Zenica sveta

Ruke i noge su mu više mlatile naokolo poput vlati trave no što su išle tamo kuda je hteo. On se saplete i pade na drvo. Udario je o deblo tako jako da zastenja. Lišće ga je zasipalo po glavi dok je pritiskao lice uz grubu koru, držeći se da ne padne. Egvena. Odgurnu se od drveta i brzo nastavi. Gotovo odmah bi se sapleo i pao da nije uspeo da se natera da ide brže, da potrči. Umesto da se sruši, on se samo zateturao. Sve vreme je bio samo korak od toga da ne padne. To što se kretao teralo je noge da ga bolje slušaju. Uskoro je postao svestan da trči potpuno uspravljen. Zamahivao je rukama dok je u skokovima prelazio padinu. Izleteo je na čistinu, koja je bila potpuno ispunjena ogromnim hrastom, nadgrobljem Zelenog čoveka. Tu je bio i beli kameni luk sa drevnim simbolom Aes Sedai i počrnela, razjapljena rupa gde su vatra i vetar bezuspešno pokušali da zarobe Aginora.

„Egvena! Egvena, gde si?“ Lepa devojka ga pogleda krupnim očima, sedeći ispod raširenih grana. U kosu joj je bilo upleteno cveće i smeđe hrastovo lišće. Bila je vitka i mlada. I prestravljena. Da, to je ona. Naravno. „Egvena, hvala Svetlosti da si dobro.“

Sa njom su bile i druge dve žene. Jedna od njih je imala dugu pletenicu koja je i dalje bila ukrašena sa nekoliko jutarnjih zvezda, i činilo se da je zabrinuta. Druga je ležala. Ležala je na jastuku od presavijenih ogrtača, a nebeskoplavi plašt nije uspevao da sakrije njenu potpuno pocepanu haljinu. U raskošnoj tkanini videla su se nagorela i pocepana mesta, a lice joj je bilo bledo. Ipak, gledala je. Moiraina. Da, Aes Sedai. I Mudrost, Ninaeva. Sve tri žene su ga netremice i uznemireno gledale.

„Ti jesi dobro, zar ne? Egvena? Nije te povredio.“ Sada je mogao da hoda a da se ne tetura. Kada ju je ugledao, hteo je da zaigra i pored modrica, ali bilo je prijatnije da prekrsti noge i da sedne.

„Nisam ga ni videla nakon što si me...“ Bilo je nesigurnosti u njenom pogledu. „Šta je s tobom, Rande?“

„Dobro sam.“ On se nasmeja. Dodirnuo je njen obraz, i upita se da li mu se učinilo da je malo ustuknula. „Samo da se malo odmorim i biću kao nov. Ninaeva? Moiraina Sedai?“ Njihova imena su mu čudno zvučala dok ih je izgovarao.

Oči Mudrosti delovale su staro, drevno na mladom licu, ali samo je odmahnula glavom. „Malo sam izubijana“, reče, neprekidno ga posmatrajuči. „Moiraina je jedina... od nas koja je zaista povređena.“

„Više je povreden moj ponos nego nešto drugo“, razdraženo reče Aes Sedai, povlačeći svoj plašt koji joj je služio kao ćebe. Izgledala je kao da je bila dugo bolesna, ili da je naporno radila, ali uprkos podočnjacima, oči su joj bile oštre i pune moći. „Aginor je bio iznenađen i besan što sam ga toliko dugo zadržala, ali na svu sreću, nije imao vremena da taj bes iskali na meni. I sama nisam očekivala da ću ga toliko dugo zadržati. U Doba legendi, Aginor je bio po moći odmah iza Rodoubice i Išamaela.“

„Mračni i svi Izgubljeni“, citirala je Egvena slabašnim drhtavim glasom, „vezani su u Šajol Gulu, vezani od Tvorca...“ Drhtavo je uzdahnula.

„Mora da su Aginor i Baltamel bili zarobljeni blizu površine.“ Činilo se da je Moiraina to već objašnjavala, pa je bila nestrpljiva što to radi ponovo. „Pečati na zatvoru Mračnoga oslabili su toliko da su se oslobodili. Budimo zahvalni što nije više Izgubljenih na slobodi. Da jesu, videli bismo ih.“

„Nije bitno“, reče Rand. „Aginor i Baltamel su mrtvi, kao i Šai’ —“

„Mračni“, preseče ga Aes Sedai. Bolesna ili ne, glas joj je bio čvrst, a njene tamne oči zapovedničke. „Bolje da ga i dalje zovemo Mračni. Ili, barem, Ba’alzamon.“

On slegnu ramenima. „Kako hoćeš. Ali mrtav je. Mračnije mrtav. Ubio sam ga. Spalio sam ga...“ A onda se seti i svega ostalog. Sasvim je zaboravio da zatvori usta. Jedna moć. Koristio sam Jednu moć. Nijedan muškarac ne može... Rand obliznu usne koje su se iznenada osušile. Nalet vetra zakovitla opalo i uvelo lišće oko njega, ali nije bio hladniji od njegovog srca. Sve tri su ga gledale. Pažljivo su ga posmatrale, nisu čak ni treptale. Krenuo je rukom ka Egveni i ovoga puta nije mu se učinilo da je ustuknula. „Egvena?“ Ona okrenu lice od njega, a on pusti da mu ruka padne.

Odjednom ga je zagrlila pritiskajući lice uz njegove grudi. „Žao mi je, Rande. Žao mije. Nije mi važno. Zaista nije.“ Ramena su joj se tresla. Učini mu se da plače. Nespretno ju je potapšao po glavi i pogledao druge dve žene.

„Točak tka kako Točak želi“, polako reče Ninaeva, „ali ti si i dalje Rand al’Tor iz Emondovog Polja. Ali, Svetlost mi pomogla, Svetlost pomogla svima nama, suviše si opasan, Rande.“ On se trže kada je video kako ga Mudrost gleda. Bio je to tužan pogled, pun žaljenja i mirenja s gubitkom.

„Šta se desilo?“, reče Moiraina. „Ispričaj mi sve!“