Srce zime

Činilo se da štit nije ni potreban. Lica izobličenog u užasnutu masku, Tejlin je drhtala i borila se za dah kao da je trčala deset milja koliko je noge nose, I dalje je tonula u meku površinu, ali bez Dosininog usmeravanja ova se više nije oblikovala prema njoj. Iskolačenih očiju, Tejlin je zurila u tavanicu, onda je čvrsto zažmurila, pa smesta opet otvorila oči. Kakva god da se sedanja kriju iza njenih kapaka, očigledno ne želi da se suoči s njima.

Približivši se stolici u dva koraka, Pevara gurnu Štap zakletvi ka izbezumljenoj ženi. „Odbaci sve zakletve koje te obavezuju i ponovo položi Tri zakletve, Tejlin", grubo reče. Tejlin odskoči od štapa kao da je zmija otrovnica, a onda se trže na drugu stranu kad se Serin nagnu ka njoj.

„Sledeči put ćeš dobiti kotao, Tejlin. Ili Mirdraalovu nežnu pažnju." Serinino lice je bilo neumoljivo, ali u poređenju s tonom kojim joj se obratila, bilo je nežno. „I nećeš se pre toga probuditi. A ako to ne bude dovoljno, biće i sledećeg puta, i sledećeg, i koliko god bude potrebno, makar morale da ostanemo ovde sve do leta.“ Dosina otvori usta da se pobuni, ali onda se lecnu i samo ih zatvori. Jedino ona zna kako da upravlja stolicom, ali u toj družini je na jednako niskom mestu kao Siejn.

Tejlin nastavi da zuri u Serin. Krupne oči ispuniše joj se suzama i ona zajeca glasno i beznadežno. Ne gledajući posegnu za Štapom zakletvi, a Pevara joj ga tutnu u ruku. Prigrlivši Izvor, Pevara usmeri u Štap jednu nit Duha. Tejlin je toliko snažno zgrabila štap debljine ručnog zgloba da su joj članci pobeleli, pa ipak je samo ležala tamo, jecajući.

Serin se ispravi: „Bojim se da je vreme da je ponovo uspavaš, Dosina"

Tejlini se suze udvostručiše, ali ona promrmlja kroz njih. „Ja - odbacujem - sve - zakletve - koje me vezuju." Izgovorivši poslednje reči, zavrišta.

Siejn poskoči, a onda proguta knedlu. Dobro je znala koliko boli kada se uklanjanja samo jedna zakletva i mogla je samo da pretpostavi koliko boli kada se uklanjanja više njih - ali sada je stvarnost pred njom. Tejlin je vrištala dok je imala vazduha u plućima, a onda je udahnula samo da bi ponovo zavrištala, i to je potrajalo toliko da je Siejn napola očekivala da neko dotrči iz Kule. Visoka Zelena se neobuzdano grčila mlatarajući rukama i nogama, onda se iznenada izvila naviše tako da su joj samo pete i glava dodirivali sivu površinu, svaki joj se mišić zatezao, a celo telo divlje grčilo.

Jednako naglo kako je počeo, napad prestade, a Tejlin pade kao da nema kostiju i ostade da leži, jecajući kao izgubljeno dete. Štap zakletve se otkotrljao iz njene mlitave ruke niz sivu kosinu. Jukiri promrmlja nešto što je zvučalo kao revnosna molitva. Dosina je drhtavim glasom iznova i iznova šaputala: „Svetlosti! Svetlosti!"

Pevara diže Štap i ponovo sklopi Tejlini prste oko njega. Siejnina prijateljica nije imala milosti - ne kada je o tome reč. „Sada položi Tri zakletve", odsečno naredi.

Na trenutak je delovalo kao da će Tejlin da odbije, ali ona ipak polako ponovi zakletve koje su ih sve spajale i s kojima su i bile Aes Sedai. Da ne izgovori nijednu reč koja nije istinita. Da nikada ne napravi oružje kojim bi se ljudi ubijali. Da nikada ne koristi Jednu moć kao oružje, osim za odbranu sopstvenog života, života svog Zaštitnika ili druge sestre. Na kraju nemo zaplaka, sva bezglasno drhteći. Možda je to bilo od zakletvi koje su se omotavale oko nje. Nelagodne su dok se ne slegnu. Možda zbog toga.

A onda joj Pevara reče koju još zakletvu traže da položi. Tejlin ustuknu, ali ipak beznadežno promrmlja. „Zavetujem se da ću se potpuno pokoravati svima vama." Nakon toga je samo stajala i tupo zurila preda se, a suze su joj se slivale niz lice.

„Odgovori mi istinito", reče joj Serin. „Da li pripadaš Crnom ađahu?“

„Da." Reči su škripale kao da joj je grlo zarđalo.

Od tih jednostavnih reči Siejn se sledi kao nikada u životu. Na kraju krajeva, pošla je u lov na Crni ađah, i verovala da njen plen postoji, mada su mnoge sestre sumnjale u to. Napala je drugu sestru, i to Predstavnicu, pomogla je da Tejlin vežu tokovima Vazduha u napuštenom podrumskom hodniku, prekršila desetinu zakona Kule, počinila ozbiljne zločine, i sve to da bi čula odgovor u koji gotovo da je bila sigurna pre nego što je pitanje uopšte postavljeno. Sada je čula. Crni ađah zaista postoji. Zurila je u Crnu sestru, Prijateljicu Mraka koja je nosila šal. I ispostavilo se da je verovanje u to bilo tek bleda senka naspram suočavanja s njima. Samo činjenica da joj je vilica bila stegnuta u grču sprečavala joj je zube da cvokoću. Borila se da se sabere, da razmišlja zdravorazumski. Ali noćne more su bile budne i hodale su Kulom.