2001: Odiseja u Svemiru

Ovaj uistinu sjajan primer apstraktnog razmišljanja doveo je Gleda-Meseca, posle svega tri-četiri minuta, do jednog zaključka koji je on odmah stavio na probu. Bele, okrugle obluci-biljke bile su veoma ukusne (premda su među njima postojale i takve koje su izazivale grozne bolove); možda ova visoka…?

Liznuo ju je nekoliko puta i pokušao da je zagrize, što je bilo sasvim dovoljno da mu rasprši sve nade. Ovde nije bilo hrane; i tako, kako što bi postupio svaki razuman čovekoliki majmun, on produži put do rečice, potpuno smetnuvši sa uma kristalni monolit za vreme uobičajenog kričanja na Druge.

Traganje za hranom tog dana ispalo je krajnje neuspešno i pleme je moralo da se udalji više milja od pećina ne bi li pronašlo bar nešto za jelo. Za vreme nemilosrdne podnevne pripeke, jedna od slabijih ženki srušila se daleko od ma kakvog zaklona. Ostali se okupiše oko nje, cvileći i jadikujući sapatnički, ali ništa se nije moglo preduzeti. Da su bili manje iscrpljeni, mogli su je poneti sa sobom, ali nije postojao višak energije za takav čin milosrđa. Morala je biti ostavljena da se, ukoloko je to moguće, oporavi vlastitim snagama.

Prošli su pokraj istog mesta na povratku u pećine te večeri; nije se mogla videti nijedna kost.

U pozni smiraj dana, osvrćući se brižno ne bi li spazili rane lovce, žurno se napiše na rečici i stadoše da se uspinju ka pećinama.Od Nove Stene delilo ih je još sto jardi kada zvuk otpoče.

Bio je jedva čujan, ali ih je ipak ukopao u mestu i oni ostaše kao ukočeni na utrtoj stazi sa omlitavelom donjom vilicom. Jednostavna, zaluđujuće jednolična vibracija pulsirala je iz kristala, hipnotišući sve koji su se našli u njenom domašaju. Prvi put — i poslednji za tri miliona godina — zvuk bubnjeva razlegao se Afrikom.

Dobovanje postade bučnije, snažnije. A onda, čovekoliki majmuni stadoše da se kreću napred, poput hodača u snu, ka izvoru tog neodoljivog zvuka; povremeno bi zaigrali uz put, budući da im je krv reagovala na ritmove koje će njihovi potomci proizvesti tek u dalekoj budućnosti. Potpuno opčinjeni, oni se okupiše oko monolita, zaboravivši na nedaće minulog dana, na opasnosti sve bližeg sumraka i na glad koja im je morila stomake.

Bubnjanje dobi na silini, a noć postade tamnija. I dok su se senke izduživale, a svetlost čilila sa neba, kristal poče da sija.

Najpre je izgubio prozračnost, postavši obliven bledom, mlečnom sjajnošću. Uznemirujuće, neuhvatljive utvare kretale su se njegovom površinom i u dubini. Spajale su se u šipke svetlosti i senke, da bi potom obrazovale prepletene, paokaste šare koja počeše polako da se vrte.

Sve brže i brže okretali su se točkovi svetlosti, a uporedo sa njima ubrzavalo se i dobovanje bubnjeva. Sada potpuno hipnotisani, čovekoliki majmuni mogli su jedino da zure omlitavelih vilica u vrtoglavu pirotehničku predstavu. Već su zaboravili na nagone svojih predaka i na nauke koje su sticali čitavog života; niko se od njih, obično, ne bi tako kasno zadržao toliko daleko od pećina. Okolno grmlje već je bilo puno ukočenih obličja i natremice uperenih očiju, budući da su noćna stvorenja odgađala svoje poslove da bi videla šta će se još dogoditi.

Uzvrteli točkovi svetlosti stadoše najednom da se sjedinjuju, a paoci se stopiše u blistave šipke koje su lagano nestajale u daljini, vrteći se pri tom oko svoje ose. Raspolutile su se u parove, a tako nastali tendemi linija počeše da osciluju jedni preko drugih, lagano menjajući uglove preseka. Fantastični, nepostojani geometrijski oblici pojavljivali su se i iščezavali dok su se sjajne mreže preplitale i rasplitale; a čovekoliki majmuni su posmatrali, opčinjeni zarobljenici blistavog kristala.

Nikada ne bi pretpostavili da im se umovi isprobavaju, tela kartografišu, proučavaju reakcije, procenjuju mogućnosti. Celo pleme bilo je u početku poluzgureno, počivajući nepomično kao na kakvoj slici, ovekovečeno u kamenu. A onda, čovekoliki majmun koji je stajao najbliže ploči najednom ožive.

Nije promenio položaj, ali telo mu je izgubilo krutost pređašnjeg transa; postalo je živo, kao da je posredi bila lutka kojom se upravljalo nevidljiv nitima. Glava se okrenu najpre na jednu, pa na drugu stranu; usta se bezglasno otvoriše i zatvoriše; šake se stisnuše, pa otvoriše. On se potom sagnu, otkide dugački struk trave i pokuša da ga nespretnim prstima veže u čvor. Ličio je na kakvo opesednuto stvorenje koje se upire da se oslobodi nekog duha ili demona što je zagospodario njegovim telom. Borio se da dođe do daha i oči su mu bile ispunjene užasom dok se upinjao da nagna prste da učine kretnje složenije od svih što su pokušane ikada ranije.

Uprkos svim naporima, jedino je uspeo da raskomada struk trave. Dok su komadići padali po tlu, nestade uticaja koji je ovladao njime i on se potpuno ukruti u nepomičan stav.

Istog časa ožive novi čovekoliki majmun i prođe kroz isti postupak. Bio je to mlađi, prilagodljivi primerak; uspeo je u onome u čemu je stari zakazao. Na planeti Zemlji prvi grubi čvor bio je vezan…