Bodež snova

Visoka gospa Anaijela Narenselona takođe je nosila kaput i uske čakšire uz čizme s visokim potpeticama, mada je ona dodala čipku oko rukava, a njen zeleni kaput bio je posut biserima. Uska biserna mrežica bila joj je navučena preko tamne kose. Vitka i lepa žena, pala je u ulizički naklon i nekako izvela da izgleda kako želi da poljubi Randu ruku. Hrabrost nije reč koju bi on primenio na nju. S druge strane, drskost... „Moj gospodaru Zmaju“, zaguguta ona. „Volela bih da možemo izvestiti o potpunom uspehu, ali moj majstor konja poginuo je u borbi protiv Seanšana, a ti si većinu mojih oružnika ostavio u Ilijanu. Svejedno, pošlo nam je za rukom da zadamo udarac u tvoje ime.“

„Uspeh? Udarac?“ Alana se namršti i na Vejramona i na Anaijelu pre nego što se okrenu da pogleda Randa. „Uplovili su u pristanište Kamena s jednim brodom, ali većinu oružnika i sve plaćenike koje su unajmili u Kairhijenu iskrcali su uzvodno – s naređenjima da uđu u grad i napadnu pobunjenike.“ Ispusti zvuk pun gađenja. „Jedino su postigli da mnogo ljudi izgine i da se naši pregovori s pobunjenicima vrate na početak.“ Anaijelin ulizički osmeh postade malčice mučan.

„Moja namera je bila da izjurimo iz Kamena i da ih napadnemo sa obe strane“, pobuni se Vejramon. „Darlin je odbio. Odbio!“

Darlin se više nije cerio. Stajao je raskrečen, izgledajući kao čovek koji želi da mu je u ruci mač pre nego pehar. „Kazao sam ti tada, Vejramone – i da sam ispraznio Kamen od Branitelja, pobunjenici bi svejedno bili daleko brojniji od nas. Unajmili su sve mačeve od Erinin do Remarskog zaliva.“

Rand sede u jednu stolicu i prebaci ruku preko naslona. Rukonasloni teške stolice nisu imali nosače u prednjem delu, tako da mu mač nije smetao. Karalin i Min kao da su prešle na razgovor o odeći. Ako ništa drugo, pipale su jedna drugoj kapute i čuo je reči kao što su „porubi" i „dvodelni kroj“, šta god one značile. Alanin pogled šetao je između njega i Min, a on je kroz vezu osećao kako neverica ratuje sa sumnjičavošću. „Ostavio sam vas dvoje u Kairhijenu zato što sam želeo da budete u Kairhijenu“, reče. Nema poverenja ni u jedno ni u drugo, ali njih dvoje u Kairhijenu ne mogu da naprave veliku štetu, jer su tamo stranci bez ikakve moći. Glas mu se ispuni besom dodatno podgrejanim mučninom. „Pripremićete se da se vratite tamo što je pre moguće. Što je pre moguće.“

Anaijelin ulizički smešak postade još mučniji i ona se malčice lecnu.

Vejramon je izgleda bio hrabriji. „Moj gospodaru Zmaju, služiću ti gde god zapovediš, ali najbolje mogu da služim na svojoj rodnoj grudi. Znam te pobunjenike i znam može li im se verovati i da li...“

„Što je pre moguće!“, prasnu Rand i tresnu pesnicom o rukonaslon toliko snažno da drvo glasno škripnu.

„Jedan“, reče Kecuejn, sasvim razgovetno i potpuno nerazumljivo.

„Veoma snažno preporučujem da ga poslušaš, lorde Vejramone.“ Ninaeva bezizražajno pogleda Vejramona, pa otpi gutljaj vina. „U poslednje vreme plahovitije je naravi nego ikada u životu – i ti nikako ne bi želeo da plane na tebe.“

Kecuejn duboko uzdahnu. „Devojko, ne mešaj se u ovo“, oštro reče. Ninaeva je ošinu pogledom, otvori usta, pa še namršti i opet ih zatvori. Grabeći pletenicu, skladnim koracima kliznu preko tepiha da se pridruži Min i Karalin. Veoma se izveštila u tom klizanju.

Vejramon se na tren zagleda u Kecuejn, digavši nos tako da je gleda sa visine. „Kako Ponovorođeni Zmaj zapoveda“, naposletku odgovori, „tako se Vejramon Sanijago pokorava. Kladim se da moj brod može već sutra biti spreman za plovidbu. Hoće li to biti dovoljno?“

Rand odsečno klimnu. Moraće da odgovara. Nema namere da ni trenutak protraći na otvaranje kapije kako bi te dve budale danas poslao tamo gde im je mesto. „Gradom vlada glad“, reče odmeravajući zlatnog medveda – koliko bi dana toliko zlata moglo da hrani Tir? Utroba mu se prevrnu od pomisli na hranu dok je čekao na odgovor – koji brzo dođe, ali ne odakle je očekivao.

„Darlin je naredio da se goveda i ovce doteraju u grad“, reče Karalin veoma toplo. Sada je Randa streljala pogledom. „U poslednje vreme...“ Na tren zaćuta, mada joj pogled i dalje beše usijan. „U poslednje vreme, meso je nejestivo dva dana nakon klanja, pa je naredio da se doteraju životinje, kao i kola puna žita. Estanda i njeni saradnici sve su to prigrabili za sebe.“

Darlin joj se nasmeši kao da mu je veoma draga, ali u glasu mu se čulo kako se izvinjava. „Pokušao sam tri puta, ali Estanda je izgleda pohlepna. Nisam video nikakve svrhe da nastavljam da snabdevam svoje neprijatelje. Tvoje neprijatelje.“

Rand klimnu. Bar taj čovek ne zanemaruje stanje u gradu. „Dva dečaka žive van zidina. Doni i Kom. Ne znam im prezimena. Imaju otprilike po deset godina. Kada se pobunjenici smire i ti budeš mogao da izađeš iz Kamena, bio bi^ H zahvalan ako bi ih pronašao i pazio na njih.“ Min se zagrcnu, a kroz vezu se pronese tako turobna tuga da skoro nadvlada talas ljubavi koji dođe s njom. Tako dakle. Mora da je videla smrt. Ali pogrešila je u vezi s Moirainom. Možda ta’veren može da promeni to predviđanje.