Zenica sveta

Ovaj deo ulice nije bio izgrađen tako da može da pruži lep vidik, ali odmah ispred sebe, iznad krovova, ugleda neke od kula palate, na kojima su lepršale zastave s belim lavom. Nije bio siguran kuda vodi krivudava ulica koja se zakučasto kretala za brdo, ali iznenada se seti onog zida na vrhu uzvisine.

Zvuci bubnjeva i truba bili su sve bliži, a vika je bivala sve glasnija. Brzo se uspentrao uz padinu. Strmina nije bila podesna za prolazak, ali Rand se uspinjao zabijajući čizme u mrtvu travu i hvatajući se za ogolelo žbunje. Onih nekoliko jardi koje su ga delile do zida prešao je zadihan koliko od napora, toliko i od želje. Pred Random se uzdizao zid, bar dvostruko viši od njega. Već su se posvuda gromovito razlegali zvuci bubnjeva, trube su zvonile.

Zid je bio izgrađen tako da se utapao u kameno tlo. Spojevi ogromnih blokova bili su gotovo nevidljivi, jer su kamene stene dobro nalegale jedna na drugu. Zid je izgledao skoro kao prava litica zbog načina na koji je obrađen. Rand se isceri. Kamenjari s one strane Peščanih brda bili su viši, a čak je i Perin uspeo da ih pređe. Opipao je izbočine na kamenu, a čizmama je pronašao ulegnuća. Bubnjevi su se utrkivali s njim dok se peo. Odbijao je da im prepusti pobedu. Stići će do vrha pre no što oni stignu do palate. Uspinjao se toliko hitro da je izgrebao šake o kamen i nažuljao kolena kroz pantalone, ali uspeo je da prebaci ruke preko vrha i pobednički se uzdigne na zidu.

Brzo se okrenu kako bi seo na ravnu i usku ploču. Iznad njega širile su se lisnate grane visokog drveta, mada se on na to nije obazirao. Gledao je preko krovova od crepa, ali sa zida se sve jasno videlo. Rand se sasvim blago nagnu, i ugleda kapiju palate, Kraljičinu gardu u stavu mimo i gomilu koja je iščekivala. Iščekivala! Povici su zaglušili grmljavinu bubnjeva i truba, ali i dalje su čekali. Pobedio sam.

Još dok je sedao, prethodnica povorke prošla je poslednju krivinu pre palate. Napred je stupalo dvadeset redova trubača, koji su kidali vazduh trijumfalnim zvukom — fanfarom pobede. Iza njih je grmelo isto toliko bubnjara. A onda su usledili konjanici koji su nosili barjake Kaemlina, bele lavove na crvenoj pozadini. Vojnici Kaemlina su ih pratili. Nizali su se redovi konjanika u sjajnim oklopima i ponosnim kopljima na kojima su lepršale grimizne zastavice. Prolazili su trostruki odredi kopljanika i strelaca u beskrajnim redovima kao prethodnica konjanicima, koji stupiše među špalir vojnika Garde i krenuše kroz kapiju palate.

Poslednji vojnici zašli su za krivinu i iza njih se pojaviše ogromna kola. Vuklo ih je šesnaest konja raspoređenih u četiri reda. Na ravnoj ploči zaprege stajao je ogroman kavez od gvozdenih šipaka, a u svakom uglu kola sedele su po dve žene. Tako pomno su posmatrale kavez, da se činilo da i ne primećuju gomilu. Rand je bio siguran da su to Aes Sedai. Desetak Zaštitinika je jahalo između kola i vojnika, potpuno opkolivši zapregu. Njihovi plaštovi lepršali su i varali oko posmatrača. Ako se Aes Sedai nisu obazirale na masu, Zaštitnici su je pažljivo posmatrali, kao da su oni jedina straža.

Uprkos svemu tome, Randovu pažnju je privukao čovek u kavezu. Nije uspeo da se približi kao što je nameravao kako bi video Loganovo lice, ali iznenada pomisli kako je bio isuviše blizu. Lažni Zmaj bio je visok čovek, s dugom tamnom kosom koja mu je u kovrdžama padala po širokim ramenima. Uprkos ljuljanju kola stajao je uspravno, držeći se rukom za šipke iznad glave. Odeća mu je bila sasvim obična: nešto slično njegovom ogrtaču, kaputu i pantalonama nosilo se i u nekom selu. Ali kako ih je nosio! Kako se samo držao! Sve na Loganu izgledalo je kraljevski. Kao da kaveza nije ni bilo. Uspravnog držanja, podignute glave, prelazio je pogledom preko gomile kao da su došli da mu odaju počast. Pred tim očima ljudi bi utihnuli, gledajući ga s poštovanjem. Čim bi Logan pogledao na drugu stranu, zavrištali bi s udvostručenim besom kao da hoće da se iskupe za svoj pređašnji muk, ali to nije promenilo njegovo držanje niti tišinu koja gaje pratila. Dok su kola prolazila kroz kapiju palate, okrenu se da još jednom pogleda okupljenu masu. Zavijali su za njim, ne dobacujući. Bio je to talas čiste životinjske mržnje i straha. A Logan zabaci glavu i nasmeja se u času kada gaje palata progutala.

Drugi odredi sledili su kola, s barjacima onih koji su se borili i pobedili lažnog Zmaja. Zlatne pčele Ilijana, tri bela polumeseca Tira, izlazeće sunce Kairhiena i svi ostali. Bilo ih je mnogo. Stupali su narodi, gradovi i značajni ljudi sa sopstvenim trubama i sopstvenim bubnjevima da objave svoju slavu. Nakon Logana, sve je to bilo slabo.

Rand se malo nagnu, ne bi li poslednji put video čoveka u kavezu. On jeste pobeđen, zar ne? Svetlosti, ne bi bio u prokletom kavezu da nije pobeđen.