Srce zmije

— Pažnja! Pažnja! U susret nam ide nepoznat brod! Skrećemo sa kursa i počinjemo ekstreno kočenje. Prekinite sve poslove i zauzmite mesta po rasporedu za ateriranje! Nije se smela gubiti ni sekunda. Ako se nepoznata letelica kretala približno istom brzinom kao i „Telur“, onda je brzina približavanja bila bliska svetlosnoj, dostižući dvesta devedeset pet hiljada kilometara u sekundi. Lokator je davao ljudima samo nekoliko sekundi na raspolaganje. Dok je Mut Ang govorio u mikrofon, Tej Eron je nešto šapnuo Kariju. Iako bled od velikog napora, mladić je odmah razumeo poruku i izvršio neke manipulacije na tabli lokatora.

— Odlično! — uzviknu komandant, gledajući kako je na kontrolnom ekranu svetlosni zrak ocrtao strelu, izvio se ulevo i uvio u spiralu.

Prošlo je najviše deset sekundi. Na ekranu se pokazala svetleća kontura u obliku strele, izvila se ka desnoj strani crnog kruga i munjevito zavrtela u spiralu. Znači, nepoznata bića iz dubina kosmičkog prostora su ih razumela! Dugo očekivani trenutak je nastupio.

Zazvonila su alarmna zvona. Sada se na glavnom ekranu više nije video zrak lokatora, već trup nepoznatog broda. Tej Eron je munjevitim pokretom isključio robota koji je upravljao „Telurom“ i neznatno ga skrenuo ulevo. Zvonjenje je prestalo i crno ogledalo ekrana se ugasilo. Ljudi su jedva uspeli da primete svetlosnu crtu koja se pokazala na osmatračkom lokatoru desne palube. Brodovi su se mimoišli nezamislivom brzinom i odleteli u daljinu.

Proći će nekoliko dana pre nego što se ponovo sretnu. Proračuni su bili tačni: oba broda će se zaustaviti, okrenuti i — brzinom koju su precizne mašine tačno odredile — opet približiti mestu susreta.

— Slušajte svi! Počinjemo ekstreno kočenje! Dajte signale spremnosti po sekcijama! — odjeknuo je Mut Angov glas.

Zelene lampe uključivale su se jedna za drugom iznad ugašenih indikatora merača. Brodski motori su zaćutali. Letelica je lebdela u nepomičnom očekivanju. Komandant je obuhvatio pogledom komandnu dvoranu i ćuteći pokazao glavom na fotelje, uključujući u isto vreme robota predviđenog da upravlja kočenjem. Pomoćnici su videli kako je Mut Ang namršteno motrio skalu programa, okrećući glavnu polugu na broj 8.

Bilo je potrebno samo nekoliko sekundi da se uzme pilula za smanjenje srčane aktivnosti, sedne u fotelju i uključi robot…

Kao da se letelica spotakla o prazninu prostora — tako su se u stara vremena spoticale jahaće životinje i jahači leteli preko njihovih glava; gigantski brod se propeo, njegovi „jahači“ poleteli su u dubinu hidrauličnih fotelja i izgubili svest.

* * *

Čitava posada „Telura“ okupila se u biblioteci, izuzev dežurnog pored aparata koji je kontrolisao složene elektronske uređaje. „Telur“ se okrenuo posle kočenja i pri tom udaljio od mesta susreta više od deset milijardi kilometara. Vasionski brod se kretao polako, dvadesetim delom svoje apsolutne brzine, dok su svi njegovi kompjuteri neprestano proveravali i ispravljali kurs. Trebalo je ponovo naći nevidljivu tačku u neobuhvatnom kosmosu i u njoj sasvim ništavnu česticu — nepoznati vasionski brod. Ovo gotovo nepodnošljivo čekanje trebalo je da traje osam dana. Ako svi proračuni budu tačni i ako brod ne skrene više nego što je dozvoljeno, pod uslovom da i nepoznati kosmonauti ne pogreše, onda će letelice doći dovoljno blizu da u nepreglednoj tami lokatorima napipaju jedna drugu.

Tada će prvi put u istoriji čovek doći u dodir sa braćom po misli, snazi i težnjama; sa bićima čije je prisustvo već odavno bilo predviđeno i potvrđeno beskrajno pronicljivim ljudskim umom. Čudovišne provalije vremena i prostora koje razdeljuju naseljene svetove sve do tog trenutka bile su nesavladive. Međutim, sada će ljudi sa Zemlje pružiti ruku drugim misaonim bićima kosmosa, a posle njih — u bliskoj budućnosti — i ostalim stanovnicima dalekih zvezda. Lanac misli i dela pružiće se preko provalije prostora, kao konačna pobeda nad stihijskim silama prirode.

Svest o ogromnoj odgovornosti trenutka naterala je čak i živahnu Tajnu da postane ozbiljna. Hoće li oni — ništavna trunčica predstavnika mnogomilijardnog čovečanstva Zemlje — biti na ravnoj nozi sa eventualnim fizičkim savršenstvom, razumom i hrabrošću nepoznatih stanovnika kosmosa? I kako se pripremiti za predstojeći susret?

Najvažnije, najintersantnije i najtajanstvenije bilo je pitanje: kako izgledaju bića s kojima treba da se sretnu? Jesu li čudovišna ili lepa, prema zemaljskim merilima?

Afra Devi, biolog, uzela je reč.