Srce zmije

Astronauti su napregnuto očekivali. Brod tuđinaca ličio je na kalem, sastavljen od dve kupe spojene vrhovima. Osnova jedne kupe, po svemu sudeći prednje, bila je zaštićena kupolom, dok se na osnovi zadnje nalazio otvor levkastog oblika. Srednji deo broda bio je u obliku prstena, koji je ispuštao blagu svetlost. Kroz prsten nazirale su se konture cilindra kojim su bile spojene kupe. Iznenada, prsten se zgusnuo, postao neprovidan i počeo da se okreće kao točak turbine. Na osmatračkim ekranima brod je postajao sve veći; za tri-četiri sekunde ispunio je ceo ekran. Zemljani su shvatili da se pred njima nalazi brod oko tri puta veći od „Telura“.

— Afra, Jas i Kari neka pođu sa mnom u komoru za izlazak iz broda. Tej ostaje da dežura. Uključite planetski osvetljivač! Na levoj palubi upalite osvetljenje za spuštanje! — naredio je komandant.

Poklopac izlaznog otvora odskočio je i odmah su hidraulične cevi podigle do vrha pod izlazne komore. Četiri astronauta sada su stajala na okrugloj, ograđenoj platformi takozvane gornje osmatračnice, koja je bila četiri metra viša od prednjeg dela „Telura“.

* * *

Bilo je sasvim primetno kako se divovski brod približava. U kosmičkom prostoru, daleko od bilo kakvih polja gravitacije, osećalo se međusobno privlačenje brodova. „Telur“ je na desnoj palubi izbacio gigantske amortizatore za spuštanje u obliku teleskopskih spiralnih cevi. Pramac u obliku kupole na nepoznatom brodu se razmakao, pa je sada ličio na usta razvučena u drzak osmeh. Iz njega se pojavio balkon ograđen šumom tankih stubova. U crnoj čeljusti pokrenulo se nešto belo. Tri Afrina druga primetila su njen razočarani osmeh. Pet mrtvačko belih, nesrazmerno širokih figura pojavilo se na platformi koja se izdizala. One su stasom otprilike odgovarale Zemljanima, mada su bile mnogo deblje i s grbama u obliku grebena na leđima. Umesto okruglih providnih šlemova koje su imali Zemljani, tuđinci su nosili nešto nalik na školjke, koje su im se oslanjale na poprečne valjke na ramenima. Ispupčena strana tih školjki bila je okrenuta unazad, a napred su se kao lepeza razilazile i štrčale velike šipke, čineći nastrešnicu pod kojom se u crnilu tame ništa nije moglo razaznati; jedino bi katkad zasvetlucalo crno staklo.

Prva figura koja se pojavila učinila je nagli pokret i odmah je bilo jasno da tuđinci imaju dve ruke i dve noge. Beli vasionski brod okrenuo se pramcem prema boku zemaljskog broda i izbacio svojevrsnu harmoniku od crvenih metalnih pločica, dugačku preko dvadeset metara.

Osetio se blag potres, i oba broda se dotakoše. Međutim, na krajevima osovina nije sevnula munja potpunog atomskog raspadanja, blokiranog moćnim magnetskim poljem, što je značilo da je materija oba vasionska broda bila istovetna.

Članovi posade koji su stajali na osmatračkoj platformi „Telura“ čuli su u svojim skafanderima tiho zadovoljno smeškanje komandanta i začuđeno ga pogledali.

— Hoću da vas ohrabrim, u prvom redu Afru — reče Mut Ang. — Zamislite kako mi izgledamo u njihovim očima! Naduvane lutke sa zglobastim rukama i nogama, i ogromnim okruglim glavama koje su tri četvrtine … prazne!

Afra se veselo nasmejala.

— Stvar je u sadržini skafandra, u tome šta se unutra nalazi. Spolja nije tako važno!

— Nogu i ruku je toliko koliko i kod nas — konstatovao je Kari.

U taj mah, oko metalnog stakla izbačenog sa prispelog broda, iznikla je bela nabrana futrola koja se kao prazan rukav primicala „Teluru“. Prednja figura na platformi, u kojoj je Mut Ang instinktivno naslutio komandanta i ravnog sebi po rangu, počela je da gestikulira, prinoseći ruke grudima. Ljudi sa „Telura“ hitro su reagovali, izbacivši iz donjeg dela broda cev-koridor, pomoću koje se brodovi spajaju u kosmičkom prostoru. Onda su od mekog drveta napravili mostić za prelaz. Drvo je na kosmičkom mrazu trenutno izmenilo svoj molekularni sastav i postalo čvršće od čelika. Za to vreme, na ispustu drugog broda pojavio se ekran u obliku kocke od crvenog metala, sa zatamnjenim prednjim delom. Dve bele figure nagnule su se nad njim, ispravile se, i onda odmakle u stranu. Pred očima Zemljana na ekranu se pojavila silueta slična čoveku, čiji se gornji deo ritmički dizao i spuštao. Male bele strelice čas su ulazile u figuru, čas izlazile iz nje.

— Genijalno jednostavno: disanje! — uzviknula je Afra. — Oni žele da nam pokažu sastav svoje atmosfere. Ali, šta je to što dišu?

Kao da odgovara na njeno pitanje, model je nestao i pojavila se nova slika: crna tačka u prstenastom oblaku — verovatno jezgro atoma, okruženo tankim elipsama svetlećih tačaka — elektrona. Mut Ang je osetio kako mu se steže grlo. Na ekranu su se videle četiri figure: dve u sredini, jedna iza druge i — dve bočne, spojene crnim strelicama. Zemljani su uzbuđeno brojali elektrone. Oh! — žalosno uzviknu Afra Devi. — Fluor …!