Bodež snova

Prolazeći kroz visoki luk koji je vodio iz Srca, iznenadio se kada je zatekao dva Branitelja Kamena u grebenastim kalpacima i blistavim oklopnim prsnicima, sa zlatnim prugama na širokim naduvanim rukavima njihovih crnih kaputa. Isukanih mačeva, zurili su u prolaz, a na licima su im bili izrazi sabrane zbunjenosti i smrtno ozbiljne rešenosti. Nesumnjivo su se iznenadili kada su videli svetlost i čuli odjeke koraka u prostoriji sa samo jednim ulazom, koji upravo oni čuvaju. Device poviše kolena i čučnuše u borbene položaje, dižući koplja i šireći se levo i desno, lagano kružeći ka njima dvojici.

„Tako mi Kamena, to je on“, reče jedan od njih i žurno vrati mač u kanije. Zdepast, s namreškanim ožiljkom koji mu je počinjao od čela pa vodio preko nosa sve do vilice, duboko se nakloni, šireći ruke u oklopnim rukavicama sa čeličnim nadlanicama. „Moj gospodaru Zmaju“, kaza. „Jagin Handar, milostivi. Kamen stoji. Ovo sam zaradio toga dana.“ Dodirnu ožiljak na licu.

„Časna rana, Handare, i dan za pamćenje“, odgovori mu Rand a drugi, vitkiji čovek, žurno vrati svoje sečivo u kanije i pokloni se. Device tek tada spustiše koplja, ali lica im ostaše zabrađena. Dan za pamćenje? Troloci i Mirdraali u Kamenu. Bio je to tek drugi put kada je zaista koristio Kalandor, Mač Koji To Nije, onako kako je bilo predviđeno da se koristi. Mrtvih je bilo na sve strane, uključujući i jednu mrtvu devojčicu koju nije mogao da oživi. Ko bi mogao da zaboravi takav dan? „Znam da sam izdao naredbe da se Srce čuva dok je Kalandor bio tu, ali zašto i dalje držite straže?“

Dva vojnika se zbunjeno zgledaše. „Moj gospodaru Zmaju“, odgovori Handar, „i Branitelji se pokoravaju, ali nisi rekao ništa o Kalandoru, izuzev da niko ne srne ni da mu priđe, ako nema dokaza da si ga ti poslao.“ Zdepasti čovek se odjednom trže i opet pokloni, samo još dublje. „Oprosti mi, milostivi, ako se čini da te ispitujem. Nije mi to namera. Da li da pozovem visoke lordove da dođu u tvoje odaje? Sve vreme su bile spremne za slučaj tvog povratka.“

„Nema potrebe“, odgovori mu Rand. „Darlin me očekuje, a znam da ga nađem.“

Handar se lecnu. Drugi čovek odjednom primeti nešto zanimljivo na podu i zagleda se u to. „Milostivi, možda će ti biti potreban vodič“, lagano mu reče Handar. „Hodnici... Ponekad se hodnici menjaju.“

Tako dakle. Šara se zaista rasenjuje. To znači da Mračni dodiruje svet više nego ikada nakon Rata Senke. Ako se raseni previše pre Tarmon Gai’dona, možda se Čipka Doba rasplete. Tada bi nastupio kraj vremena, stvarnosti i svega što je stvoreno. Nekako mora da izazove Poslednju bitku pre nego što se to dogodi. Samo što se ne usuđuje da to učini. Ne još.

Uverio je Handara i drugog čoveka kako mu vodič nije potreban, pa su se njih dvojica opet poklonili izgleda prihvatajući da Ponovorođeni Zmaj može sve što kaže da može. Istina je zapravo bila da je on znao da može pronaći Alanu – mogao je da uperi prst pravo ka njoj – a otkad ju je prvi put osetio, ona se pomerila. Siguran je da je krenula da nađe Darlina i da ga obavesti kako Rand al’Tor dolazi. Min je kazala da on nju drži u šaci, ali Aes Sedai uvek nalaze načina da zavade dva oka u glavi. Uvek imaju svoje spletke i ciljeve. Eto Ninaeve i Verin kao primera. Eto bilo koje.

„Skaču čim ih pogledaš“, hladno primeti Kecuejn, smičući kapuljaču svog plašta s glave dok su se udaljavali od Srca. „Može biti loše za tebe kada previše ljudi skače da te posluša." Ona ima obraza da mu to kaže! Krvava Kecuejn Melajdrin!

„Borim se u ratu“, oštro joj odvrati on. Zbog mučnine je bio na rubu živaca. Delom je i zbog toga bio oštar. „Što me manje ljudi sluša, to su veći izgledi da ću izgubiti – a ako ja izgubim, izgubiće svi. Kad bih mogao da nateram sve da mi se pokoravaju – učinio bih to.“ I ovako ima previše njih koji mu se ne pokoravaju, ili se pokoravaju na svoj način. Zašto za ime Svetlosti Min oseća sažaljenje?

Kecuejn klimnu. „Baš kao što sam mislila“, promrmlja, napola sebi u bradu. A šta je to trebalo da znači?