Tornjevi ponoći

„Hmm? O, ma ništa. Čudno mi je samo kako logor Torvena Rikšana svake večeri dobija hranu dobrih sat vremena pre ostalih logora. Sigurna sam da je to samo slučajnost."

Bavin se pokoleba. „Nesumnjivo, milostiva."

Ona nastavi da lista račune. Torven Rikšan je kairhijenski velmoža zadužen za jedan od dvadeset logora na koje su izbeglice bile podeljene. U njegovom logoru je neobično veliki broj plemića. Aravina je Faili skrenula pažnju na taj slučaj; nije bila sigurna šta je Torven dao u zamenu za to što dobija potrepštine za obroke brže od ostalih, ali tako više ne može. Ostali logori bi mogli pomisliti kako je Perin naklonjen jednom na štetu ostalih.

„Da“, nastavi Faila kroz nehajan smeh. „Obična slučajnost. Te stvari se dešavaju u ovako velikim taborima. Ma koliko pre neki dan Varkel Tijus mi se žaho kako je podneo zahtev za platno da bi zakrpio pocepane šatore, ali je prošlo već skoro nedelju dana, a on ga nije dobio. A ja sa sigurnošću znam da je Sofi Moraton pocepala svoj šator prilikom prelaska potoka, ali joj je te iste večeri zakrpljen."

Bavin je bio nem.

Faila nije iznosila nikakve optužbe. Majka ju je upozorila da je dobar komornik suviše dragocen da bi bio bačen u zatvor, naročito kada će njegov naslednik verovatno biti upola sposoban a dvostruko iskvaren. Failina dužnost nije da raskrinka ili posrami Bavina, već da u njemu pobudi dovoljno veliku zabrinutost da se on obuzdava.

„Možda bi mogao da učiniš nešto u vezi sa ovim nepravilnostima, Bavine“, kaza mu ona, zaklapajući knjigu računa. „Mrsko mi je što te opterećujem ovim glupavim sitnicama, ali takve muke ne smeju da mom suprugu dopadnu ušiju. Znaš kakav je on kad pobesni."

Zapravo, izvesno je da bi Perin povredio čoveka kakav je Bavin isto koliko da bi Faila mogla da zamaše ručicama i poleti. Ali tabor ne gleda to tako. Ljudi su čuli za Perinovu srdžbu u boju, kao i njene povremene svađe s njim - koje je izazvala Faila kako bi njih dvoje vodili pravi razgovor - pa počeli da pretpostavljaju kako on ima groznu narav. To je dobro, sve dok takođe misle da je on častan i blag. Da je prema svojim ljudima zaštitnički nastrojen, ali da besni na one koji ga prevare.

Ona ustade sa stoličice, pa pruži knjige jednom od slugu, čoveku kovrdžave kose i s mrljama od mastila na prstima i kožuhu. Nasmeši se Bavinu, a onda izađe iz prstena s potrepštinama. S nezadovoljstvom primeti da se gomila divljeg luka pored staze u međuvremenu pokvarila, da su mu se stabljike razljigavile, kao da nedeljama stoje na suncu. To kvarenje hrane počelo je u logoru tek u skorije vreme, ali sudeći po izveštajima - u kraju kuda prolaze dešava se sve više i više.

Teško je oceniti koliko je sati, pošto je nebo toliko puno oblaka, ali po mračnijem obzorju čini joj se da je došlo vreme za njen sastanak s Perinom. Faila se nasmeši. Majka ju je upozorila na to šta će joj se desiti, kazala joj je šta se od nje očekuje, a Faila se brinula da će je život uhvatiti u klopku.

Ali Deira nije pomenula koliko će se ona, zahvaljujući svemu tome, osećati ispunjeno. Razlika je u Perinu. Ako je s njim, onda nije u klopci.

Perin je stajao s jednom nogom na izvaljenom deblu, okrenut ka severu. Brdašce mu je omogućavalo da baca pogled preko ravnica prema liticama Garenovog zida, koje su se iz zemlje dizale poput pesnice nekog usnulog diva.

Otvorio je um, tragajući za vukovima. Bilo ih je u daljini, ali njihov zov je bio bezmalo previše slabašan da bi mogao da ih oseti. Vukovi se drže podalje od velikih skupina ljudi.

Tabor se prostirao iza njega, a stražarske vatre plamtele su na obodima. To brdašce bilo je dovoljno daleko da bi bilo zaklonjeno od radoznalih očiju, ali ne predaleko pa da bude potpuno izdvojeno. Nije baš bio siguran zašto ga je Faila zamolila da se u sumrak tu sretne s njom, ali u mirisu joj se osećalo uzbuđenje, pa je on nije propitivao. Žene vole tajne.

Čuo je Failu kako prilazi uz padinu, tiho koračajući po mokroj travi. Ona ume da bude tiha i dobra i u tome - ni izbliza kao Elijas ili neko od Aijela, ali bolja nego što bi se to od nje očekivalo. Međutim, osećao je u njenom mirisu sapun s lavandom. Ona baš taj sapun koristi kada smatra da je neki dan poseban.

Stigla je na vrhunac brdašca, prelepa i zadivljujuća. Nosila je ljubičasti prsluk preko duge svilene bluze, nešto svetlije. Odakle joj ta odeća? On je nije ranije viđao u njoj.

„Mužu moj“, kaza mu ona prilazeći. Slabašno je čuo druge ljude u podnožju brda - verovatno Ča Faile. Ostavila ih je za sobom. „Deluješ zabrinuto."

„Faila, ja sam kriv zbog toga što su Gil i ostali zarobljeni", odgovori joj on. „Moji neuspesi samo se nakupljaju. Pravo je čudo što iko hoće da me sledi."

„Perine", kaza mu ona i dodirnu ga po ruci. „Razgovarali smo o ovome. Ne smeš da pričaš takve stvari."

„Zašto?"

„Zato što nikada nisi bio lažov", odgovori mu ona, tiho i prekorno.

On je pogleda. Pada mrak, mada on i dalje može da razazna pojedinosti. Njoj je zacelo teže da ih vidi.

„Zašto se i dalje boriš s tim?", upita ga ona. „Perine, ti jesi dobar vođa."