2001: Odiseja u Svemiru

Stvar im tada dosadi; neki se udaljiše, dok su drugi oklevajući stajali oko izmrcvarenog svinjčeta — a budućnost sveta čekala je na njihovu odluku. Proteklo je iznenađujuće mnogo vremena pre no što je jedna od ženki sa mladuncima stala da liže okrvavljeni kamen koji je držala u šapi.

A još je više vremena proteklo pre no što je Gleda-Mesec uistinu svatio, uprkos svemu što mu je bilo pokazano, da nikad više neće morati da bude gladan.

4. LEOPARD

Oruđe koje su bili programirani da koriste bilo je sasvim jednostavno, ali ipak je moglo da promeni ovaj svet i učini čovekolike majmune njegovim gospodarima. Najprimitivniji je bio kamen koji se držao u ruci i kojim se višestruko pojačavala snaga udarca. Tu je, zatim, bila motka od kosti koja je produžavala dohvat i mogla da posluži kao odbojnik protiv očnjaka ili kandži razjarenih životinja. Tim oružjem postale su im dostupne neograničene količine hrane koje su tumarale savanom.

Ali bila su im potrebna i druga pomagala, zato što zubima i noktima nisu mogli lako da raščereče bilo šta veće od zeca. Srećom, Priroda im je pribavila savršene alatke i bila je potrebna samo domišljatost da se one uoče.

Najpre je red došao na grub, ali veoma delotvoran nož, odnosno testeru, takvog modela koji će valjano poslužiti svrsi narednih tri miliona godina. Bila je to, naprosto, donja čeljusna kost antilope sa zubima na svom mestu i u tom pogledu neće postojati bitnija poboljšanja sve do pojave čelika. Zatim je tu bilo šilo ili bodež u obliku gazelinog roga i, konačno, alatka za struganje koja se sastojala od cele čeljusti gotovo svake sitne životinje.

Kamena motka, testera od zuba, bodež u obliku roga, strugač od kosti — bili su to čudesni izumi koji su omogućili opstanak čovekolikih majmuna. Uskoro će u njima prepoznati znamenja moći koja su predstavljali, ali proći će mnogo meseci pre no što njihovi nespretni prsti steknu umeće — ili volju — da ih koriste.

Možda bi, da su na raspolaganju imali dovoljno vremena, samostalno došli na ushićujuću i sjajnu zamisao o korišćenju prirodnog oružja kao veštačkog oruđa. Ali ništa nije išlo tome u prilog, a i sada je postojalo nebrojeno mogućnosti da cela stvar propadne u potonjim razdobljima.

Čovekolikim majmunima pružena je prva prilika. Druge uopšte neće biti; budućnost se, sasvim doslovno, nalazila u njihovim rukama.

Mesec je rastao i smanjivao se; mladi su se rađali, a ponekad bi i ostali u životu; onemoćali, bezubi tridesetogodišnjaci su umirali; leopard je naplaćivao svoj noćni danak; Drugi su svakodnevno pretili sa svoje obale rečice — a pleme je napredovalo. Za samo jednu, godinu Gleda-Mesec i njegovi sadruzi toliko su se promenili da ih je bilo teško prepoznati.

Dobro su naučili lekciju; sad su bili kadri da barataju svim alatkama koje su im bile otkrivene. I samo sećanje na glad čililo im je iz umova; bradavičave svinje postajale su, doduše, sve nepoverljivije, ali zato je u ravnicama obitavalo na hiljade i hiljade gazela, antilopa i zebri. Sve te životinje, kao i mnoge druge, postajale su plen lovaca-početnika.

Pošto ih više nije morila stalna glad, stekli su vreme kako za dokolicu, tako i za prva, jednostavna razmišljanja. Prihvatili su kao nešto sasvim normalno svoj novi način života, ne dovodeći ga ni u kakvu vezu sa monolitom koji je i dalje stajao pored staze što je vodila ka rečici. Da su ikada pokušali da razmotre celu stvar, verovatno bi se na kraju podičili zaključkom da su svoj položaj popravili vlastitim naporima; štaviše, već su potpuno izgubili iz sećanja svaki drugi oblik postojanja.

Ali nijedna utopija nije savršena, a ovu su narušavala dva nedostatka. Prvi je bio leopard-pljačkaš, čija strast prema čovekolikim majmunima kao da je dobila na snazi od kada su ovi postali uhranjeniji. Drugi je predstavljalo pleme sa naspramne obale rečice; Drugi su na neki način uspeli da opstanu, tvrdoglavo odbijajući da skončaju od gladi.

Problem leoparda bio je rešen delimično slučajno, a delom zahvaljujući ozbiljnoj — štaviše, gotovo kobnoj — greški Gleda-Meseca. No, njegova zamisao izgledala je toliko blistava u prvi mah da je on zaigrao od radosti, tako bi mu možda teško neko mogao prebaciti to što nije vodio računa o posledicama.

Pleme se i dalje suočavalo sa povremenim neuspešnim danima, premda oni više nisu dovodili u pitanje sam njihov opstanak. Već se spuštao sumrak, a oni još nisu uspeli da ubiju nijednu životinju; pećine su već bile na vidiku kada je Gleda-Mesec odlučio da povede svoje umorne i zlovoljne sadruge natrag u sklonište. A onda, na samom njihovom pragu, ugledali su jedan od retkih darova prirode.

Kraj staze je ležala odrasla antilopa. Prednja noga bila joj je slomljena, ali još je sačuvala borbeni duh, tako da su šakali što su kružili unaokolo zazirali od njenih rogova ubojitih poput bodeža. No, čekanje im uopšte nije teško padalo, zato što su dobro znali da vreme radi za njih.