Solaris

Koža na licu i rukama bila mi je oparena. Setih se da sam u apoteci, kada sam tražio uspavljujuće tablete za Hari (smejao bih se sada svojoj naivnosti, samo da sam mogao), zapazio teglicu masti protiv opekotina, te pođoh u svoju kabinu. Otvorih vrata i u crvenoj svetlosti sunčeva zalaska ugledah da u fotelji, pored koje je pre toga klečala Hari, neko sedi. Strah me paralizova, panično se trgoh unatrag da se bacim u bekstvo; trajalo je to samo delić sekunde. Onaj u fotelji diže glavu. Bio je to Snaut. S nogom prebačenom preko noge, okrenut leđima prema meni (još je nosio one iste pantalone, nagorele reaktivima) prelistavao je neke papire. Na stolu pred njim bila ih je čitava gomila. Kad me vide, ostavi ih sve i za trenutak ostade zagledan u mene, namršten, s naočarima koje su mu bile spuštene na vršak nosa.

Priđoh bez reči umivaoniku, izvadih iz apoteke polutečnu mast i počeh da mažem najviše oparena mesta na čelu i obrazima. Srećom, nisam bio mnogo natekao a, zahvaljujući tome što sam bio čvrsto zažmurio, oči su mi ostale nepovređene. Nekoliko većih mehurova na slepoočnici i obrazu probo sam sterilnom iglom za injekcije i istisnuo iz nje serumsku tečnost. Potom zalepih na lice dva komada ovlažene gaze. Snaut me je sve vreme pažljivo posmatrao. Nisam na to obraćao pažnju. Kad najzad završih ove operacije (a lice me je sve žešće peklo), sedoh u drugu fotelju. Najpre sam morao da skinem s nje Harinu haljinu. Bila je to sasvim obična haljina, izuzev komplikacije sa dugmetima kojih nije bilo.

Držeći ruke spletene na šiljatom kolenu, Snaut je kritički pratio moje kretanje.

„No, šta je, da porazgovaramo?” progovori kad sedoh.

Ne rekoh ništa, pritiskajući gazu, koja poče da mi klizi sa obraza.

„Imali smo goste, a?”

„Da”, odgovorih suho. Nisam imao ni najmanje volje da prihvatim njegov ton.

„I rešili smo ih se? No, no, vatreno si se bacio na to.”

Dotače kožu na svom čelu, koja se još ljuštila. Bila se već počela obrazovati nova pokožica, koja je stvarala crvene pege. Zagledah se u njih zapanjeno. Kako mi dosad takozvana opaljenost Snauta i Sartorijusa nije bila jasna? Stalno sam mislio da je to od sunca — a na Solanisu se niko ne sunča…

„Ali počeo si valjda skromno?” govorio je ne obraćajući pažnju na blesak naglog razumevanja koji se mogao pročitati u mojim očima. „Razni narkotici, venena, slobodna amerikanka — a?”

„Šta hoćeš? Možemo da porazgovaramo ravnopravno. Ali ako želiš da se izmotavaš, bolje idi.”

„Ponekad čovek i nehotice postaje budala”, reče. Diže na mene poluzatvorene oči.

„Nećeš me ubediti da nisi upotrebio konopac ni čekić? A mastionicom nisi možda gađao, kao Luter? Nisi? Hej”, iskrivi se, „pa ti si prava junačina! Čak i umivaonik ceo, uopšte nisi pokušavao da razbiješ glavu, ništa; sobu uopšte nisi demolirao, nego onako smesta, cap-cap, zapakovao, ispalio, i kraj?!”

Pogleda na časovnik.

„Jedno dva a možda i tri časa trebalo bi, prema tome, da imamo slobodna”, završi. Gledao me je, gledao s neprijatnim osmehom, i nastavio:

„Znači, kažeš, da me smatraš za svinju?”

„Za krajnju svinju”, potvrdih jasno.

„Stvarno? A poverovao bi da sam ti rekao? Poverovao bi makar u jednu reč?”

Ćutao sam.

„Gibarijanu se to dogodilo prvom”, nastavi, s onim lažnim osmehom. „Zatvorio se u svojoj kabini i razgovarao je samo kroz vrata. A mi, pretpostavljaš, šta smo zaključili?”

Znao sam, ali sam više voleo da ćutim.

„Naravno. Zaključili smo da je poludeo. Rekao nam je ponešto kroz vrata, ali ne sve. Možda čak i pretpostavljaš zašto je prikrio ko je kod njega? Pa već znaš: suum cuique Svakom svoje (lat.) — Prev.. Ali! on je bio pravi istraživač. Zatražio je da mu pružimo šansu.”

„Kakvu šansu?”

„Pa eto, pokušavao je, pretpostavljam, da to nekako klasifikuje, da sredi, da razreši, radio je noću. Znaš šta je radio? Sigurno znaš!”

„Ona izračunavanja”, rekoh. „U ladici. U radio-stanici. To je on?”

„Da. Ali tada još ništa o tome nisam znao.”

„Koliko je dugo to trajalo?”

„Gostoprimstvo? Valjda nedelju dana. Razgovori kroz vrata. No, šta se tamo događalo? Mislili smo da ima halucinacije i da je motorično uzbuđen. Davao sam mu skopolamin.”

„Kako — njemu?!”

„Pa da. Uzimao je, ali ne za sebe. Eksperimentisao je. Tako je to išlo.”

„A vi?”

„Mi? Trećeg dana odlučili smo da se probijemo u njegovu kabinu da provalimo vrata ako ne bude druge, hteli smo da budemo plemeniti, da ga lečimo.”

„A… onda zato!” ote mi se.

„Da.”

„I tamo… u onom ormanu…”

„Da, dragi dečko! Da. Nije znao da su u međuvremenu i nas posetili gosti. I nismo mogli više njime da se bavimo. Ali nije to znao. Sada već… postoji… izvesna rutina.”

Rekao je to tako tiho, da sam poslednju reč više zaključio po smislu, no što sam ja čuo. v

„Čekaj, ne razumem”, rekoh. „Kako onda, morali ste valjda da čujete. Sam kažeš da ste prisluškivali. Morali ste čuti dva glasa, i onda…”

„Ne. Samo njegov glas, a ako su se čak i čuli nejasni šumovi, valjda razumeš da smo sve pripisivali njemu…”

„Samo njegov?… Ali… zašto?”