Zenica sveta

„Kakve? Ne znam kakve. Čudne. Troloci, verovatno. Senoviti. Lijus Terin Rodoubica lično, pedeset stopa visok. Šta misliš kakve će kreature ljudi sada izmišljati, kada im je neko utuvio to u glavu? Ali o tome ne treba mi da brinemo.“ Gazda Gil ga odmeri na trenutak. „Izlaziš, zar ne? Pa, ne mislim da je to za mene, čak ni danas, ali ovde gotovo da nema nikoga. Tvoj prijatelj ne ide?“

„Met se ne oseća najbolje. Možda kasnije.“

„Pa, kako god. Ali, pazi se. Čak i danas ljudi naklonjeni našoj dobroj kraljici biće u manjini, Svetlost spalila dan kada se to desilo. Najbolje je da prođeš kroz uličicu. Dvojica tih izdajica proklete krvi sede preko ulice i posmatraju ulaz u moju gostionicu. Znaju oni s kim sam ja, tako mi Svetlosti!“

Rand promoli glavu i pogleda na obe strane pre no što se iskrao u uličicu. Stameni čovek koga je gazda Gil unajmio da stoji na uglu ulice bio je oslonjen na koplje i naizgled nezainteresovano je posmatrao kako ljudi prolaze kraj njega. Ali Rand je znao da to nije bilo tako. Čovek — zvao se Lamgvin — video je sve tim očima s teškim kapcima, i uprkos tome što je bio građen kao bik, kretao se kao mačka. I on je mislio da je kraljica Morgaza otelotvorena Svetlost, ili nešto blizu tome. Desetak ljudi sličnih njemu bilo je raštrkano oko Kraljičinog blagoslova.

Lamgvin mrdnu ušima kada je Rand stigao do ugla uličice, ali ni u jednom trenutku nije prestao da osmatra ulicu svojim nezainteresovanim pogledom. Rand je bio uveren da gaje čuo kako dolazi.

„Pazi se danas, dečko.“ Lamgvinov glas zvučao je poput šljunka u tiganju. „Bićeš korisniji ovde kada nevolja počne nego negde s nožem u leđima.“

Rand pogleda mišićavog čoveka, ali nije pokazao da je iznenađen. Uvek je pokušavao da prikrije mač, ali ovo nije bilo prvi put da je neko od oružnika gazda Gila pretpostavio da Rand zna kako da se snađe u borbi. Lamgvin ga nije pogledao. Njegov posao bio je da čuva gostionicu i on je to radio.

Gurnuvši mač pod ogrtač, Rand se pridruži reci ljudi. Primeti dva čoveka koje je gostioničar spomenuo. Stajali su na prevrnutoj buradi preko puta gostionice kako bi mogli da osmatraju iznad gužve. Pretpostavljao je da ga nisu primerili kada je izašao iz uličice. Oni su neskriveno pokazivali svoje opredeljenje. Ne samo da su im mačevi bili obmotani u belo i povezani crvenom vrpcom, već su nosili i bele poveze za ruke i bele značke na šeširima.

Veoma brzo je saznao da u Kaemlinu mač umotan u crveno, crveni povez ili značka, znače podršku kraljice Morgaze. Belo znači da je kraljica i njena povezanost s Aes Sedai i Tar Valonom odgovorna za to što sve ide loše: i za vreme i za useve koji ne niču. Možda čak i za lažnog Zmaja.

Nije želeo da se meša u politiku Kaemlina. Ipak, sada je bilo prekasno. To nije bilo stoga što je on već izabrao svoju stranu — što je bilo čista slučajnost, ali, opet, desilo se. Događanja u gradu toliko su se zakomplikovala da niko nije mogao da ostane po strani. Čak su i došljaci nosili značke i poveze ili umotavali svoje mačeve, ali su uglavnom nosili belo. Možda neki nisu tako mislili, ali bili su daleko od kuće, a ta grupa je u Kaemlinu prevagnula. Ljudi koji su podržavali kraljicu nikada nisu izlazili sami zbog sopstvene sigurnosti, ako su uopšte i izlazili.

Ali sada je bilo drugačije — barem je tako izgledalo. Kaemlin je danas slavio pobedu Svetlosti nad Senkom. Danas će lažni Zmaj biti doveden u grad, da ga pokažu kraljici pre no što ga odvedu na sever, u Tar Valon. Svi su izbegavali da pominju taj deo ovog događaja. Naravno da su samo Aes Sedai mogle da se suprotstave čoveku koji je zaista bio u stanju da upravlja Jednom moći, ali niko nije želeo da priča o tome. Svetlost je pobedila Šenku, a vojnici iz Andora bili su na čelu bitke. Danas je samo to bilo važno. Danas se moglo zaboraviti na sve ostalo.

Da li je tako, zapita se Rand. Nasmejana gomila ljudi je trčala, pevajući i mašući barjacima. Ali ljudi koji su nosili crveno bili su u grupama po desetak ili dvadesetak, i s njima nije bilo ni žena ni dece. Rand primeti kako je najmanje deset ljudi u belom na svakog ko je bio odan kraljici. Poželeo je da je bela tkanina bila jevtinija, i to ne prvi put. Ali, da li bi ti gazda Gil pomogao da si nosio belo?