni pokušao da ih otvorim, znao sam da su zaključana.

Tražio sam neki prozorčić u plastičnom zidu, makar bilo kakvu pukotinu; pomisao da pogledam spolja šta to radi Sartorijus nije mi se uopšte činila nečasnom. Želeo sam da prekinem s nagađanjima i da saznam istinu, iako nisam bio načisto kako ću moći da je razumem.

Pade mi na um da laboratorijske dvorane dobijaju svetlost od prozora na tavanici, to znači od prozora smeštenih na gornjem oklopu i, kad bih se probio napolje, mogao bih, možda, da kroz njih pogledam unutra. Radi toga bih morao da siđem dole po skafandar i kiseonični aparat. Stajao sam kraj stepenica, premišljajući da li je ta igra vredna napora. Bilo je sasvim verovatno da je staklo gornjih prozora takođe neprozirno, ali šta mi je preostajalo drugo? Siđoh na srednji nivo. Morao sam da prođem pored radio-stanice. Vrata behu širom otvorena. Snaut je sedeo u fotelji onako kako sam, ga ostavio. Spavao je. Čuvši moje korake, on se trže i otvori oči.

„Halo, Kelvine!” viknu promuklo. Ćutao sam. „I šta je, saznao si?” upita.

„Dabogme”, odgovorih polako. „On nije sam.”

Snaut iskrivi usne.

„No, eto. To je već nešto. Ima gosta, kažeš?”

„Ne razumem zašto nećeš da kažeš šta je to”, dobacih kao protiv volje. „Pa ostajući ovde i onako ću saznati, pre ili kasnije. Čemu onda te tajne?”

„Razumećeš kad sam budeš imao goste”, reče. Činilo mi se da nešto očekuje i da nema mnogo volje za razgovor. „Kuda ćeš?” upita kad se okrenuh. Ne odgovorih.