Srce zime

Birgitina neodlučnost da prihvati drugi najbolji argument bila je, očigledno, gotovo jednako velika koliko i njena nevoljnost da se složi. „Lovci nisu mnogo krvavo bolji, Elejna“, promrmljala je. „Položili su Lovačku zakletvu da bi pronašli uzbuđenje i dobili mesto u istoriji, ako im pođe za rukom. Ne da bi se smirili i čuvali red i zakon. Polovina njih su uobraženi nametljivci, koji su svoje plamene noseve digli nebu pod oblake; ostali, ne samo da stavljaju glave u torbu kada je to neophodno, već traže nove prilike da to čine. I samo jedan šapat glasine o Rogu Valera, i bićeš srećna ako samo dvojica od trojice nestanu preko noći."

Dijelin se malčice osmehnu, kao da je izvojevala malu pobedu. Ulje i voda nisu ništa naspram te dve; svaka se dovoljno dobro snalazila s gotovo svakim drugim, ali iz nekog razloga mogu da se posvađaju i oko boje uglja. Mogu i spremne su. „Osim toga, i Lovci i najamnici su skoro svi stranci. To će podjednako loše izgledati i kod plemenitih i kod prostih. Veoma loše. Poslednje što želiš jeste da pokreneš bunu." Munja blesnu i na tren osvetli okna, a naročito glasna grmljavina naglasi njene reči. U hiljadu godina, sedam kraljica Andora je bilo zbačeno otvorenom pobunom, a dve preživele verovatno su želele da nisu.

Elejna se suzdrža da ne uzdahne. Na jednom od kitnjastih stočića uza zidove nalazio se težak srebrni poslužavnik s šarama na kojem su bile čaše i visoki vrč kuvanog začinjenog vina. Odnosno, sada već mlakog začinjenog vina. Lagano je usmerila Vatru i tanani pramen pare se diže iz vrča. Podgrevanje je dalo začinima malo gorak ukus, ali vredelo je zbog toplote srebrnog putira, koji joj je grejao ruke. S naporom je odolela želji da pomoću Moći ugreje vazduh u sobi i pustila je Izvor; toplota svejedno ne bi potrajala ako se ne održava tkanje. Uspela je da savlada svoju nevoljnost da pusti saidar svaki put kada ga prigli - dobro, do određene granice - ali u poslednje vreme je uvek želela da iz Izvora otpije sve više. Svaka sestra mora da se suoči s tom opasnom željom. Pokretom ruke je ponudila ostale da naspu sebi vino.

„Znate situaciju", rekla im je. „Samo bi budala mogla pomisliti da nije kobno, a nijedna od vas nije budala." Garda je ljuštura, šaka prihvatljivih ljudi i dvostruko toliko vojnika snažnih i žilavih, pogodnih da izbacuju pijanice iz krčmi, ili da sami budu izbačeni. A sada kada su Saldejci otišli, a Aijeli odlaze, zločin je bujao kao trava u proleće. Čovek bi pomislio da će se smiriti od snega, ali svaki dan je donosio nove pljačke, paljevine i još gore stvari. Svakim danom je sve gore. „Ako se nastavi ovako, doći će do nereda za nekoliko nedelja. Možda i pre. Ako ne mogu da održim red u Kaemlinu, ljudi će se jamačno okrenuti protiv mene." Ako ne bude mogla da u glavnom gradu održi red, onda lepo može celom svetu objaviti kako je nesposobna da vlada. „Ne sviđa mi se to, ali ako mora biti urađeno, neka tako bude." Obe zaustiše, spremne da se dalje raspravljaju, ali im nije dala priliku. Odlučno kaza: „Biće tako."

Birgitina zlatna pletenica, koja je sezala do pasa, zanjiha se kada ova klimnu glavom, ipak se nerado priklanjajući - Elejna je to osetila kroz vezu. Imala je veoma čudnu predstavu o vezi Aes Sedai i Zaštitnika, ali naučila je da prepozna kada Elejna ne namerava da prihvati pritisak. Na neki način. A tu su imanje i titula, i zapovedanje Gardom. A i još nekoliko sitnica.

Dijelin malčice povi vrat, i možda i kolena; mogao je to biti naklon, ali lice kao da joj je bilo od kamena. Bilo je dobro zapamtiti da mnogi koji ne žele Elejnu Trakand na Lavljem prestolu, žele mesto nje Dijelin Taravin. Ta žena je bila zaista samo od koristi, ali ipak je malo dana prošlo, i ponekad je dosadni glas šaputao negde u Elejninoj svesti. Da li Dijelin jednostavno čeka da se ona žestoko zaplete, pre nego što sama istupi da „spase" Andor? Neko dovoljno promišljen, dovoljno podmukao, mogao bi tako nešto da pokuša, a možda i da uspe.

Elejna diže ruku da protrlja slepoočnicu, ali se predomisli i umesto toga zagladi kosu. Toliko mnogo sumnje, toliko malo poverenja. Otkada je ona otišla u Tar Valon, Andor se zarazio Igrom kuća. Bila je zahvalna na mesečima provedenim sa Aes Sedai, i to ne samo zbog učenja o Moči. Daes Dae’mar je mnogim sestrama bila kao vazduh i hleb. Zahvalna i na Tomovom učenju, takođe. Bez to dvoje možda ne bi preživela povratak ni toliko koliko jeste. Neka bi Svetlost poslala da je Tom dobro, da su on, Met i ostali pobegli Seanšanima i da su na putu za Kaemlin. Svakog dana otkada je otišla iz Ebou Dara, molila se za njihovu bezbednost, ali imala je vremena samo za tu kratku molitvu.