Tornjevi ponoći

„Devojko, viđala sam ljude udarene u glavu tako snažno da nikada više nisu bili isti", odgovori joj Birgita. „Neki žive godinama, ali nikada više ne izgovore nijednu reč, a drugi moraju da ih hrane i da ih brišu i peru. Mogla bi i da izgubiš i jednu ili obe ruke, pa da svejedno doneseš na svet zdravu decu. A šta je s ljudima oko tebe? Zar ne razmišljaš o opasnosti u koju ih dovodiš?"

„Osećam se loše i žao mi je zbog Vandene i Sarejte", odvrati Elejna. „Kao i zbog onih ljudi koji su izgubili život spasavajući me. Da se nisi usudila da nagoveštavaš kako ne osećam nikakvu odgovornost zbog njih! Ali jedna kraljica mora biti voljna da prihvati breme toga da pusti druge da umru u njeno ime. Birgita, razgovarale smo o tome. Zaključile smo da nikako nisam mogla da znam kako će Česmal i ostale stići onda kada su stigle."

„Zaključile smo", procedi Birgita, „kako nema nikakve svrhe da se više raspravljamo. Ali hoću da imaš na umu kako čitav niz stvari i dalje može da pođe po zlu."

„Neće", odgovori Elejna i zagleda se ka gradu. „Moja deca će biti dobro, a to znači da ću i ja biti dobro. Imamo vremena dok se ne rode."

Birgita razdraženo uzdahnu. „Glupa, tvrdoglava..." Zaćuta kad jedna obližnja gardistkinja mahnu da joj privuče pažnju. Dve Srodnice izađoše na krov. Elejna ih je zamolila da dođu da se sastanu s njom.

Birgita stade pored jedne patuljaste trešnje, pa prekrsti ruke. Dve Srodnice nosile su jednostavne haljine - Sumeko žutu, a Alisa plavu. Alisa je bila niža, prosede smeđe kose, a i slabija kada je o Moći reč, tako da joj se starenje nije usporilo koliko kod Sumeko. Obe žene su u poslednje vreme postale odlučnije. Više nijedna Srodnica nije nestala, niti je bila ubijena; Kejrejn je sve vreme bila iza ubistava. Pripadnica Crnog ađaha, koja se krila među njima. Svetlosti, Elejna se naježila čim je pomislila na to!

„Veličanstvo", kaza Alisa i pade u naklon. Glas joj beše smiren i spokojan, s blagim tarabonskim naglaskom.

„Veličanstvo", takođe kaza Sumeko, oponašajući naklon svoje prijateljice. Njih dve su se ponašale poslušno i s poštovanjem - mada u poslednje vreme više prema Elejni nego prema drugim Aes Sedai. Ninaeva je Srodnicama očvrsnula kičmu u odnosu prema Aes Sedai i Beloj kuli, mada se Elejni nikada nije činilo da je Alisi to potrebno.

Za vreme opsade, Elejna je bila razdražena zbog stavova Srodnica. Međutim, u poslednje vreme počela je da se predomišlja. Bile su joj od izuzetne koristi. Dokle će ih odvesti njihova novostečena smelost?

Elejna klimnu obema ponaosob, pa pokaza ka trima stolicama postavljenim u hladu klonulih trešanja. Njih tri sedoše, a potok nastavi da teče svojim veštačkim putem s njihove leve strane. Bio je poslužen čaj od metvice. Ove dve uzeše šoljice, pazeći da u čaj dodaju pozamašnu količinu meda. U poslednje vreme, čaj bez meda je groznog ukusa.

„Kako su Srodnice?", upita Elejna.

Dve žene se zgledaše. Plameno. Elejna im se obratila preozbiljno. Prokljuvile su da se nešto dešava.

„Dobro smo, veličanstvo", odgovori Alisa. „Izgleda da je strah minuo većinu žena. Makar one koje su bile dovoljno pametne da budu uplašene. Pretpostavljam da su one koje nisu bile dovoljno pametne otišle svojim putem i poginule."

„A i dobro je što više ne provodimo onoliko vremena Lečeći", primeti Sumeko. „To je već bilo postalo veoma iznurujuće. Tako mnogo ranjenika, dan za danom." Namršti se.

Alisa je bila izdržljivija. Srkutala je čaj, blagog izraza lica. Ne spokojnog i zaleđenog, kao Aes Sedai, već zamišljenog i toplog - ali suzdržanog. To je prednost koju te žene imaju u odnosu na Aes Sedai - na njih se gleda s daleko manjom sumnjom, pošto nisu neposredno vezane za Belu kulu. Ali zato nemaju njen uticaj iza sebe.

„Vas dve zacelo osećate kako želim da vas nešto pitam", poče Elejna i pogleda Alisu pravo u oči.

„Zar osećamo?" iznenađeno upita Sumeko. Možda je Elejna imala previsoko mišljenje o njoj.

Alisa majčinski klimnu. „Veličanstvo, mnogo toga si tražila od nas za vreme koliko smo provele ovde. Ali to nije bilo ništa više od onoga na šta si imala pravo. Za sada."

„Pokušala sam da vas u Kaemlinu dočekam s dobrodošlicom", odgovori joj Elejna. „Budući da shvatam kako više nikada ne možete da se vratite svom domu - ne dok Seanšani vladaju Ebou Darom."

„To jeste tačno", saglasi se Alisa, „ali teško da se Ebou Dar može nazvati našim domom. To je samo mesto u kojem smo se zatekle. Manje dom a više nužnost. Mnoge od nas su svejedno odlazile iz grada na duže vreme, pa se vraćale kako bi izbegle da budu primećene."

„Jeste li razmišljale gde ćete sada boraviti?"

„Idemo u Tar Valon", hitro odgovori Sumeko. „Ninaeva Sedai je rekla..."

„Sigurna sam da će tamo biti mesta za neke od vas", prekide je Elejna. „Za one koje žele da postanu Aes Sedai. Egvena će sasvim sigurno biti više nego spremna da pruži novu priliku svakoj Srodnici koja bude želela da pokuša da dođe do šala. Ali šta je sa ostalima?"