Srce zmije

— Vanbrodska grupa neka obuče skafandere za razdvajanje koridora! — zapovedničkim glasom preseče tišinu Mut Ang. — Pogonski inženjeri na motore, astronavigator u komandnu salu. Svi da se pripreme za let!

Ljudi su počeli da napuštaju koridor. Samo je Afra, osvetljena prigušenom svetlošću iz otvora na palubi, nepomično stajala kao da se ukočila od ledene hladnoće vasionskog prostora.

— Afra, spuštamo poklopac na otvoru! — doviknu joj Tej odnekud iz dubine broda. — Želimo da vidimo njihov odlazak.

Afra se odjednom prenu, povika Teju da pričeka i potrča prema komandantu. Začuđeni pomoćnik je u nedoumici stajao, ali Afra se brzo vratila. S njom je bio i Mut Ang.

— Teje, uperi reflektor u koridor! Pozovite tehničare, vratite nazad ekran! — naredio je komandant.

Ljudi su se užurbali. Snažan snop svetlosti prodro je u koridor i počeo da daje signale u istim intervalima kao i prilikom prvog susreta. Nepoznati astronauti opet su se pojavili u koridoru. Sva drhteći, Afra se nagnula nad tablu sa koje su se na ekran reflektovali njeni na brzinu napisani biološki podaci. Dvostruki spiralni lančići mehanizma naslednosti trebalo bi u opštim crtama da budu jednaki i kod zemaljskih i kod fluornih ljudi. Pošto ih je napisala, Afra je nacrtala dijagram metabolizma u ljudskom organizmu, koji se svodio na podjednako pretvaranje energije zračenja nebeskih zvezda, dobijeno putem biljaka. Mlada žena je pogledala nepomične sive figure i krstom precrtala atom fluora sa njegovih devet elektrona, stavivši na njegovo mesto atom kiseonika.

Tuđinci se pokrenuše. Komandant je istupio napred i približio lice tik uz pregradu, posmatrajući ogromnim očima Afrine nevešte crteže. Onda je čelu prineo sastavljene ruke i duboko se poklonio pred ženom Zemlje.

Oni su razumeli misao koja je Afri u poslednjem trenutku pala na pamet. Afra je mislila na smelu promenu hemijskih procesa, koji aktiviraju celokupan čovekov organizam — pokušaj da se putem dejstva na mehanizam naslednosti fluorni metabolizam zameni kiseoničkim! Sačuvati sve osobine, svu naslednost fluornih ljudi, ali naterati njihova tela da rade na drugoj energetskoj osnovi. Ovaj džinovski zadatak bio je još uvek veoma daleko od mogućnosti da se ostvari. Ali trebalo je verovati u napor koji mogu učiniti ujedinjeni napori obe planete! Ako se njima pridruže i druga misaona bića, fluorno čovečanstvo neće proći kao senka bez traga, izgubljeno u beskrajnim prostorima Vasione.

* * *

Oba vasionska broda polako su se udaljavala, plašeći se da ne oštete jedan drugog snagom svojih pomoćnih motora. Nekoliko trenutaka kasnije beli brod je obavio oblak zaslepljujućeg plamena, a kada se on ugasio, nije ostalo ništa osim mračne tišine kosmosa.

Tada je i „Telur“, oprezno uzimajući zalet, ušao u pulsaciju koja je služila kao most kojim se skraćuje nekad nezamisliva udaljenost između zvezda. Sigurno zaštićeni svojim oklopima, ljudi više nisu videli kako se skraćuju svetlosni kvanti i kako daleke zvezde, koje su bile pred njima, od plavih postaju ljubičaste. Zatim je brod potonuo u neprozirni mrak vasione, iza koje je ljude čekala draga i puna života Zemlja.

Prevela: Desanka Polikarpov

IVAN JEFREMOV (1907–1972), doktor biologije, rudarski inženjer, moreplovac i paleontolog, jedan je od najpoznatijih sovjetskih autora naučne fantastike. Njegovom peru pripadaju mnogi romani i priče o kosmičkoj budućnosti čovečanstva, među kojima su najpoznatiji Maglina Andromede, Srce Zmije i Čas Bika. Isti uspeh doživeli su i njegova istonjska i avanturistička dela, u kojima se napetost radnje prepliće sa psihološkom i filozofskom analizom čovekovih mogućnosti: Na kraju Ojkumene, Veliki Luk, Susret iznad Tuskarore, Lepotica Tais i drugi.