Zenica sveta

Odjednom, kroz gusto nabijenu gomilu na ulici i prema kapiji koja je vodila u Novi grad prođe talas; ljudi koji su stajali na krivini povlačili su se da propuste nešto. To nije bilo nalik čistini koja samo danas nije pratila Bele plastove. Ovi ljudi su se trzali iznenađeno, a potom zgađeno. Okretali su se od toga, šta god da je to bilo, sklanjajući se s puta, ali posmatrali su krajičkom oka dok ne bi prošlo.

I drugi oko njega primetili su nemir. Očekujući dolazak Zmaja, ali prinuđeni na strpljenje, nisu birali temu za razgovor. Čuo je opaske u vezi s Aes Sedai pa sve do Logana, kao i nekoliko slobodnijih pretpostavki koje su izazvale grub smeh muškaraca i prezrive poglede žena.

Masa se ustalasa približavajući se ivici ulice. Izgleda da niko nije oklevao da napravi prolaz za nešto, iako je to značilo da će izgubiti dobro mesto kada se gomila bude vratila. Naposletku, tačno nasuprot Randa, narod provali na ulicu, odgurnuvši kopljanike u crvenim plaštovima koji su se trudili da ih potisnu, i masa se razmaknu. Oklevajući, pogurena pojava šepajući izađe na otvoren prostor. Više je ličio na gomilu prljavih prnja nego na čoveka. Rand začu zgađeno mrmljanje svuda oko sebe.

Čovek u dronjcima zastade na suprotnoj strani ulice. Njegova kapuljača, pocepana i sva očvrsla od prljavštine, ljuljala se tamo-amo, kao da nešto traži ili osluškuje. Odjednom, kriknu i zamahnu rukom koja je bila nalik na prljavu kandžu, uperivši je pravo ka Randu. U trenu krenu da gmiže preko ulice kao buba.

Prosjak. Bez obzira na zlu sreću koja je naterala tog čoveka da ga tako presreće, Rand shvati da, bio taj Prijatelj Mraka ili ne, nije želeo susret s njim. Osećao je da ga prosjak gleda, i to mu je delovalo kao da dodiruje vodu prepunu masnoće. A pogotovu nije želeo da mu se taj čovek približi ovde, dok ga okružuju ovi polurazdraženi ljudi. Isti oni glasovi koji su se ranije smejali, sada su ga psovali dok se probijao kroz masu, pokušavajući da se udalji od ulice.

Hitao je, znajući da će se zbijena ljudska telesa u masi kroz koju on mora da se progura i migolji razmaknuti pred prljavim čovekom. Napregnu se da se provuče kroz gomilu, zatetura se i skoro pade kada se iznenada našao na otvorenom. Uzmahujući rukama kako bi održao ravnotežu, nakon nekoliko nesigurnih koraka poče da trči. Ljudi su pokazivali ka njemu; jedino on se probijao u tom smeru. Pratili su ga povici. Ogrtač mu zaleprša, otkrivajući mač obmotan u crveno. Kada je to shvatio, on još brže potrča. Ukoliko rulja s belim značkama primeti usamljenog kraljičinog pristalicu u trku, to bi moglo da ih nagna u poteru, čak i danas. Trčao je, dok je kaldrma nestajala pod njegovim dugim nogama. Tek kada su povici ostali daleko iza njega, mogao je da se zadihano sruči uz neki zid.

Nije znao gde se nalazi, sem da nije napustio Unutrašnji grad. Bilo je nemoguće da se priseti za koliko je uglova zamakao duž tih vijugavih ulica. Spreman da ponovo krene u trk, osvrnu se u smeru odakle je došao. Na ulici je bila samo jedna osoba, neka žena koja je mimo išla noseći korpu. Skoro svi u gradu okupili su se kako bi videli lažnog Zmaja. Nije mogao da me prati. Izgleda sam mu umakao.

Ali bio je siguran da prosjak neće odustati, iako nije znao zašto tako čvrsto veruje u to. Ovog časa ta dronjava osoba luta kroz gomilu u potrazi za njim i ako se Rand bude vratio da vidi Logana, rizikovaće da se sretne s njim. Na trenutak pomisli da se vrati u Kraljičin blagoslov, ali znao je da je ovo poslednja prilika da vidi kraljicu, a i nadao se da nikada više neće biti Lažnog zmaja. Učini mu se kukavički to što je pobegao od pogurenog prosjaka, pa makar taj bio i Prijatelj Mraka.

Zamišljeno se osvrnu. U Unutrašnjem gradu bilo je malo zgrada, a i one su bile niske, tako da je sve bilo kao na dlanu. Sigurno je mogao da pronađe mesto odakle bi mogao da vidi kako prolazi povorka s lažnim Zmajem. Čak i ako ne bude mogao da vidi kraljicu, Logan mu neće promaći. Krenuo je s iznenadnom odlučnošću.

Narednog sata pronašao je nekoliko takvih mesta tik uz ljude koji su izbegavali gužvu duž puta predviđenom za prolazak povorke. Svi su nosili bele značke i poveze. Nije bilo ni traga crvenim oznakama. On se brzo i oprezno udalji, shvativši kako bi se takva gomila ponašala ukoliko bi ugledala njegov mač.

Iz Novog grada su se začuli povici, praćeni zvukom truba i borbenim ritmom bubnjeva. Logan i njegova pratnja su već stigli u Kaemlin, i bili su na putu ka palati. Obeshrabreno je lutao gotovo praznim ulicama, nadajući se i dalje da će otkriti neki način da vidi Logana. Primeti padinu bez zgrada iznad ulice kojom je išao. Da je proleće, kao što bi trebalo da bude, zemlja na brdu bila bi potpuno pod cvećem i travom, ali sada je smeđe bilje prekrivalo sve do visokog zida duž vrha padine, koju su nadvisili vrhovi drveća.