Tornjevi ponoći

To nije nečuvena taktika. Ali zašto u prvim napadima? Zašto nisu iskoristili kamenje onda kada ono može da nanese najviše štete, pa potom prešli na leševe, nakon što iskoriste iznenađenje? Troloci se ne razumeju u taktiku, ali Seni... umeju da budu lukave. To je naučio na svojoj koži.

Dok je Ituralde zurio u nebo, s njega se okomila još jedna kiša leševa, kao da pada iz mračnih oblaka. Svetlosti, odakle im toliko katapultova? Dovoljno da bace u vazduh na stotine lešina.

Po njegovoj računici, ima ih šesnaest, kazao je dečak. To nije ni izbliza dovoljno. Da li neke od onih mrcina padaju previše ravnomerno?

A onda shvati šta se dešava i zaledi se. Ta pametna krvava čudovišta!

„Strelci!", vrisnu Ituralde. „Strelci, pazite na nebo! Ono nisu leševi!"

Bilo je prekasno. Dok je on urlao, Dragkari raširiše krila; više od polovine „leševa" zapravo je živ Nakot Senke, sakriven među mrtvima. Nakon što je prvi Dragkar pre nekoliko dana napao njegovu vojsku, on je strelce postavio na trajne straže s naređenjima da i danju i noću motre na nebo.

Ali strelci nisu dobili naređenja da gađaju leševe. Ituralde nastavi da urla skačući iz paviljona i munjevito vadeći mač iz kanija. Gornjim logorom zavladao je metež dok su Dragkari padali među vojnike. Veći broj njih sleteo je oko zapovedničkog paviljona, a njihove prekrupne oči su zablistale, slatkorečivom pesmom privlačeći ljude sebi.

Ituralde zavrišta što je više mogao, tako da nije čuo ništa sem sopstvenog glasa. Jedna od zveri ga napade, ali on od sopstvene dreke nije čuo njeno gugutanje. Zver je delovala iznenađeno - koliko je to moguće za nekoga ko ne pripada ljudskom rodu - kada se on zateturao prema njoj, pretvarajući se da je omamljen, a onda je proburazio kroz vrat. Tamna krv potekla je niz mlečnobelu kožu kada je Ituralde istrgao svoje sečivo, i dalje urlajući.

Video je kako se Radžabi tetura i pada na tle kada je jedan Nakot Senke skočio na njega. Ituralde nije mogao da mu pritekne u pomoć - pošto se i sam suočio s još jednim čudovištem, ali onda blagoslovi čas kada primeti kako ognjene kugle obaraju Dragkare iz vazduha - Aša’mani.

Međutim, istovremeno se u daljini začuše sve glasniji ratni bubnjevi. Baš kao što je predvideo, buljuci Troloka napašće preko gaza svom svojom snagom. Svetlosti, ponekad mrzi kada je u pravu.

Mladiću, bolje bi ti bilo da ispuniš obećanje koje si mi dao,

pomislio je Ituralde boreći se protiv drugog Dragkara, već promukao od urlanja. Svetlosti, bolje bi ti bilo!

Faila je hodala kroz Perinov logor, a kroz vazduh su se čuli dreka i žagor razgovora, stenjanje usled napornog rada i glasno izdata naređenja. Perin je Belim plaštovima poslao poslednji zahtev za pregovore, ali još nije bilo nikakvog odgovora.

Faila se osećala odmorno. Čitavu noć je provela ušuškana pored Perina na vrhu njihovog brda. Ponela je dovoljno posteljine i ćebadi. Na neki način, travnato brdo bilo je udobnije od njihovog šatora.

Izviđači su se tog jutra vratili iz Kairhijena; uskoro će podneti izveštaj. Za sada, Faila se okupala i jela.

Vreme je da uradi nešto u vezi s Berelajn.

Prešla je preko izgažene trave, zaputivši se prema majenskom delu logora, osećajući sve veći bes. Berelajn je otišla predaleko. Perin je tvrdio kako su glasine potekle od Berelajninih služavki, a ne od te žene lično, ali Faila je uvidela istinu. Prva majstorski upravlja i vlada glasinama. To je jedan od najboljih načina da se vlada s manje-više slabog položaja. Prva je to činila u Majenu, a sada isto to čini i u taboru, gde je Faila snažnija od nje, pošto je Perinova žena.

Dva pripadnika Krilate garde stajala su na ulazu u majenski deo tabora, oklopnih prsnika obojenih u grimiz, s krilatim kalpacima koji su po obliku podsećali na lonce i spuštali im se niz vratove. Ispraviše se kada im se Faila približi, držeći mahom ukrasna koplja, s kojih su se vijorile zastavice na kojima je bio prikazan zlatni jastreb u letu naspram plavog polja.

Faila je morala da iskrivi vrat kako bi ih pogledala u oči. „Otpratite me do vaše gospe", naredi.

Stražari klimnuše, a jedan diže ruku u oklopnoj rukavici pa mahnu dvojici u logoru da dođu i preuzmu stražu. „Rečeno nam je da te očekujemo", dubokim glasom reče stražar Faili.

Ona izvi jednu obrvu. „Danas?"

„Ne. Prva je samo kazala da te poslušamo ako dođeš."

„Naravno da ćete me poslušati. Ovo je tabor mog supruga."

Stražari se nisu raspravljali s njom, mada verovatno nisu bili saglasni. Berelajn je poslata da prati Perina, ali on nije dobio izričitu vlast da zapoveda ni njom ni njenim vojnicima.

Faila je sledila tu dvojicu. Tle je, nekim čudom, čak počelo da se suši. Faila je kazala Perinu da joj glasine ne smetaju, ali zapravo je Berelajnina drskost zaista dovodi do ludila. Ta žena, pomislila je Faila. Kako se usuđuje da...