Solaris

Jedva sam mogao da čitam, tako je postalo tamno, knjiga u mojim rukama je pocrnela i najzad mi se slova rasplinuše pred očima, ali je praznina na listu svedočila da sam došao do kraja ovog događaja koji sam upoređujući ga sa sopstvenim iskustvom, smatrao veoma verovatnim. Okrenuh se prema prozoru. Sve je bilo tamnoljubičasto napolju, samo se nad linijom horizonta naziralo još nekoliko oblaka, kao žar koji se gasi. Obavijen tamom okean je bio nevidljiv. Čuo sam slabo lepršanje papirnih listića nad ventilatorima. Zagrejan vazduh sa slabim ukusom ozona postao je mrtav. Apsolutna tišina ispunjavala je celu Stanicu. Pomislih da u našoj odluci — da ostanemo — nije bilo ničega herojskog. Period herojskih planetarnih napora i smelih ekspedicija, užasnih smrti, kao i spomenuta smrt Fehnera, prve žrtve okeana, predstavljao je prošlost. Više me se gotovo nije ticalo ko je Snautov ili Sartorijusov „gost”. Posle nekog vremena pomislio sam prestaćemo se stideti i izdvajati. Ako se ne budemo mogli osloboditi „gostiju”, navići ćemo se na njih i živećemo s njima, a ako njihov tvorac promeni pravila igre, prilagodićemo se i tim novim pravilima, iako ćemo se kroz izvesno vreme koprcati, otimati se, a možda će čak ovaj ili onaj izvršiti samoubistvo, no na kraju će i to buduće stanje doći u svoju ravnotežu. Soba se ispunjavala mrakom, sve sličnijim zemaljskome. Rasvetljavali su ga još samo beli oblici umivaonika i ogledala. Ustadoh, pipajući pronađoh paketić vate na polici, ovlaženim tamponom oprah lice i legoh nauznak na krevet. Negde iznad mene, nalik na lepet noćne leptirice, pojačavao se i umanjivao treptavi zvuk ventilatora. Nisam video čak ni prozor, sve je obavilo crnilo, samo je slab pramen svetlosti visio ispred mene, svetlosti za koju ne znam otkuda je dopirala, kao što ne znam ni da li sam je video na zidu, ili u daljini, ili dubini pustinje izvan prozora. Setih se kako me je prošle večeri uplašio pusti izgled solarijskog prostranstva i umalo se ne osmehnuh. Nisam ga se bojao. Ničega se više nisam bojao. Približih očima pregib ruke. Brojčanik časovnika zasvetli venčićem brojki. Za jedan čas trebalo je da se rodi plavo sunce. Uživao sam u mraku, i disao sam duboko, prazan, oslobođen svih misli.

U jednom trenutku, kad se pokrenuh, osetih na bedru pljosnati oblik magnetofona. Zaista. Gibarijan. Njegov glas zapisan na traci. Nije mi čak ni na um palo da ga vaskrsnem, da ga saslušam. A to je bilo sve što sam mogao da za njega učinim. Izvadih magnetofon da bih ga stavio ispod kreveta. Tada začuh slab šušanj i slabu škripu od otvaranja vrata.

„Kris?…” dopre do mene tih glas, nalik na šapat. „Jesi li tu, Kris? Tako je mračno.”

„Ništa”, rekoh. „Ne boj se. Hodi ovamo.”

7. SAVETOVANJE

Ležao sam na leđima, s njenom cjlavom na ruci, bez i jedne misli. Mrak koji je vladao u sobi počinjao je da se ispunjava. Cuo sam korake. Zidovi su nestajali. Nešto se gomilalo iznad mene, nešto više, bez granica. Viđen skroz-naskroz tuđim očima, grljen bez dodira, ukočio sam se u mraku, osećao sam njegovu providnost, oštru, koja je istiskivala vazduh. Vrlo daleko čuo sam srce. Usredsredio sam svu pažnju, ostatke snaga, u očekivanju agonije. Nije nailazila. Jedino sam se još smanjivao, a nevidljivo nebo, nevidljivi vidici, prostor bez oblika, bez zvezda, povlačio se i uvećavao do ogromnih razmera, a ja sam se trudio da se uvučem u ono na čemu sam ležao, ali poda mnom nije bilo više ničega i mrak ništa više nije zaklanjao. Stisnuh ruke i pritisnuh njima lice. Više ga nisam imao. Prsti prođoše bez prepreke. Htedoh da vičem, da urlam…

Soba beše plavo-siva. Stvari, police, uglovi sobe behu kao izvedeni širokim, zagasitim potezima, samo u obrisima, bez sopstvene boje. Najsvetlija, biserna belina u tišini napolju. Telo mi beše mokro od znoja. Pogledah pored sebe, gledala me je.

„Utrnula ti ruka?”

„Šta?”

Ona diže glavu. Oči joj behu iste boje kao i soba, sive, svetlucave između crnih trepavica. Osetih toplinu njenog šapata, pre no što shvatih reči.

„Ne. A, jeste.”

Stavih ruku na njena pleća. Dodir je izazivao treptanje. Polako je privukoh drugom rukom.

„Sanjao si ružan san?”

„San? Da, san. A ti nisi spavala?”

„Ne znam. Možda nisam. Ne spava mi se. Ali ti spavaj. Zašto gledaš tako?”