Tornjevi ponoći

To je izvanredan položaj za zaustavljanje daleko veće vojne sile, ali čak i najbolje utvrde mogu biti pregažene, naročito kada su ti ljudi iznureni od nedelja provedenih u borbi. Troloci su prešli reku i borili se uz padinu pod kišom strela, padajući u rovove i teško se verući uz visoke grudobrane.

Na vrhu brda bilo je jedno zaravnjeno područje, gde je u gornjem logoru bio Ituraldeov zapovednički položaj. Uzvikivao je naređenja dok je gledao isprepletene rovove, bedeme i kule. Kopljanici su iza jednog od tih grudobrana ubijali Troloke. Ituralde je gledao sve dok poslednji Trolok - ogromna zver sa ovnujskim licem - nije zaurlao i uginuo s tri koplja u trbušini.

Činilo se da se priprema još jedan napad, pošto Mirdraali teraju još jednu gomilu Troloka kroz prolaz. U reku je palo dovoljno leševa da se stvorila brana, a voda je pocrvenela. Lešine su pružale uporište za noge Troloka koji su dotrčavali kroz prolaz.

„Strelci!", zaurla Ituralde. „Gde su ti krvavi..."

Odred strelaca napokon dojuri - neki od onih koje je držao u pozadini. Većina njih bila je bakarne domanske puti, mada je među njima bilo i nešto zalutalih Tarabonaca. Imali su raznolike lukove: uzane domanske duge lukove, zmijolike saldejske kratke lukove pokupljene iz pregaženih stražarskih postaja ili sela, pa čak i nekoliko velikih dvorečanskih dugih lukova.

„Lidrine", viknu Ituralde. Mladi niži zapovednik kamenog pogleda požuri preko padine do njega. Lidrinova smeđa uniforma bila je izgužvana i prljava u kolenima - ali ne zbog toga što je on neuredan, već zato što je bilo trenutaka kada je bilo potrebnije da bude sa svojim ljudima nego da pere odeću.

„Idi s ovom strelcima do kula“, naredi mu Ituralde. „Oni Troloci pokušaće još jedan napad. Ne želim

da se još jedna pesnica probije do vrha, čuješ li me? Ako osvoje naš položaj i iskoriste ga protiv nas, jutro će mi potpuno propasti."

Lidrin se nije nasmešio na tu primedbu, kao što bi nekada učinio. On se više ni na šta ne smeši, sem obično kada ubija nekog Troloka. Pozdravivši, on odjuri za strelcima.

Ituralde se okrenu da pogleda niz padinu. Tu je bio podignut donji logor, u senci strme kose. To brdo je nekada bilo prirodno, ali Saldejci su ga proteklih godina nadgradili, tako da se jedna duga padina pružala prema reci, a strmija bila na suprotnoj strani. U donjem logoru njegova vojska može da se odmara i jede, a da njihove zalihe budu zaštićene od neprijateljskih strela zahvaljujući strmoj padini na kojoj Ituralde sada stoji.

Oba njegova logora, i gornji i donji, zapravo su skrpljeni. Neki šatori kupljeni su iz saldejskih sela, neki su bili domanske izrade, a na desetine njih doneti su kroz kapije iz svih mogućih krajeva. Veliki broj tih šatora bili su ogromni kairhijenski paviljoni s prugama. Sprečavali su da kiša zasipa njegove ljude i to je bilo dovoljno.

Saldejci svakako znaju kako da dižu utvrde. Kad bi Ituralde samo mogao da ih ubedi da prestanu da se kriju u Maradonu i dođu da pomognu.

„Sada“, poče Ituralde, „gde...“

Ućuta kada nešto zamrači nebo. Jedva stiže da opsuje i da se izmakne kada s neba počeše da padaju neki veliki predmeti, u lukovima, tako da padnu na gornji logor, izazivajući urlike bola i zbunjenosti. To nije bilo stenje - već leševi. Golema tela mrtvih Troloka. Vojska Senke napokon je postavila katapulte.

Ituralde je jednim delom bio zadivljen zbog toga što ih je naterao na to. Opsadna oprema nesumnjivo je doneta zbog napada na Maradon, koji se nalazi još malo ka jugu. Postavljanje katapulta preko gaza da bi se napadao Ituraldeov vojni red umesto grada ne samo da će usporiti Nakot Senke već će i izložiti katapulte njegovom protivnapadu.

Nije očekivao da će bacati lešine. Opsova kada se nebo opet zamrači, pa još leševa pade odozgo, rušeći šatore i mrveći vojnike.

„Vidari!“, zaurla Ituralde. „Gde su ti Aša’mani?“ Otkad je opsada počela, izlagao je Aša’mane velikom pritisku i doveo ih je na rub iznurenosti. Sada ih je štedeo i koristio samo kada se troločki napadi previše približe gornjem logoru.

„Gospodine!" Jedan mladi glasnik s prljavštinom pod noktima dotrča iz prvih bojnih redova. Njegovo domansko lice bilo je pepeljasto, a bio je i premlad da bi pustio brkove kako treba. „Kapetan Finsas izveštava da vojska Nakota Senke pomera katapulte u domet. Po njegovoj računici, ima ih šesnaest."

„Obavesti kapetana Finsasa da bi njegov krvavi osećaj za vreme mogao biti bolji“, odbrusi Ituralde.

„Žao mi je, milostivi. Pomerili su ih niz prolaz pre nego što smo mi shvatili šta se dešava. Prvi hici pogodili su našu osmatračnicu. Lord Finsas je i sam bio ranjen."

Ituralde klimnu; Radžabi stiže da preuzme zapovedništvo nad gornjim logorom i da dovede u red ranjenike. Videlo se da je gomila tela pala i u donji logor. Katapulti mogu da prebace brdo i njihovi hici padaju na njegove ljude u prethodno zaštićenom području. Moraće da povuče donji logor dalje preko ravnice, prema Maradonu, što će dovesti do sporijeg odgovora na hitne slučajeve. Krvavi pepeo.