Bodež snova

Čekale su u tišini, izuzev povremenog bata kopita kada bi neki konj počeo da kopa zemlju. Pevara je naterala sebe na strpljenje, dok je Džavindra gunđala sebi u bradu. Pevara nije mogla da razazna reči, ali ume da prepozna gunđanje kada ga čuje. Tarna i Džezrejl izvadiše knjige iz bisaga i počeše da čitaju. Dobro. Neka ti Aša’mani vide kako nisu zabrinute. Samo, čak ni dečak nije delovao kao da je to na njega ostavilo nekakav utisak. On i Saldejac samo su stajali posred kapije i netremice ih gledali.

Nakon možda pola sata, otvori se veća kapija i Muranđanin prođe kroz nju. „M’Hejl će vas primiti u palati, Aes Sedai. Prođite.“ Klimnu glavom ka otvoru u vazduhu.

„Pokazaćeš nam put?“, upita Pevara silazeći iz sedla. Jeste da je kapija sada veća, ali morala bi da se pribije uz konja da bi projahala kroz nju.

„Sačekaće vas neko na drugoj strani ko će vas voditi.“ Kratko se nasmeja. „M‘Hejl se ne druži sa ovakvima kao što sam ja.“ Pevara to pohrani za kasnije razmatranje.

Čim poslednja prođe, blizu bele kamene platforme s crnim kamenom uglačanim kao ogledalo, kapija se ugasi, ali nisu bile same. Četiri muškarca i dve žene u gruboj vunenoj odeći prihvatiše konje od njih, a jedan crmpurasti gojazni čovek sa srebrnim mačem i zmijolikim crveno-zlatnim stvorenjem, zmajem, na visokom crnom okovratniku, pokloni im se najmanje moguće.

„Sledite me“, šturo im kaza s tairenskim naglaskom. Oči mu behu kao šila.

Palata o kojoj je Muranđanin govorio bila je upravo to – dvospratnica od belog mermera sa šiljatim kupolama i tornjevima u saldejskom stilu, belom platformom odvojena od jedne velike brisane površine tvrdo nabijene zemlje. Nije velika, kakve su palate, ali većina plemića živi u zgradama daleko manjim kako po veličini, tako i po lepoti. Široko kameno stepenište vodilo je do velikog odmorišta ispred visokih dvokrilnih vrata. Na oba krila bila je izrezbarena i pozlaćena velika oklopljena pesnica koja steže tri munje. Vrata se otvoriše pre nego što Tairenac stiže do njih, ali nigde nije bilo ni traga od slugu. Čovek mora da je usmeravao. Pevara se opet naježi. Džavindra progunđa nešto sebi u bradu. Ovoga puta, to je zvučalo kao molitva.

Palata je mogla pripadati bilo kom velmoži koji voli tapiserije na kojima su prikazane bitke i crno-crvene podne pločice, samo što nigde nije bilo slugu. On ima sluge, mada među njima, nažalost, nema očiju i ušiju Crvenog ađaha, no da li očekuje da se ne vide kada nisu potrebne ili im je naredio da napuste te hodnike? Možda želi da izbegne da iko vidi dolazak šest Aes Sedai. Takvo razmišljanje vodilo je do misli koje nije želela da razmatra. Pomirila se s opasnostima pre nego što je otišla iz Bele kule. Nema nikakve svrhe da se opterećuje njima.

Odaja u koju ih je Tairenac uveo bila je prestona dvorana, u kojoj je prsten spiralno izrezbarenih crnih stubova nosio najverovatnije najveću kupolu palate, dok je njena unutrašnjost bila puna pozlate i pozlaćenih svetiljaka koje su visile na pozlaćenim lancima. Duž zakrivljenih zidova stajale su i visoke podne svetiljke. Sa obe strane dvorane stajalo je možda stotinak ljudi u crnim kaputima. Svi do jednog su nosili mač i zmaja. Bili su to ljudi strogih lica, podrugljivih lica, okrutnih lica. Pogledi su im bili usredsređeni na nju i na ostale sestre.

Tairenac ih nije najavio, već se samo pridružio ostalim Aša’manima i ostavio ih da same pređu dvoranu. I tu je pod bio popločan crvenim i crnim pločicama. Mora da Taim baš voli te boje. Taj čovek je sedeo u nečemu što se jedino može nazvati prestolom – ogromnoj stolici izrezbarenoj i pozlaćenoj kao nijedan drugi presto koji je u životu videla, postavljenoj povrh belog mermernog stepeništa. Pevara se usredsredi na njega – i to ne samo da bi izbegla sve te poglede ljudi koji mogu da usmeravaju. Mazrim Taim jednostavno je privlačio pogled. Bio je visok, izraženog kukastog nosa i zračio je telesnom snagom. Ali i nekakvom tamom. Sedeo je nogu prekrštenih u gležnjevima i s jednom rukom prebačenom preko debelog rukonaslona svog prestola, ali izgledao je kao da je spreman da svakoga časa prasne u nasilje. Zanimljivo, mada je njegov crni kaput bio izvezen plavo-zlatnim zmajevima koji su mu se uvijali po rukavima od lakata do orukavlja, nije nosio pribadače na okovratniku.

„Šest sestara iz Crvenog adaha“, reče kada one stadoše ispred postolja. Oči... Samo joj se čini da su Tairenčeve oči bile šila. „Očigledno da niste došle kako biste pokušale da nas sve smirite.“ Smeh se pronese prostorijom. „Zašto ste došle tražeći da razgovarate sa mnom?“

„Ja sam Pevara Tazanovni, Predstavnica Crvenog“, odgovori ona. „Ovoje Džavindra Dorejl, takođe Crvena Predstavnica. Ostale su Tarna Fejr, Desala Nevanče...“

„Nisam vas pitao kako se zovete“, hladno je prekide Taim. „Pitao sam vas – zašto ste došle.“