Srce zmije

Daleko, daleko, na razdaljini od sedamdeset osam svetlosnih godina, ostala je prekrasna Zemlja koju je čovečanstvo preuredilo za divan život i nadahnut stvaralački rad. U tom besklasnom društvu svaki čovek je dobro poznavao svoju planetu. Ne samo njene fabrike, rudnike, plantaže i ribna lovišta, naučne i istraživačke centre, muzeje i rezervate, već i srcu draga mesta za odmor, gde je čovek mogao da bude sam ili sa voljenim bićem.

Iz tog prekrasnog sveta, imajući pred sobom mnogo veće ciljeve, ljudi su sve dublje prodirali u ledene ponore kosmosa, u potrazi za novim saznanjima i težeći da odgonetnu tajne prirode. Kosmos je pružao žestok otpor. Ljudi su se sve više udaljavali od Meseca, obasjanog smrtonosnim rendgenskim i ultraljubičastim zracima Sunca, od vrele i beživotne Venere s njenim lepljivim smolastim tlom i večitom maglom, od hladnog, peskom zatrpanog Marsa u kome je jedva tinjao podzemni život. Tek što je počelo izučavanje Jupitera, novi brodovi već su dospeli do najbližih zvezda. Zemaljske vasionske letelice posetile su Alfu i Proksimu Kentaura, zvezdu Sirijus, Etu Eridani, pa čak i Tau Ceti. Naravno, ne samo zvezde, već i njihove planete ili najbližu okolinu, ako su to bile dvostruke zvezde, lišene planetskih sistema.

Ali zemaljski interstelarni brodovi još nisu bili na planetama na kojima je život već dostigao višu formu, i na kojima su bila nastanjena misaona bića.

Iz beskrajnih prostora vasione, ultrakratki radio-talasi donosili su vesti iz drugih svetova; ponekad su oni stizali na Zemlju mnogo vekova posle emitovanja. Čovečanstvo se tek učilo da čita te emisije i počinjalo da dobija predstavu o tome koliki okean znanja, tehnike i umetnosti obavlja svoj kružni put između nastanjenih svetova naše Galaksije. Šta onda da se kaže o drugim zvezdanim ostrvima — galaksijama udaljenim milionima svetlosnih godina! Ipak, to je podsticalo sve veću želju da se dođe do planeta na kojima žive ljudi, makar i ne bili slični onima na Zemlji; verovalo se da su i oni izgradili društvo u kome svako ima svoj deo sreće — onoliko koliko to omogućuje njegov nivo vlasti nad prirodom. Uostalom, znalo se da postoje ljudi potpuno nalik na Zemljane i da ih verovatno ima u veoma velikom broju. Znalo se takođe da su zakoni razvitka planetskih sistema i život na njima istovetni ne samo u našoj Galaksiji, već i u svim dosad poznatim delovima kosmosa.

Pulsacioni vasionski brod — poslednji izum genija Zemlje — omogućavao je posadi da se odazove pozivu dalekih svetova. Ako na ovom letu „Telura“ posluži sreća, onda…

— Svaki novi pronalazak ima dve strane, baš kao i sve u životu — razmišljao je Kari Ram glasno. Mut Ang ga je dobro shvatio.

— Na Zemlju ćemo se vratiti posle sedam stotina godina — reče on.

— Bez obzira na to što je ljudski vek udvostručen, čak i praunuci naših najbližih već će biti mrtvi…

— Baš o tome sam razmišljao!

— Vi i imate i nemate pravo. Ekspanzija znanja i nagomilavanje iskustva moraju biti permanentni, jer bi se inače poremetili zakoni razvoja koji su uvek neravnomerni i protivrečni. Zamislite da su drevni prirodnjaci, koji nam danas izgledaju tako naivni u nekim svojim tumačenjima, čekali pronalazak savremenih kvantnih mikroskopa; ili da su ratari i graditelji iz drevne prošlosti, koji su obilno škropili našu planetu svojim znojem, čekali pronalazak automatskih mašina. U tom slučaju, oni nikada ne bi ni izašli iz vlažnih zemunica i još uvek bi se hranili mrvicama koje im priroda daje!

Kari Ram se glasno nasmejao. Mut Ang ozbiljna lica nastavi:

— I mi smo takođe obavezni da ispunimo svoju dužnost prema čovečanstvu. Za to što ćemo se prvi dotaći još neviđenih dubina kosmosa, svesno smo se odrekli sedam vekova koji su protekli na Zemlji. To je cena našeg poduhvata. Oni koji su ostali na planeti da bi uživali sva blaga zemaljskog života nikada neće doživeti neopisivo osećanje koje ćemo doživeti mi kada budemo zavirili u tajne razvoja Vasione… Isto tako, pomišljam i na povratak… Vi se neosnovano plašite budućnosti. U svakoj etapi svoje istorije čovečanstvo se u ponečemu vraćalo nazad, bez obzira na opšti uspeh po zakonu spiralnog razvoja. Svako stoleće imalo je svoje neponovljive i ujedno zajedničke osobine kada je progres u pitanju. Ko zna, možda će ovo zrnce saznanja koje ćemo doneti na našu planetu poslužiti novom usponu nauke i poboljšanju života na Zemlji…

* * *

… Buđenje posle dugog sna izazvalo je priliv energije. Posada vasionskog broda — pretežno omladina — provodila je slobodno vreme u gimnastičkoj dvorani.

Mladež je izmislila vrlo teške vežbe, samo njima razumljive igre, ili je pak, stavivši odbojne pojaseve i karike na ruke i noge, izvodila vratolomne plesove u antigravitacionom delu dvorane. Astronauti su voleli da plivaju u velikom bazenu sa joniziranom vodom, koja je sačuvala prekrasno plavetnilo kolevke zemaljskih naroda — Sredozemnog mora.

Kari Ram je svukao radno odelo i uputio se prema bazenu, ali ga zaustavi jedan veseo glas: — Kari, pomozite mi! Bez vas nikako ne mogu da napravim ovaj okret.