Tornjevi ponoći

„Pa“, kaza Met, opet se okrećući da pogleda Aes Sedai. „Ne bih da vas više zadržavam." Udalji se nekoliko koraka, izbegavajući da pogleda Džolinu - koja ga je gledala kao grabljivica, previše ga podsećajući na Tajlin. Teslina mu mahnu, a za divno čudo, Edesina mu klimnu u znak poštovanja. Džuilin mahnu i njemu i Tomu, a Lejlvin Metu klimnu glavom. Ta žena za doručak žvaće stenje, a gvozdene klince za večeru - ali je poštena. Možda bi on mogao da popriča s Tuon kako bi je ova vratila na pređašnji položaj, ili već tako nešto.

Ne budi budala, pomisli mašući Bejlu Domonu. Najpre moraš ubediti Tuon da od tebe ne napravi da’kovejl. Napola je i dalje ubeđen kako ona namerava da ga učini slugom, bio on njen suprug ili ne. Oznojio se ispod okovratnika čim je pomislio na to.

Nedugo potom, digla se prašina po putu. Tom priđe Metu, gledajući konjanike. „Slatke kiflice?“

„Stari običaj među nama, Dvorečanima.“

„Nikada nisam čuo za taj običaj."

„Slabo je poznat."

„A, shvatam. A šta si stavio u te kiflice?"

„Burjan", odgovori Met. „Od toga će joj usta poplaveti na jedno nedelju dana, a možda i dve. A ona te kiflice neće podeliti ni s kime, izuzev možda sa svojim Zaštitnicima. Džolina je postala zavisnik od njih. Otkad smo stigli u Kaemlin, mora da je pojela sedam ili osam vrećica."

„Lepo", kaza mu Tom, gladeći brkove. „Ali detinjasto."

„Pokušavam da se vratim korenima", kaza mu Met. „Znaš, da vratim malo svoje izgubljene mladosti."

„Ti jedva da si dvadeset zima star!"

„Jašta, ali živeo sam burno kada sam bio mlađi. Hajde - gazdarica Anan ostaje u logoru, pa sam se setio nečega."

„Metrime Kautone, trebalo bi da se obriješ." Gazdarica Anan prekrsti ruke gledajući ga.

On se dodirnu po licu. Lopin je to radio svakoga jutra. Taj čovek bi se nadurio kao pas na kiši ako ga Met ne pusti da mu radi takve stvari, mada je Met u poslednje vreme puštao bradu kako bi izbegao da ga primećuju. I dalje ga svrbi kao nedelju dana star ožiljak.

Sitejl je zatekao u jednom od šatora s potrepštinama kako nadgleda pripremu ručka. Vojnici su skrušeno sekli povrće i kuvali pasulj s bojažljivim izrazima ljudi koji su dobili stroga uputstva. Sitejl tu nije potrebna; kuvari Družine znaju da pripreme jelo i bez nje. Ali nema ničeg što žene vole više nego da nađu muškarce koji se opuštaju, pa da im izdaju naređenja. Sem toga, Sitejl je nekadašnja gostioničarka i - neverovatno - bivša Aes Sedai. Met je često znao da je zatekne kako nadgleda stvari kojima nije potrebno nadgledanje.

Poželeo je da Tuon i dalje putuje s njim - i to ne prvi put. Sitejl joj je obično stajala na stranu, ali je uglavnom bila zauzeta time što je pravila društvo Kćeri Devet meseca. Po muški zdrav razum nema ničeg opasnijeg od žene s previše slobodnog vremena.

Sitejl je i dalje bila u odeći eboudarskog kroja, koja je Metu bila veoma prijatna za oči, uzevši u obzir dubok izrez. Takva odeća naročito dobro pristaje ženi bujnih nedara kao što je Sitejl. Mada on na to nije obraćao pažnju. Draguljima ukrašen venčani nož koji ona nosi na lančiću oko vrata sasvim je dovoljno upozorenje, a naročito po tome kako joj pada među grudi. Ali Met ni na to ne obraća pažnju.

„Namerno puštam bradu", odgovori joj Met. „Hoću da..."

„Kaput ti je prljav", kaza ona, klimajući glavom jednom vojniku koji joj je doneo da vidi crni luk što ga je očistio. Vojnik posramljeno sasu luk u kazan, izbegavajući da pogleda Meta u oči. „A kosa ti je sva čupava. Još nema ni podne, a ti izgledaš kao da si se s nekim potukao."

„Dobro sam", reče joj Met. „Kasnije ću se srediti. Nisi otišla sa Aes Sedai."

„Svaki korak prema Tar Valonu odveo bi me dalje od mesta na kom bi trebalo da budem. Moram nekako da se javim mužu. Kada smo se rastajali, nisam ni pretpostavljala da ću završiti u Andoru."

„Mislim da ću uskoro dobiti pristup nekome ko može da otvara kapije", reče joj Met. „I ja..." Namršti se kada priđe još jedan odred vojnika, noseći nekoliko zakržljalih prepelica koje su ulovili. Vojnici su izgledali kao da ih je sramota zbog lošeg ulova.

I ne gledajući Meta, Sitejl im naredi da očerupaju ptice. Svetlosti, mora da je izvuče iz svog logora. Stvari se neće vratiti na svoje uobičajeno mesto dok sve one ne odu.

„Ne gledaj me tako, lorde Mete", reče mu Sitejl. „Noram je otišao u grad da vidi šta može da nađe od potrepština. Primetila sam da ako kuvar nije lično prisutan da tera ljude, obroci ne bivaju zgotovljeni razumnom brzinom. Neki od nas ne vole da ručaju u suton."

„Ni reč nisam rekao", odgovori joj Met, gledajući da mu glas bude ravan. A onda joj klimnu da se skloni u stranu. „Možemo li na trenutak da porazgovaramo?"

Sitejl se pokoleba, pa klimnu i udalji se od ostalih. „Šta se zapravo dešava?" tiho ga upita. „Izgledaš kao da si spavao pod plastom sena."

„Zapravo, spavao sam pod kolima. A šator mi je pun krvi. Baš mi i nije tlo toga da idem tamo da se presvlačim."