Zenica sveta

Ninaeva besno zgrabi torbu i ode pre no što je Perin mogao išta da kaže. Zaškrgutao je psovku, ali priseti se nečega što gaje ošamutilo. Sedeo je zapanjen, širom otvorenih usta. Moiraina je znala. Aes Sedai je znala za vukove. I pomislila je da bi to mogao biti dodir Mračnoga. Stresao se. Hitro navuče košulju nespretno je naguravši u pantalone i ponovo obuče kaput i ogrtač. Odeća mu nije puno pomogla. Osećao se kao da je izmrzao do srži, kao da mu se kičma sledila.

Lan sede pored njega prekrstivši noge i zabaci plašt. Perinu je bilo drago zbog toga. Bilo je neprijatno gledati Zaštitnika, a videti kroz njega.

Neko vreme su se gledali. Ništa se nije dalo pročitati s odlučnog Zaštitnikovog lica, ali u očima mu je Perin video... nešto. Saosećanje? Radoznalost? Oboje?

„Ti znaš?“, reče, a Lan klimnu glavom.

„Ponešto, ne sve. Da li ti je došlo samo ili si sreo vodiča, posrednika?“

„Bio je neki čovek“, reče Perin polako. On zna, ali da li misli kao i Moiraina? „Rekao je da se zove Elijas. Elijas Mačera.“ Lan teško uzdahnu, a Perin ga podozrivo pogleda. „Poznaješ ga?“

„Poznavao sam ga. Naučio me je mnogo, o Pustoši i o ovome.“ Lan dodirnu balčak svog mača. „Bio je Zaštitnik, pre... pre onoga što se dogodilo. Crveni Ađah...“ Pogleda ka Moiraini koja je ležala pored vatre.

Prvi put je Perin video da je Zaštitnik u nečemu nesiguran. U Šadar Logotu Lan je bio siguran i jak, kao i kada se suočio sa Senima i Trolocima. Ni sada nije bio uplašen — Perin je bio ubeđen u to — ali bio je oprezan, kao da je možda previše rekao. Izgledalo je da je ono što je rekao moglo biti opasno.

„Čuo sam za Crveni Ađah“, odvratio je Perin.

„I ono što si čuo uglavnom verovatno nije tačno. Moraš da razumeš, postoje... frakcije unutar Tar Valona. Neki bi se borili protiv Mračnoga na jedan način, neki na drugi. Cilj je isti, ali razlike... razlike su promenile ili okončale živote. Živote ljudi ili naroda. Elijas je dobro?“

„Mislim da jeste. Beli plaštovi su rekli da su ga ubili, ali Šarena...“ Perin pogleda Zaštitnika snebivajući se. „Ne znam.“ Lan je izgleda prihvatio da zaista ne zna, mada nevoljno, i to ga ohrabri da nastavi. „Ova veza s vukovima... Moiraina izgleda misli da je to nešto što je... nešto što je Mračni učinio. Greši, zar ne?“ Nije hteo da poveruje da je Elijas bio Prijatelj Mraka.

Ali Lan je oklevao. Perinovo lice orosi se znojem; noć je hladne kapljice učinila još hladnijim. Počele su da mu klize niz obraze pre no što je Zaštitnik progovorio.

„Samo po sebi — ne. Neki veruju da jeste, ali nisu u pravu. To je nešto staro i izgubljeno davno pre no što je Mračni pronađen. Ali šta je s verovatnoćom da se to desi, kovaču? Šara ponekad može delovati nasumično — barem u našim očima — ali da li je slučajnost da ćeš sresti čoveka koji može da te povede ka ovome, a da si ti u stanju da ga pratiš dok te vodi? Šara obrazuje Veliku mrežu, ono što neki zovu Čipka doba, a vi momci ste u njenom središtu. Mislim da je malo toga slučajno u vašim životima. Da li ste onda izabrani? I, ako je tako, od koga — Svetlosti ili Senke?“

„Mračni ne može da nas dodirne, sem ako ga ne imenujemo.“ Perin se istog trena seti snova o Ba’alzamonu, koji nisu bili samo to. Obrisa znoj s lica. „Ne može.“

„Tvrdoglav kao kamen“, zamišljeno primeti Zaštitnik. „Možda si dovoljno tvrdoglav da se naposletku spasiš. Seti se u kakvim vremenima živimo, kovaču. Seti se šta ti je Moiraina Sedai ispričala. U ovakvim vremenima mnogo toga se razlaže i lomi. Stare prepreke slabe, stari zidovi pretvaraju se u prah. To su prepreke između onoga što jeste i onoga što je bilo, onoga što jeste i što će biti.“ Zvučao je sumorno. „Židovi zatvora Mračnog. Ovo može biti kraj Doba. Možda vidimo rođenje novog Doba pre naše smrti. Ili je možda ovo kraj svih Doba, kraj vremena samog. Kraj sveta.“ Iznenada se nasmeja, ali osmeh mu je bio mračan poput noći; oči su mu veselo svetlucale, osmehnute u podnožju vešala. „Ali nije na nama da brinemo o tome, eh, kovaču? Borićemo se protiv Senke do poslednjeg daha, ali ako nas pregazi, pašćemo boreći se svim silama. Vi iz Dve Reke tvrdoglavi ste suviše da biste se predali. Nemoj da brineš da li se Mračni umešao u tvoj život. Sada si među prijateljima. Zapamti, Točak tka kako Točak želi. To čak ni Mračni ne može da promeni, ne kada Moiraina pazi na tebe. Ali bolje bi nam bilo da što pre pronađemo tvoje prijatelje.“

„Šta hoćeš da kažeš?“

„Uz njih nije Aes Sedai koja dodiruje Istinski izvor da bi ih zaštitila. Kovaču, možda su zidovi dovoljno oslabili da sam Mračni utiče na događaje. Ne sasvim, budući da bi to već učinio da može, ali možda tek malo pomera niti. Slučajno skretanje najednom uglu, umesto na drugom, slučajan susret ili reč, ili nešto što samo podseća na slučajnost, i oni bi već mogli da budu toliko duboko pod Senkom da čak i Moiraina ne bi mogla da ih vrati.“

„Moramo da ih pronađemo“, reče Perin, a Zaštitnik se podsmehnu.