Bodež snova

Sklonivši jastučić sa svoje stolice i prezrivo ga bacivši na palubu, Harina sede na kraj levog reda, a Salon stade iza nje. Ona je, izuzev Marejle, koja je sedela naspram nje, bila najniža po starešinstvu. Doduše, i Zaida bi sedela samo jednu stolicu više od nje da nije stekla šestu debelu zlatnu naušnicu u oba uha i lančiće koji su ih povezivali. Ušne školjke mora da je još bole od bušenja. Kakva prijatna misao. „Pošto on nas tera da čekamo, možda bi mi trebalo da njega nateramo da čeka kada se napokon pojavi.“ S nedirnutim peharom u ruci, ona mahnu rukom da otera bojažljivu Aes Sedai, koja odjuri do Marejle. Luda žena. Zar ne zna da je najpre trebalo da usluži gospu od brodovlja, a onda gospe od talasa i to po starešinstvu? Zaida se igrala svojom filigranskom mirisnom kutijom, koja joj je s veoma debelog zlatnog lanca visila oko vrata. Takođe je nosila širok, tesan okovratnik od debelih zlatnih karika – poklon od Elejne od Andora. „Šalje ga Koramur“, zajedljivo reče, „za kojeg je trebalo da se ti priljubiš kao prilepak.“ Glas joj ni u jednom trenutku nije postao oštriji, ali sve i jedna reč sekla je Harinu kao nož. „Taj čovek će biti najbliže što mogu da priđem razgovoru s Koramurom, bez neke preke potrebe, budući da si se ti saglasila s tim da on ne mora da mi dolazi na noge češće od tri puta u dve godine. Zbog tebe moram da prihvatim neljubaznost tog čoveka, sve i da se ispostavi da je rošava pijanica koja nakon svake druge rečenice mora da trči do ograde i povraća preko nje. Izaslanik kojeg;« pošaljem Koramuru biće neka koja ume da izvršava naređenja koja je dobila.“ Pelana se zacereka i podrugljivo isceri. Ta misli da su svi kao ona.

Šalon stisnu Harinu za rame u znak podrške, ali to joj nije bilo potrebno. Da ostane s Koramurom? Nema nikakvog načina da bilo kome, čak ni Šalon, objasni Kecuejnino grubo sprovođenje sopstvene volje i potpuno nepoštovanje Harininog dostojanstva. Bila je izaslanik Ata’an Mijera, ali i primorana da igra kako Aes Sedai svira. Spremna je da prizna, makar samo sebi, da je skoro zaplakala od olakšanja kada je shvatila da će je ta prokleta žena pustiti da ode. Sem toga, predviđanja one devojke uvek se obistinjuju. Tako su kazale Aes Sedai, a one ne mogu da lažu. To je dovoljno.

Turana tiho uđe u kabinu i pokloni se Zaidi. „Gospo od brodovlja, Koramurov izaslanik je stigao. On... iskoračio je iz kapije na palubu.“ Vetrotragačice na to zažagoriše, a Amilija se lecnu kao da je opet osetila bič majstora palube.

„Nadam se da ti nije previše oštetio palubu, Turana“, kaza Zaida. Harina otpi vina kako bi sakrila smešak. Izgleda da će taj čovek biti primoran da makar malo čeka.

„Nije nimalo, gospo od brodovlja.“ Turana je zvučala iznenađeno. „Kapija se otvorila dobru stopu iznad palube, a došao je s jednog od gradskih kejova.“

„Da“, prošapta Šalon. „Vidim kako bih to mogla da izvedem.“ Njoj je sve što je u ma kakvoj vezi s Moći bilo predivno.

„To mora da te je iznenadilo, to što si ugledala kameni kej iznad svoje palube“, primeti Zaida. „U redu. Videću je li mi Koramur poslao rošavu pijanicu. Pošalji ga unutra, Turana. Ali nemoj da žuriš. Amilija, hoću li dobiti vino pre mraka?“

Aes Sedai oštro uzdahnu i, malčice cvileči kao da je na rubu suza, požuri po pehar dok se Turana klanjala i izlazila. Svetlosti, šta je to Amilija uradila? Prođe nekoliko dugih trenutaka, a Zaida je dobila vino dobrano pre nego što je u kabinu ušao jedan krupan čovek tamne kovrdžave kose koja mu je padala sve do širokih ramena. Svakako nije bio rošav, niti se činilo da je pijan. Na visokom okovratniku njegovog crnog kaputa s jedne strane bila je srebrna pribadača u obliku mača, a s druge crveno-zlatna pribadača u obliku jednog od onih stvorenja obmotanih oko Koramurovih podlaktica. Zmaj. Da, tako se to čudo zove. Na okrugloj pribadači na njegovom levom ramenu bile su tri zlatne krune naspram plavog polja. Možda je reč o znamenju? Da nije on neki kopnovezani velmoža? Je li Koramur zapravo učinio Zaidi čast kada je poslao tog čoveka? Znajući Randa al’Tora, čisto je sumnjala da je to bilo namerno. Nije da je on pokušavao da kome ukalja čast, ali malo mu je bilo stalo do tuđih počasti.

Poklonio se Zaidi, vešto upravljajući mačem za pojasom tako da mu nije smetao, ali nije dodirnuo srce, usne i čelo. Doduše, nekim nedostacima mora se progledati kroz prste kada je reč o kopnovezanima. „Izvinjavam se ako kasnim, gospo od brodovlja“, reče on, „ali činilo mi se nepotrebnim da dođem pre nego što se sve okupite.“ Mora da ima veoma dobar durbin kada je to video čak s pristaništa.

Odmeravajući ga od glave do pete i mršteći se, Zaida otpi gutljaj vina. „Kako ti je ime?“

„Ja sam Logan“, jednostavno odgovori on.

Pola žena u sobi oštro uzdahnu, a većina ostalih zgranuto razjapi usta. Više njih proli vino iz pehara. Ne Zaida i ne Harina, već ostale. Logan. To je ime poznato čak i Ata’an Mijerama.