Tornjevi ponoći

„Zaista dopuštam da mi se pažnja previše suzi, Skakaču*, reče mu Perin. „Umem da budem nemaran kada me obuzme težnja ka nekom cilju. To zna da bude opasno. Baš kao u boju, kada usredsređenost na neprijatelja ispred sebe može da te izloži nekom strelcu sa strane.“

Skakač zinu, smešeči se kako to vukovi čine. Skoči s taljiga. Perin je osećao i druge vukove u blizini - druge pripadnike čopora s kojima je ranije trčao..

„Dobro“, obrati se on Skakaču. „Spreman sam da učim.“

Skakač sede na zadnje noge, pa pogleda Perina. Sledi, posla mu vuk.

Pa nestade.

Perin opsova, osvrćući se oko sebe. Gde li se vuk izgubio? Pođe kroz logor tragajući za njim, ali Skakača nigde nije osećao. Posegnu umom. Ništa.

Mladi Biče. Skakač se iznenada stvori iza njega. Sledi.

Opet nestade.

Perin zareža, pa munjevito prođe kroz logor. Kada nije našao vuka, premestio se na ono polje pšenice gde se poslednji put sreo sa Skakačem. Vuk nije bio tu. Perin je izluđeno stajao posred zatalasanog žita.

Skakač ga nađe nekoliko trenutaka kasnije. U vukovom mirisu osećalo se nezadovoljstvo. Sledi!, posla mu.

„Ne znam kako“, odvrati Perin. „Skakaču, ne znam kuda to ideš.“

Vuk sede, pa posla sliku šteneta kako se pridružuje čoporu. Štene je gledalo starije i radilo isto što i oni.

„Ja nisam vuk, Skakaču", reče mu Perin. „Ja ne učim kao vi. Moraš da mi objasniš šta hočeš da uradim."

Sledi ovamo. Vuk mu, za divno čudo, posla sliku Emondovog Polja. Onda nestade.

Perin pođe za njim i pojavi se na dobro poznatom Zelenom. Okolo su bile podignute neke zgrade, što mu je delovalo pogrešno. Emondovo Polje bi trebalo da je seoce, a ne grad s kamenim zidom i kaldrmisanim putem što vodi pored gradonačelnikove gostionice. Mnogo toga se promenilo za kratko vreme koliko je odsutan.

„Zašto smo došli?", upita Perin. Uznemirio se kada je video vučji barjak kako se i dalje vijori na stegu iznad Zelenog. To je možda neka varka vučjeg sna, ali ipak sumnja u to. Predobro zna s kolikom voljom narod Dve Reke razvija barjak „Perina Zlatookog".

Ljudi su čudni, posla mu Skakač.

Perin se okrenu da pogleda starog vuka.

Ljudi misle čudne misli, posla mu Skakač. Mi ne pokušavamo da ih razumemo. Zašto jelen beži, lastavica leti, drvo raste? Oni to čine. To je sve.

„U redu", kaza Perin.

Ne mogu da naučim lastavicu da lovi, nastavi Skakač. A lastavica ne može da nauči vuka da leti.

„Ali ti ovde možeš da letiš", primeti Perin.

Da. Ali niko me nije naučio. Znao sam. Skakačev miris bio je pun osećanja i zbunjenosti. Svi vukovi se sećaju svega što neko od njih zna. Skakača je izluđivala osujećenost zbog toga što je želeo da poduči Perina, ali nije navikao da to čini kao ljudi.

„Molim te", kaza mu Perin. „Pokušaj da mi objasniš šta tačno hoćeš da kažeš. Stalno mi pričaš da sam ovde previše snažno. Kažeš da je to opasno. Zašto?"

Ti spavaš, odgovori mu Skakač. Drugi ti. Ne možeš da predugo ostaneš ovde. Uvek moraš da imaš na umu da si ovde neprirodan. Ovo nije tvoja jazbina.

Skakač se okrenu prema kućama oko njih. Ovoje tvoja jazbina, jazbina tvog oca. Ovo mesto. Upamti ga. Sprečiće te da se izgubiš. Tvoj soj je nekada tako radio. Razumeš.

To nije bilo pitanje, mada u neku ruku jeste bilo molba. Skakač ne zna kako dalje da objasni.

„Mogu da pokušam", pomisli Perin, tumačeći slanje što je bolje umeo. Ali Skakač greši. To mesto nije njegov dom. Perinov dom je s Failom. To mora nekako upamtiti da bi sprečio da bude previše snažno uvučen u vučji san.

Video sam tvoju nju u tvom umu, Mladi Biče,

posla mu Skakač, naherivši glavu. Ona je kao pčelinja košnica, sa slatkim medom i oštrim žaokama. Skakačeva slika Faile bila je slika veoma zbunjene vučice. I to vučice koja ga sad razdragano gricka po njušci, a čas reži na njega i odbija da s njime podeli svoje meso.

Perin se nasmeši.

Sećanje je jedan deo, posla Skakač. Ali drugi deo si ti. Moraš da ostaneš kao Mladi Bik. Vučji odraz u vodi, koji se mreška i rasipa kako ga talasići prelaze.

„Ne razumem."

Snaga ovog mesta, Skakač mu posla sliku vuka isklesanog u kamenu, jeste snaga tebe. Vuk se na trenutak zamisli. Stoj. Ostani. Budi ti.

To poslavši, vuk ustade i udalji se, kao da se priprema da se zaleti i skoči na Perina. To je i ranije radio, nekako prisiljavajući Perina da ode iz vučjeg sna.