2001: Odiseja u Svemiru

Ostali počeše da čine neobičnije i još nesvrhovitije stvari. Jedni su ispružili ruke, postavili se međusobno nasuprot i pokušali da se dodirnu vrhovima prstiju — najpre sa oba otvorena oka, a potom sa jednim zatvorenim. Drugi su bili nagnani da natremice gledaju u išpartane oblike u kristalu, koji su se sve tananije razdeljivali, sve dok se linije ne stopiše u sivu zamućenost. A svi su čuli jednolične, čiste zvuke, različitih visina, koji su brzo tonuli ispod praga čujnosti.

Kada je došao red na Gleda-Meseca, gotovo da se uopšte nije uplašio. Jedino ga je obuzela tupa zlovolja dok su mu se mišići trzali, a udovi pokretali saglasno zapovestima koje nisu bile sasvim njegove.

Ne znajući zašto, sagao se i uzeo jedan mali kamen. Kada se uspravio, video je da se u kristalnoj ploči nalazi nova slika.

Mreže i pokretni, razigrani oblici više nisu bili tamo. Umesto njih nalazio se niz koncentričnih krugova koji su okruživali mali, crni disk.

Pokorivši se bešumnim zapovestima u svom mozgu, on nespretno zamahnu i hitnu kamen. Promašio je metu za više stopa.

Pokušaj ponovo, glasila je zapovest. On se osvrnu oko sebe i pronađe novi oblutak. Ovoga puta pogodio je ploču koja zazveča zvukom sličnim zvonjavi. Još je bio daleko od mete, ali mu se nišanjenje poboljšalo.

Pri četvrtom pokušaju, od samog središta delilo ga je svega nekoliko inča. Osećanje neopisivog zadovoljstva, gotovo seksualno po silini, preplavi mu um. Potom kontrola popusti; nije više osećao poriv da nešto preduzme osim da stoji i čeka.

Jedan za drugim, svi članovi plemena bili su nakratko zaposednuti. Neki su uspešno obavili zadate naloge, ali većina nije — i svi su već prema tome bili nagrađeni plimama zadovoljstva, odnosno kažnjeni bolom.

Velika ploča sada je zračila samo jednoličnim, praznim sjajem, tako da je ličila na blok svetlosti umetnut u okolnu tamu. Kao da se bude iz sna, čovekoliki majmuni zatresoše glavama i polako krenuše stazom ka svom skloništu. Nisu se osvrtali niti razmišljali o neobičnoj svetlosti koja ih je vodila ka domovima — i ka budućnosti nepoznatoj još čak i zvezdama.

3. AKADEMIJA

Gleda-Mesec i njegovi sadruzi uopšte se nisu sećali onoga što su videli pošto je kristal prestao da zapljuskuje svojom hipnotičkom čarolijom njihove umove i da vrši opite njihovim telima. Narednog dana, kada su krenuli u potragu za hranom, prošli su pored njega gotovo ga i ne primetivši; on je već postao deo zanemarljivog zaleđa njihove svakodnevice. Nisu ga mogli pojesti, niti je on to moga da učini sa njima; bio je stoga nevažan.

Dole, na rečici, Drugi su ih dočekali svojim uobičajenim nedelotvornim pretnjama. Njihov vođa, čovekoliki majmun sa jednim uhom, stasa i uzrasta Gleda-Meseca, ali slabije kondicije, čak se odvažio na kratak upad na teritoriju plemena, kričeći bučno i mašući rukama u nastojanju da zaplaši takmace i osokoli vlastiti duh. Voda rečice nigde nije bila dublja od jedne stope, ali što je Jedno Uho dalje ulazio u nju, to se nesigurnije i nelagodnije osećao. On se ubrzo zaustavi, a zatim krenu natrag, prekomerno dostojanstveno, da se pridruži svojim sudruzima.

Nije bilo nikakvih drugih odstupanja od uobičajenog toka stvari. Pleme je skupilo hrane taman toliko da preživi još jedan dan, a niko nije umro.

Te večeri kristalna ploča ponovo ih je čekala, okružena svojim pulsirajućim oreolom svetlosti i zvuka. Program koji im je pripremila bio je, međutim, donekle različit.

Neke čovekolike majmune potpuno je prenebregla, kao da se usredsredila samo na one koji su najviše obećavali. Jedan od ovih bio je i Gleda-Mesec; uskoro je ponovo osetio kako mu radoznali pipci gamižu po neiskorišćenim stazama i bogazima mozga. A onda počeše da mu se javljaju prikaze.

Možda su se nalazile u kristalnom bloku; možda su poticale u celosti iz njegovog uma. U svakom slučaju, za Gleda-Meseca bile su potpuno stvarne. Pa ipak, uobičajeni automatski poriv da odagna uljeza sa svoje teritorije bio je na neki način ublažen.

Pred očima mu je stajala jedna spokojna porodična skupina koja se samo u jednom pogledu razlikovala od prizora te vrste koji su njemu bili poznati. Mužjak, ženka i dvoje mladunaca, koji su se tajanstveno pojavili pred njim, bili su očigledno uhranjeni i siti, glatke i sjajne kože. Bio je to oblik življenja na koji Gleda-Mesec ni u snu nije pomislio. Nesvesno, on opipa svoja isturena rebra; rebra onih stvorenja bila su prekrivena naslagama sala. S vremena na vreme, zaludno bi se promeškoljili, izležavajući se pred ulazom u pećinu. Po svemu sudeći, živeli su u miru sa svetom. Povremeno, krupni mužjak gromko bi huknuo od zadovoljstva.

Nije bilo nikakvih drugih delatnosti i posle pet minuta prizor najednom iščile. Kristal je sada predstavljao samo svetlucavi obris u tami; Gleda-Mesec se protrese kao da se budi iz sna, ubrzo shvati gde se nalazi i povede pleme natrag ka pećinama.