Tornjevi ponoći

Nalazi se u vučjem snu. U stvarnom svetu, njegovo telo spava na vrhu tog brda, s Failom. Nasmeši se i duboko uzdahnu. Njegove nevolje nisu ništa manje. Zapravo, kao da su se zbog Belih plaštova samo još povećale. Ali sve je dobro s Failom. Ta sitna i jednostavna činjenica mnogo toga je promenila. Nema šta on ne može da učini ako je ona pored njega.

Skoči s padine i prelete brisani prostor na kojem se njegova vojska utaborila. Tu su već toliko dugo da se njihov trag pojavio i u vučjem snu. Šatori su bili odraz sveta jave, mada su šatorska krila preko ulaza bila u drugačijim položajima svaki put kada bi ih pogledao. Jame za logorske vatre iskopane u tlu, izrovane staze, ponegde otpad ili bačene alatke. Sve bi se to na tren pojavilo, pa bi nestalo.

On hitro prođe kroz logor, a svaki njegov korak kao da je prevaljivao po deset. Nekada bi mu bilo jezivo to što nema ljudi u taboru, ali sada se već navikao na vučje snove. To je prirodno.

Perin priđe kipu koji je bio podignut pored logora, pa onda pređe pogledom po kamenu naruženom zubom vremena, obraslog crnim, narandžastim i zelenim lišajevima. Kip mora da je bio u nekakvom neobičnom položaju, kada je pao na takav način. Skoro da se činilo kao da je kip baš tako i isklesan - ogromna ruka koja nešto grabi diže se iz tla.

Perin se okrenu ka jugoistoku, gde se nalazio logor Belih plaštova. Moraće da izađe na kraj s njima. Sve je uvereniji - pa čak bi se moglo reći da je siguran - da ne može nastaviti sve dok se ne suoči s tim senkama iz svoje prošlosti.

Postoji jedan način da s njima zanavek izađe na kraj. Ako pažljivo postavi zamku koristeći Aša’mane i Mudre, Perin bi mogao Deci zadati tako snažan udarac da bi se ona raspala na paramparčad. Čak bi ih mogao trajno uništiti.

Ima sredstvo, priliku i pobudu. Više neće biti straha širom zemalja, više neće biti lažnih suđenja koja Beli plaštovi održavaju. Skoči napred, leteći trideset stopa kroz vazduh, pa lagano doskoči - a onda potrča putem ka jugoistoku.

Tabor Belih plaštova zatekao je u jednoj šumovitoj udolini. Bilo je tu na hiljade belih šatora podignutih u gustim prstenovima. Bilo je tu šatora za jedno desetak hiljada Dece, kao i još desetak hiljada najamnika i drugih vojnika. Balverova procena bila je da je to glavnina preostale Dece, mada nije baš jasno odgovorio na pitanje odakle mu to saznanje. Perin se nadao da mržnja koju taj prašnjavi čovečuljak oseća prema Belim plaštovima ne utiče na njegov sud.

Perin zađe među šatore, gledajući da vidi hoće li otkriti nešto što je promaklo i Aijelima i Elijasu. To je malo verovatno, ali hajde da pokuša kada je već tu. Sem toga, želeo je da vidi to mesto sopstvenim očima. Zadizao je barjake, kretao se između skupina šatora, gledajući kakvo je to mesto i pokušavajući da stekne neki utisak i o njemu i o njegovim žiteljima. Logor je bio veoma uredan. Unutrašnjosti šatora bile su manje postojane nego što su to sami šatori bili, ali ono što je video takođe je bilo uredno. Beli plaštovi vole da stvari budu uredne, sređene i brižljivo odložene. Takođe vole da se pretvaraju kako čitav svet može da se isto tako uglača i očisti, a da se ljudi odrede i objasne pomoću svega jedne ili dve reči.

Perin odmahnu glavom, pa dođe do šatora gospodara kapetana zapovednika. Način na koji su šatori bili razmešteni s lakoćom ga je doveo do njega, pošto se nalazio u središnjem prstenu. Nije bio mnogo veći od ostalih šatora, a Perin je pognuvši glavu ušao u njega, pokušavajući da vidi može li naći bilo šta što bi mu koristilo. Nameštaj u šatoru bio je jednostavan - prostirka za spavanje, u drugom položaju svakog puta kada bi je Perin pogledao, i jedan sto s predmetima koji su se nasumice pojavljivali i nestajali.

Perin priđe stolu, pa uze nešto što se tu zadesilo. Pečatni prsten. Znamenje mu nije bilo poznato - krilati bodež - ali upamtio ga je tren pre nego što mu je prsten nestao iz ruke, previše prolazan da bi se dugo zadržao u vučjem snu.

Mada se sastao s vođom Belih plaštova i razmenio pisma s njim, ne zna ništa o njegovoj prošlosti. Možda će mu to pomoći.

Proveo je još neko vreme pretražujući šator, ali nije našao ništa što bi mu bilo od koristi. Nakon toga je otišao do većeg šatora, za koji mu je Gaul objasnio da se u njemu čuvaju mnogi zarobljenici. Tu je na tren video gazda Gilov šešir, pre nego što je opet nestao.

Perin zadovoljno izađe iz šatora. Dok je to činio, shvatio je da ga nešto muči. Zar nije trebalo da isto to pokuša dok je Faila bila oteta? Poslao je brojne izviđače u Malden. Svetlosti, morao je da se suzdržava da ne ode da lično traži Failu! Ali nikada nije ni pokušao da obiđe to mesto u vučjem snu.

Možda bi to bilo beskorisno, ali on nikada nije ni razmotrio tu mogućnost, što ga sada muči.

Prolazeći pored taljiga ostavljenih pored jednog šatora, on se ukoči. Zadnja stranica bila je otvorena, a u taljigama je ležao prosedi vuk srebrnastog krzna i gledao ga.