Bodež snova

Ovo ne ide po dobru. Pođe joj za rukom da ne udahne duboko, premda je to želela. Delovala je hladno i staloženo, ali u sebi se pitala hoće li taj dan završiti prisilno vezana. Ili mrtva. „Došle smo da razgovaramo o vezivanju Aša’mana kao Zaštitnika. Naposletku, vi ste vezali pedeset jednu sestru. Protiv njihove volje.“ Najbolje je da mu odmah stavi do znanja kako je toga svesna. „Međutim, mi ne predlažemo da ikoga vežemo protiv njegove volje.“

Jedan visok, zlatokos čovek koji je stajao blizu postolja izrugnu joj se. „Zašto bismo dozvolili Aes Sedai da uzmu j...“ Nešto nevidljivo udari ga po glavi tako snažno da se on odlepi od poda pre nego što pade, očiju sklopljenih i krvareći iz nosa.

Jedan vitak čovek prosede kose i račvaste brade sagnu se da ga dodirne prstom po glavi. „Živ je“, reče ispravljajući se, „ali lobanja mu je naprsla, a vilica mu je slomljena.“ Kao da priča o vremenu. Niko od tih ljudi nije se ni mrdnuo da ga Izleći. Niko!

„Pomalo sam vešta u Lečenju“, reče Melara, prikupljajući suknje i već polazeći prema palom čoveku. „Mislim da je to dovoljno za ovo. Uz tvoju dozvolu.“

Taim odmahnu glavom. „Nemaš moju dozvolu. Ako Mišrejl preživi do mraka, biće Izlečen. Možda će ga bol naučiti da drži jezik za zubima. Kažete da vi hoćete da vezujete Zaštitnike? Crvene?“

Ta poslednja reč beše izgovorena s velikim prezirom, ali Pevara reši da na to ne obraća pažnju. Ali Tarnine oči mogle su sunce pretvoriti u ledenice. Pevara je progovarajući dodirnu po ruci kao znak da bude oprezna. „Crvene imaju iskustva s muškarcima koji mogu da usmeravaju.“ Žamor se začu među Aša’manima. Gnevan žamor. I to je zanemarila. „Mi ih se ne bojimo. Običaj je teško promeniti kao zakon, a nekada i teže, ali rešeno je da mi promenimo svoj običaj. Od sada Crvene sestre mogu da vezuju Zaštitnike, ali samo muškarce koji mogu da usmeravaju. Svaka sestra može da veže onoliko njih koliko joj je prijatno. Ako se Zelene uzmu kao primer, mislim da nije verovatno da bi to moglo biti više od trojice ili četvorice.“

„U redu.“

Pevara trepnu. To beše jače od nje. „U redu?" Mora da ga nije dobro čula. Nemoguće da je tako lako ubeđen.

Taimove oči kao da su joj probijale glavu. On raširi ruke, kao da joj se ruga. „A šta bi da ti kažem? Šta je pošteno – pošteno je? Na ravne časti? Prihvati u redu i pitaj ko hoće da bude vezan. Sem toga, moraš da se setiš jedne stare izreke. Neka gospodar haosa vlada.“ Odajom zagrme muški smeh.

Pevara nikada u životu nije čula za tu izreku. Od tog smeha se naježi.

Kraj Jedanaeste knjige u serijalu Točak vremena

REČNIK

Primedbe o datumima u ovom rečniku Tomanski kalendar (koji je sačinio Toma dur Ahmid) usvojen je otprilike dva veka posle smrti poslednjeg muškog Aes Sedai i beležio je godine posle Slamanja sveta (p.s.). U Troločkim ratovima uništeno je toliko zapisa da se po okončanju borbi razvila rasprava o tome koja je tačno godina po starom računanju. Novi kalendar, koji je predložio Tijam od Gazara, u slavu oslobađanja od troločke pretnje svaku godinu je beležio kao slobodnu godinu (s.g.). Gazarov kalendar bio je široko prihvaćen dvadeset godina po završetku ratova. Artur Hokving je pokušao da uspostavi novi kalendar, vezan za

osnivanje njegovog carstva (o.o., od osnivanja), ali njega koriste samo istoričari. Posle smrti i uništenja u Stogodišnjem ratu, treći kalendar je predložio Uren din Džubai Visokoletni Galeb, naučnik Morskog naroda, i to je faredski kalendar – prvi ga je usvojio tarabonski panarh Fared – s početkom od dogovorom određenog svršetka Stogodišnjeg rata, koji beleži godine nove ere (n.e.).

Aelfini Stvorenja ljudskog obličja ali sa zmijolikim odlikama, koja daju istinite odgovore na tri pitanja. Na svako pitanje odgovaraju istinito, iako je odgovor često nejasan, dok je postavljanje pitanja koja su u vezi sa Senkom veoma opasno. Njihovo tačno boravište je nepoznato, ali do njih se može stići preko ter’angreala, koji je nekada bio u posedu Majena, a poslednjih godina se čuva u Kamenu Tira. Postoje izveštaji u kojima se tvrdi kako se do njih može stići kroz Kulu Gendžei. Aelfini govore Starim jezikom, pominju ugovore i sporazume, i one koji ulaze pitaju da li nose gvožđe, muzičke instrumente ili oruđa koja mogu da stvore vatru. Vidite i Elfini.

Amajari Žitelji ostrvlja Morskog naroda vezani za kopno. Za njih zna malo ko osim Ata’an Mijera. Amajari su vešte zanatlije koje prave porcelan poznat kao porcelan Morskog naroda. Slede Vodeni put, koji vrednuje prihvatanje onoga što jeste a ne onoga što bi moglo biti. Neprijatno im je na pučini i plove po moru samo dok pecaju u malim čamcima, uvek pazeči da im je obala u vidokrugu. Njihov način življenja je veoma miroljubiv, te ne zahteva jak nadzor upravnika postavljenih iz redova Ata’an Mijera, a pošto Ata’an Mijere najviše vole život na moru, Amajari u suštini vladaju selima u skladu sa sopstvenim pravilima i običajima.