Srce zmije

Hemičarka Tajna Dan, visoka devojka u kratkoj tunici bleštavo-zelene tkanine u tonu sa njenim očima, bila je najveseliji i najmlađi član ekspedicije. Ona je ponekad svojom neobuzdanošću ljutila uvek staloženog Karija, mada je voleo ples isto toliko koliko i Tajna, kojoj je smisao za igru bio urođen.

Prišao joj je osmehujući se.

Kari i Tajna bili su najbolji plesači na brodu. Jedino su oni mogli potpuno da se predaju melodiji i ritmu, isključujući se iz svih misli i osećanja. Ponesen igrom, Kari nije osećao ništa drugo osim uživanja u sinhronim i lakim pokretima. Devojčina ruka, koja mu je ležala na ramenu, bila je i snažna i nežna u isti mah, a zelene oči zavodljive.

— Vi i vaše ime ste jedno isto — šaputao joj je Kari. — Reč „tajna“ na drevnom jeziku Zemlje znači nešto nepoznato i još neodgonetnuto.

— Raduje me što to čujem — ozbiljno odgovori devojka. — Uvek mi se činilo da su tajne prisutne još samo u kosmosu, a da ih na našoj Zemlji više nema …

* * *

U radnoj dvorani, u dubokim foteljama između ormana filmoteke, skriveni u senkama udubljenja sedeli su Svet Sima, lekar, i Jas Tina, pogonski inženjer pulsacionih mehanizama. Levo, ispod uglačanih školjki akustičkih uređaja, predao se razmišljanju Mut Ang, komandant „Telura“.

Četvrto putovanje u vasionu… Nije ni sanjao da će napraviti tako veliki skok kroz prostor i vreme. Sedam stotina godina! Teško je praviti poređenja, ali sedam vekova su vrlo malo značili u epohi drevnih civilizacija, kada se razvoj društva, nepodstican znanjima, kretao samo ka daljoj reprodukciji ljudi i naseljavanju još nenastanjenih prostora na Zemlji. Tada je vreme bilo neizmerivo i sve promene čovečanstva proticale su sporo. Milionima godina ljudi su tražili hranu, ubijali zveri i ubijali se međusobno. Stoleća kao da su propadala u prazninu statičnosti. Šta je značio jedan ljudski život, šta stotinu ili čak hiljadu godina?

Mut Ang se gotovo zgrozio kada je pomislio na ljude iz prastarih vremena. Kako bi se oni osećali da su mogli unapred da znaju sporost tadašnjih društvenih procesa, da su mogli shvatiti da će ugnjetavanje, nepravda i nesređenost trajati mnogo vekova. Vratiti se sedam stotina godina unazad za stari Egipat značilo bi dospeti u robovlasničko društvo, za hiljadugodišnju Kinu — to bi bio povratak ratovima dinastija i imperatora, za Evropu — početak verskog previranja srednjeg veka, u jeku lomača inkvizicije i svirepog pira mračnjaštva…

Iznenada, nešto se desilo. Odjeknulo je oštro zvonjenje od kojeg je svima zastao dah.

Mut Ang je uleteo u salu za upravljanje brodom i u dva skoka našao se pred komandnom tablom. Crno ogledalo lokatora je oživelo. U njemu, kao u jezeru bez dna, plivala je majušna svetla lopta sa oštro ocrtanim ivicama. Ona se ljuljala gore-dole, polako klizeći udesno. Astronaute je začudilo što su roboti, čija je dužnost bila da upozore na mogućnost sudara letelice sa meteoritima, ostali nemi. Da li je to znak da se na ekranu reflektuje neki neidentifikovan, a ne njihov svetlosni zrak?

Vasionski brod je produžio da leti po istom kursu. Svetla tačka sada je treperila u donjem desnom kvadratu. Od pomisli koja je svima proletela kroz glavu Mut Ang je zadrhtao, Tej Eron se ugrizao za usnu, a Kari Ram grčevito uhvatio za ivicu stola. Nešto nepoznato letelo im je u susret, šaljući moćan zrak lokatora — isti onakav kakav je daleko ispred sebe bacao „Telur“.

Neodoljiva je bila želja ljudi da se ta pretpostavka obistini, da se posle bezumnih nada ne potone u pučinu razočaranja koje su astronauti sa Zemlje već nebrojeno puta doživeli. Od tih misli komandant je zamro, plašeći se da izusti ijednu reč. Činilo mu se da je njegova uznemirenost prešla i na bića koja su se nalazila u nepoznatoj letelici, jer se svetleća tačka na ekranu ugasila, zatim opet upalila i onda počela da svetli u isprekidanim intervalima: četiri — pauza — dva. Ovakvo ravnomerno ponavljanje moglo je da bude emanacija samo jedne jedine sile u čitavoj vasioni — ljudske misli. Više nije bilo nikakve sumnje — njima u susret ide vasionski brod, tvorevina sa planete nekog drugog sunca.

Zrak glavnog lokatora „Telura“ takođe je postao isprekidan. Kari Ram je emitovao nekoliko signala uslovnog svetlosnog koda. Izgledalo je potpuno neverovatno da su tamo, napred, ovi jednostavni pritisci na dugme izazvali na ekranu nepoznatog broda pravilne intervale svetlosti.

Uzbuđeni glas Mut Anga odjekivao je iz svih brodskih mikrofona.