Bodež snova

U suprotnom, niko ti neće verovati, reče Lijus Terin, kao da je u potpunosti pri zdravoj svesti. Za sada.

Rand ošinu Kecuejn pogledom, čvrsto stežući pesnice, na rubu da izatka nešto što će je spržiti. Oseća otok na zadnjici, a osećaće ga još više kada bude u sedlu. Činilo mu se kao da dobuje, i da njegov bes dobuje s njim. Ona mu preko ruba pehara spokojno uzvrati pogled. Da li je to tračak izazova u njenim očima, izazivanja da usmerava? Ta žena svaki trenutak proveden u njegovom društvu provodi izazivajući ga. Muka je u tome što je njen savet zapravo dobar. On jeste dao Alani te uslove. Očekivao je od njih da se više pogađaju i da u pogađanju više dobiju, ali izvojevale su ono što je zapravo tražio od njih. Pa i više od toga. Nije se setio kazni.

„Kralju Darline, izgleda da si uznapredovao u životu“, reče. Jedna služavka pade u naklon i ponudi Randu drugi pehar pun vina. Lice joj je bilo spokojno kao da je Aes Sedai. Čovek bi pomislio da svakoga dana gleda ljude kako se raspravljaju sa sestrama.

„Slava kralju Darlinu“, zapoja Vejramon, napola zvučeći kao da ga neko davi, a trenutak kasnije Anaijela to ponovi, sva zadihana kao da je pretrčala celu milju. Nekada je u priči krunu Tira dovodila u vezu sa sobom.

„Ali zašto oni žele da ja budem kralj?“, upita Darlin, provlačeći prste kroz kosu. „Ili ma ko drugi. U Kamenu nije bilo kraljeva otkada je Morejna propala pre hiljadu godina. Ili si to ti zahtevala, Bera Sedai?“

Bera se ispravi, dižući plašt s poda, i protrese ga. „Bio je to njihov... zahtev bi bila prejaka reč... njihov predlog. Svako od njih bi skočio na priliku da stupi na presto, naročito Estanda.“ Anaijela se zagrcnu kao da će zaplakati. „Ali naravno, znaju da za to nema nikakve nade. Ovako mogu da se zavetuju tebi, mesto Ponovorođenom Zmaju, što bi im bilo nešto manje mrsko.“

„A ako si ti kralj“, ubaci se Karalin, „to znači da domostrojitelj u Tiru u ime gospodara Zmaja postaje niža titula.“ Grleno se zasmeja. „Možda ti natakare još tri ili četiri titule koje zvuče plemenitije od te, čisto da bi pokušali da je gurnu u zapećak.“ Bera napući usne, kao da je baš to htela da istakne.

„A da li bi se ti udala za kralja, Karalin?" upita Darlin. „Ako bi, prihvatiću krunu. Mada ću morati da naredim da se ta kruna napravi.“

Min pročisti grlo. „Ako hoćeš, mogu da ti kažem kako bi trebalo da izgleda.“

Karalin se opet zasmeja i pusti Darlinovu ruku, udaljavajući se od njega. „Moraću da vidim kako ti stoji pre nego što ti na to odgovorim. Naredi da se načini Minina kruna, pa ako budeš zgodan s njom...“ Nasmeši se. „Onda ću možda razmisliti o tome.“

„Želim vam sve najbolje“, odsečno reče Rand, „ali trenutno nas čekaju važnije stvari.“ Min ga oštro pogleda, a kroz vezu pokulja neodobravanje. Ninaeva ga oštro pogleda. Šta je sada bilo? „Darline, prihvatićeš tu krunu i čim te hartije budu potpisane, hoću da pohapsiš one Seanšane, a onda da pokupiš sve u Tiru koji umeju da drže mač ili halebardu. Narediću da te Aša’mani dovedu u Arad Doman.“

„A ja, moj gospodaru Zmaju?“, lakomo upita Vejramon. Skoro da je podrhtavao od žudnje, nekako uspevajući da se šepuri kao pevac bez obzira na to što je sedeo nepomično. „Ako će biti neke borbe, bolje ću ti služiti tamo nego sedeći u Kairhijenu.“

Rand se zagleda u njega – i u Anaijelu. Vejramon je smotana budala, a nema poverenja ni u jedno ni u drugo, ali ne vidi kakvu bi štetu mogli da načine sa svega šačicom sledbenika. „U redu. Vas dvoje možete da pratite visokog lorda... to jest, kralja Darlina.“ Anaijela se zagrcnu kao da bi se ona radije vratila u Kairhijen.

„Ali šta ću da radim u Arad Domanu?“, Darlin htede da zna. „Po ono malo što sam čuo o toj zemlji – tamo je ludnica.“ Lijus Terin se raspomamljeno zasmeja u Randovoj glavi.

„Tarmon Gai’don se bliži“, odgovori Rand. Svetlost poslala da ne dođe prebrzo. „Ti ideš u Arad Doman da bi se spremio za Tarmon Gai’don.“

22 Da sidro zaplače

Uprkos ljuljanju izazvanom dugim i velikim plavim talasima, Harina din Togar sedela je veoma pravo pored svoje sestre, nešto malo ispred njihovih držača suncobrana i krmanoša za njegovom dugom krmom. Salon kao da je bila u potpunosti obuzeta proučavanjem dvanaestoro muškaraca i žena za veslima. Ili se možda duboko zamislila. U poslednje vreme mnogo je toga o čemu valja razmišljati, a naročito ovaj sastanak na koji je Harina pozvana, ali ona je svejedno pustila da joj misli besciljno lutaju. Pribirala se. Svaki put kada su se Prvih dvanaest Ata’an Mijera sastali otkako je stigla do Ilijana, morala je da se pribere pre prisustva sastanku. Kada je stigla do Tira i videla da je Zaidin Plavi galeb i dalje ukotvljen u reci, bila je sigurna da je ta žena još u Kaemlinu, ili da je bar daleko za njom. To se pokazalo bolnom greškom. Mada, istini za volju, malo toga bi se promenilo sve i da je Zaida bila nedeljama puta iza nje. Bar za Harinu. Ne. Neće razmišljati o Zaidi.