Srce zmije

— Čini mi se da je Afra u pravu — umeša se komandant. — Sve atmosfere koje smo nabrojali suviše su velika retkost u poređenju sa našom, koja se sastoji od najrasprostranjenijih elemenata u kosmosu.

— Kako je divno što je naša atmosfera upravo takva. Očekuje nas susret s velikim brojem sličnih planeta! — oduševljavala se Afra.

— Rekao bih da prvi susret nije takav — primeti Tej.

Afra pocrvene i htede nešto da kaže, ali se tada pojavi brodski hemičar i saopšti da je zaštitna pregrada gotova.

Astronauti su učvrstili providnu tablu na kraju svog koridora. Bele figure tuđinaca učinile su to isto u svom koridoru. Zatim su se Zemljani i tuđinci sreli u praznom prostoru, pomažući jedni drugima u kretanju preko prelaznog mostića. Pomilovati rukav skafandra, ili rame — izraz nežnosti i prijateljstva — bilo je u jednakoj meri gest razumljiv i jednima i drugima.

Zbog ispupčenja nalik na rogove, tuđinci su onemogućavali Zemljane pri pokušaju da razgledaju njihova lica kroz zasenčene šlemove. I dok su se glave Zemljana videle relativno jasno, dotle su ispupčena prednja oklopna stakla na šlemovima tuđinaca, sakrivena pod šipkastom nastrešnicom školjke, ostala neprozirna za zemaljske oči. Samo nepogrešiv ljudski instinkt govorio je da ih tuđinci napregnuto i dobronamerno posmatraju.

* * *

Oba kosmička broda — jedan snežno beo, a drugi boje hromiranog čelika — predstavljali su sada celinu koja je nepomično lebdela u beskrajnoj vasioni. „Telur“ je uključio moćne grejače, pa je njegova posada mogla da uđe u cev-koridor u običnim radnim odelima — pripijenim i do grla zatvorenim kombinezonima od veštačke vune.

U dubini koridora pojavila se grupa od osam tuđinaca… Ipak, da li su to bili tuđinci? Iza ovog jedva primetnog zida stajali su ljudi. Bilo je neverovatno da oni udišu gas najotrovniji za Zemlju i kupaju se u moru od fluorovodonične kiseline koja sve razjeda. Proporcionalne linije tela, stas koji odgovara prosečnoj visini Zemljana, okrugle glave obrasle gustom modrikasto-crnom kosom … Ali, najinteresantniji detalj na njihovom licu bile su oči. Neverovatno krupne i izdužene, zauzimale su gotovo celu širinu lica; njihovi spoljašnja uglovi koso su se podizali prema slepoočnicama. Beonjače tirkizne boje izgledale su neproporcionalno izdužene u odnosu na dužicu. Nos kratak i prilično pljosnat, imao je kao i kod Zemljana nozdrve okrenute nadole. Mala usta sa ljubičastim usnama i pravilni zubi bili su im plave boje, kao i beonjače. Gornja polovina lica izgledala je veoma široka, a od očiju nadole lice se prema bradi naglo sužavalo. Forma ušiju ostala je nerazjašnjena, jer su svima slepoočnice bile pokrivene zlatnim pletenim gajtanima koji su išli preko temena.

Među tuđincima bilo je i muškaraca i žena. Žene su se raspoznavale po dužini i liniji vrata, oblim konturama i veoma bujnoj, kratko podšišanoj kosi. Muškarci su bili viši i korpulentniji, sa jače izraženom bradom. Uopšte uzev, bile su to karakteristike po kojima se razlikuju oba pola i kod Zemljana.

Afri se učinilo da tuđinci imaju samo četiri prsta na rukama. Noge im nije najbolje videla, jer su njihova stopala tonula u mekom podu. Odeća im je u svetlosti normalnoj za oči Zemljana izgledala tamnocrvene boje.

Što su astronauti više gledali u došljake sa fluorne planete, njihov oblik im je sve manje izgledao stran, štaviše, postojala je sve bliža svojevrsna egzotična lepota tuđinaca. Njihovu najveću draž predstavljale su ogromne oči, iz kojih je zračila toplina mudrosti i prijateljstva.

— Kakve oči! — nije mogla da se uzdrži Afra. — I naše su lepe, ali sa ovakvim očima još je lakše postati čovek.

— Zašto? — šapatom upita Tej.

— Što su oči krupnije, utoliko je više elemenata mrežnjače i takvo oko može da obuhvati veći broj detalja.

Tej glavom dade znak da je razumeo.

Jedan tuđinac izađe napred i pozva ih pokretom ruke. Tog momenta svetlo na „Teluru“ se ugasilo.

— Oh! — očajno uzviknu Mut Ang. — To nisam predvideo!

— Ali ja jesam — mirno odgovori Kari. — Isključio sam obično svetlo i upalio dve snažne lampe sa filterima četiri stotine trideset.

— Mi izgledamo kao mrtvaci — ogorčeno prošaputa Tajna. — Čovečanstvo ne izgleda baš najbolje pri takvoj svetlosti. Gledajte kako smo svi zeleni, kao da smo sad izašli iz močvare.

— Vaša bojazan je neosnovana — reče Mut Ang. — Njihov spektar najbolje vidljivosti daleko naginje ka ljubičastom, možda čak i ultra-ljubičastom. To daje mnogo više toplote i nijansi nego što mi možemo da vidimo, ali ja ne mogu da zamislim kako to izgleda.

— Verovatno ćemo im izgledati mnogo žući nego što smo u stvari — reče posle kraćeg razmišljanja Tej.