Srce zime

Neko je bučno dahnuo i Siejn shvati da nije bila jedina koja je otkrila da joj je svet okrenut naglavačke. Jukiri je dozvolila sebi da se strese, a onda je pogled zakucala za Tejlin kao da je nameravala da zadrži štit nad njom i samom snagom volje, ako tako mora biti. Dosina je oblizivala usne i nesigurno popravljala svoju tamnozlatnu suknju. Samo su Serin i Pevara delovale opušteno.

„Dakle", reče Serin meko. Možda bi „slabašno" bio bolji izraz. „Dakle. Crni ađah." Duboko je udahnula i nastavila oštrije. „Nema više potrebe za tim, Jukiri. Tejlin, nećeš pokušati da pobegneš ili pružiš bilo kakav otpor. Nećeš čak ni dodirnuti Izvor bez dozvole jedne od nas. Mada će, pretpostavljam, neko drugi preuzeti ovu dužnost kada te predamo. Jukiri?" Štit oko Tejlin iščeznu, ali sjaj ostade oko Jukiri, kao da nije dovoljno verovala uticaju Štapa na Crnu sestru.

Pevara se namršti. „Pre nego što je predamo Elaidi, Serin, želim da iskopamo sve što je moguće. Imena, mesta, bilo šta. Sve što ona zna!“ Prijatelji Mraka pobili su Pevari celu porodicu i Siejn je bila sigurna da bio ona pošla i u izgnanstvo spremna da lično pohvata sve Crne sestre, sve do poslednje.

I dalje srozana na stolici, Tejlin se napola ogorčeno nasmeja, napola zajeca. „Kad to uradite, sve smo mrtve. Mrtve! Elaida je Crni ađah!“

„To je nemoguće!”, prasnu Siejn. „Sama Elaida mi je izdala naređenje."

„Mora biti", Dosina napola prošapta. „Tejlin je ponovo položila Zakletve; upravo ju je imenovala!” Jukiri žestoko zaklima.

„Mućnite glavom", procedi Pevara, s gađenjem odmahujući svojom. „Znate podjednako dobro kao i ja da ćete slagati ako verujete da je to istina."

„A da to jeste istina", reče Serin čvrsto, „kakav dokaz imaš, Tejlin? Da li si viđala Elaidu na vašim... sastancima?" Toliko je čvrsto stegla dršku svoga noža da su joj zglobovi na prstima pobeleli. Serin je morala da se bori za šal žešće nego većina njih, za pravo da uopšte ostane u Kuli. Za nju je Kula bila više od doma, važnija od njenog života. Ako Tejlin da pogrešan odgovor, Elaida možda neće poživeti da joj se sudi.

„Oni nemaju sastanke", nadureno promrmlja Tejlin. „Osim valjda Vrhovnog saveta. Ali ona mora da je Crna. Poznat im je svaki izveštaj koji ona dobije, čak i oni tajni, svaka reč koja joj je upućena. Poznata im je svaka odluka koju donese pre nego što se objavi. Danima pre toga, a ponekad i nedeljama. Kako drugačije, ako im ona ne kaže?“ S naporom sedeći uspravno, pokuša da svaku ponaosob prostreli pogledom. Jedino joj je uspelo da izgleda usplahireno. „Moramo da bežimo, moramo da nađemo gde da se sakrijemo. Pomoći ću vam - reći ću vam sve što znam - ali one će nas ubiti ako ne pobegnemo!"

Čudno, pomisli Siejn, koliko je brzo Tejlin svoje bivše prijateljice nazvala „one“ i pokušala da se poistoveti s njima. Ne. Izbegavala je pravu poteškoću, a to je bezumno. Je li nju Elaida zaista poslala da lovi Crni ađah? Elaida zapravo nikad nije izgovorila ime. Je li mislila na nešto drugo? Elaida je uvek hvatala za grlo svakoga ko makar pomene Crne. Mada, gotovo je svaka sestra radila to isto...

„Elaida je dokazala da je budala", reče Serin, „i više nego jednom sam zažalila što sam je podržala, ali neću poverovati da je ona Crna dok ne vidim više dokaza od ovoga." Usana stisnutih u tanku liniju, Pevara odsečno klimnu glavom u znak odobravanja. Budući Crvena, tražila je mnogo više.

„Možda i jeste tako, Serin" reče Jukiri, „ali mi ne možemo duže da držimo Tejlin a da Zelene ne počnu da pitaju gde je. A da ne pominjem... Crne. Bilo bi bolje da brzo odlučimo šta da radimo, ili ćemo i dalje kopati na dnu bunara kada kiša počne." Tejlin uputi Serin slabašan osmeh, verovatno u nameri da zadobije poverenje. Izbledeo je pred mrštenjem Smeđe Predstavnice.

„Elaidi ne smemo ništa reći dok ne budemo u stanju da osakatimo Crne jednim zamahom", konačno reče Serin. „Ne raspravljaj se, Pevara; to je razumno." Pevara odmahnu i tvrdoglavo se namršti, ali ipak zatvori usta. „ Ako je Tejlin u pravu“, nastavi Serin, „Crne znaju za Siejn ili će uskoro znati, tako da joj moramo pružiti bezbednost koliko god to možemo. To neće biti lako kad nas je samo pet. Ne možemo verovati nikome dok nismo sigurni u njih! Bar imamo Tejlin i ko zna šta ćemo saznati pre nego što je iscedimo?" Tejlin je pokušala da deluje kao da je voljna da je iscede, ali niko nije obraćao pažnju na nju. Siejni se grlo osuši.

„Možda nismo potpuno same", nevoljno reče Pevara. „Siejn, reci im za svoj mali plan sa Zerom i njenim prijateljicama."