Bodež snova

Velika kabina išla je skoro čitavom dužinom visokog krmenog tornja i bila je raščišćena od sveg nameštaja izuzev trinaest stolica i jednog stola prislonjenog uz bočni zid, na kojem su bili visoki ibrici s vinom i pehari od žutog porcelana, tako da dva tuceta žena u odeći od brokata ni izbliza nije moglo da je ispuni. Ona je bila poslednja od Prvih dvanaest Ata’an Mijera koja je stigla, a ostale gospe od talasa na njen dolazak ponele su se kao što je vremenom naučila da očekuje. Linkora i Valejn veoma namerno joj okrenuše leđa. Niol, okruglasta u licu, namršti se na nju, pa ode da napuni svoj pehar. Lejsin, tako vitka da su joj nedra delovala ogromno, odmahnu glavom kao da se čudi što je Harina došla. Ostale nastaviše da čavrljaju kao da uopšte nije prisutna. Naravno, sve su nosile žalidbene ešarpe.

Pelana joj priđe, a zbog dugog ružičastog ožiljka preko desne strane četvrtastog lica izgledala je opasno. Njena gusta kovrdžava kosa bila je skoro sasvim seda, a počasni lanac preko levog obraza bremenit zlatnim medaljonima koji su bili znamenje njenih pobeda, uključujući i medaljon što je govorio o njenoj ulozi u Bekstvu. Na zapešćima i gležnjevima još je imala tragove seanšanskih lanaca, premda sada skrivene svilom. „Harina, nadam se da si se u potpunosti oporavila, ako je po volji Svetlosti“, reče i naheri glavu u jednu stranu, pa pljesnu punačkim istetoviranim šakama u znak saosećanja. „Nadam se da ti više nije nezgodno da sediš. Stavila sam jastučić na tvoju stolicu, za svaki slučaj.“ Grohotom se nasmeja na to, gledajući svoju vetrotragačicu, ali Kajra je bezizražajno pogleda, kao da je nije čula, a onda se slabašno nasmeja. Pelana se namršti. Kada se ona nečemu smeje, očekuje da se i oni pod njom smeju. Međutim, dostojanstvena vetrotragačica imala je svoje brige, pošto joj je kćer nestala među kopnovezanima, a otele su je Aes Sedai. To će biti naplaćeno. Čovek ne mora da voli Kajru ili Pelanu da bi znao kako je to neophodno.

Harina se preko volje nasmeši njima dvema i progura se pored Pelane toliko blizu njoj da je žena morala ili da ustukne, ili da pusti da je Harina zgazi, usput se mršteći. Kći peska, mrko je pomislila Harina.

Ali od srca se nasmeši kada vide da joj Marejla prilazi. Visoka i vitka žena, napola osedele do ramena duge kose, bila joj je prijateljica otkad su zajedno počele kao obični pomorci najednom starom brodu, čija je gospa od jedara bila gvozdene ruke i ogorčena zbog toga što ne napreduje. Neizmerno se obradovala kada je čula da je Marejla pobegla iz Ebou Dara. Namrštila se na Pelanu i Kajru. Tibrajla, njena vetrotragačica, takođe se namršti na njih dve, ali za razliku od njih, to nije bilo stoga što je Marejla zahtevala ulizivanje po zapešću. Budući sestre, Tibrajla i Kajra delile su duboku zabrinutost za Talaan, Kajrinu kćer, ali bi – ako se to zanemari – zaklale jedna drugu za bakrenjak. Ili još bolje, po njihovom stanovištu, obe bi se, samo da mogu, postarale da ona druga bude svedena na to da čisti potpalublje. Nema jače mržnje nego mržnje među sestrama.

„Harina, ne dozvoli da te one blatnjave patke kljucaju.“ Marejlin glas bio je dubok za ženu, ali melodičan. Pružila je Harini jedan od dva pehara koje je nosila. „Učinila si ono što si morala i sve će ispasti kako treba, ako Svetlost da.“ Harina nije mogla a da ne pogleda alku zakucanu u jednu od greda pod tavanicom. Do sada su mogli da je skinu. Bila je sigurna da je alka ostala samo zbog nje. Ona čudna mlada žena, Min, bila je u pravu. Njena pogodba s Koramurom ocenjena je kao loša; ocenjeno je da je previše toga dala a premalo tražila zauzvrat. U istoj toj kabini, sa ostatkom Prvih dvanaest i novom gospom od brodovlja koje su to gledale, skinuli su je do gole kože i za gležnjeve obesili o tu alku, pa je zategli za dve druge alke u palubi, a onda šibali sve dok nije urlala na sav glas. Otoci i modrice su se zacelili, ali sećanje na to je ostalo, ma koliko ona pokušavala da ga potisne. Ali nije zapomagala i tražila milost ili predah. To nikada, inače ne bi imala drugog izbora nego da se odrekne svog položaja i da opet postane samo gospa od jedara, da neka druga bude izabrana za drugu gospu od talasa klana Šodein. Većina žena u toj prostoriji bila je ubeđena da je to svejedno trebalo da učini nakon takve kazne – možda čak i Marejla. Ali hrabrost joj je davao drugi deo Mininog predviđanja. Jednoga dana postaće gospa od brodovlja. Po zakonu, Prvih dvanaest Ata’an Mijera mogu bilo koju gospu od jedara izabrati za gospu od brodovlja, ali svega pet puta za preko tri hiljade godina izabrale su neku koja nije bila jedna od njih. Aes Sedai su kazale da se Minina neobična predviđanja uvek ostvaruju, ali nije imala namere da se kocka s tim.

„Sve će biti dobro, Marejla, ako Svetlost da“, odgovori. Nakon izvesnog vremena. Samo mora da skupi dovoljno hrabrosti da izdrži šta god pre toga dođe.