Bodež snova

Galgan je samo pogleda, dižući jednu sedu obrvu. „Ne bih rekao da je Tarabon postao toliko odan da bi tako nešto bilo moguće“, suvo odgovori. „Sem toga, on ima damane i rakene. To bi trebalo da nadomesti njegovu slabost u ljudstvu. Kad smo već kod damana i rakena, potpisao sam ukaz kojim se Tajli Kirgan unapređuje u poručnik-generala i nisku Krv, budući da si ti odugovlačila s time, kao i naredbe da se većina tih rakena vrati u Amadiciju i Altaru. Čizen još nije našao onoga ko je napravio onaj mali metež na severu, ko god to bio, a ne dopada mi se mogućnost da ko god da je to bio čeka u zasedi da napadne čim se Čizen bude vraćao kroz Molvejnski procep.“

Surot zasikta i obema pesnicama zgrabi plave suknje pre nego što stiže da se zaustavi. Neće dozvoliti da je taj čovek natera da pokaže šta oseća! „Preterao si, Galgane“, ledeno mu reče. „Ja zapovedam Prethodnicima. Za sada, ja zapovedam Povratkom. Nećeš potpisivati nikakve naredbe bez mog odobrenja.“

„Ti si zapovedala Prethodnicima, koji su stopljeni u Povratak“, on mirno odgovori, a Surot oseti gorčinu u ustima. Osmelio se zbog vesti o carstvu. Sada kada je carica mrtva, Galgan namerava da postane prvi car u devet stotina godina. Izgleda da će morati da umre do večeras. „A što se tiče toga da ti zapovedaš Povratkom...“ Ućuta kada se iz hodnika začu bat teških čizama.

Odjednom se dovratak ispuni Mrtvom stražom, naoružanom i sa šakama na balčacima. Strogi pogledi ispod njihovih crveno-zelenih kalpaka obiđoše prostoriju. Tek kada se zadovoljiše, skloniše se u stranu, tako da se otkri da je hodnik pun Mrtve straže, ljudske i ogijerske. Surot jedva da ih primeti. Pogled nije skidala sa sitne tamnopute žene u plavoj odeći, obrijane glave i s pepelom na obrazima. Vest se pronela čitavim gradom. Nije mogla da stigne do palate a da ne čuje za smrti svoje majke i svoje porodice, ali lice joj je bilo strogo i kao od kamena. Surotina kolena sama od sebe udariše o pod. Svuda oko nje Krv je klečala, dok su se ljudi niskog roda ničice prostirali.

„Svetlost blagoslovila tvoj bezbedan povratak, visosti“, kaza ona u glas sa ostatkom Krvi. Dakle, Elbar nije uspeo. Nije bitno. Dok se žalost ne okonča, Tuon neće uzeti novo ime niti postati carica. I dalje može da umre i da tako načini mesto za novu caricu.

„General-barjaktaru Kejride, pokaži im šta mi je kapetan Muzenge doneo“, reče Tuon.

Jedan visok čovek s tri tamne perjanice na kalpaku sagnu se i pažljivo istrese na zeleni pod nešto veliko i okruglo iz jedne platnene vreće. Prostorija se ispuni vonjem raspadanja. Bacivši vreću, on pođe preko prostorije i stade pored Surot.

Beše joj potreban trenutak da prepozna Elbarovo lice i njegov kukasti nos u toj truleži, ali čim to učini – prostre se po podu i poljubi pločice. Ali ne u očajanju. Može se oporaviti od toga – ako nisu ispitivali Eldara. „Pogled mi je spušten, visosti, zato što te je jedan od mojih uvredio tako duboko da si mu skinula glavu.“

„Uvredio.“ Tuon kao da je odmeravala te reči. „Može se reći da me je uvredio. Pokušao je da me ubije.“

Soba se ispuni oštrim uzdasima i pre nego što Surot stiže da učini bilo šta drugo sem da zine, general-barjaktar Mrtve straže pritisnu je nogom po zadnjici, pa joj zgrabi perčin i odiže joj gornji deo tela s poda. Nije se otimala. To bi samo uvećalo poniženje.

„Pogled mi je duboko spušten zbog toga što je jedan od mojih izdajica, visosti“, promuklo izusti. Žarko je želela da je mogla da govori prirodno, ali taj prokleti čovek toliko joj je savio leđa da je bilo pravo čudo što uopšte može išta da kaže. „Da sam makar posumnjala u to, lično bih ga ispitala. Ali ako je pokušao da mene umeša u to, visosti, lagao je kako bi zaštitio svog pravog gospodara. Ako bi mi bilo dopušteno, podelila bih s tobom neka razmišljanja o tome.“ Uz malo sreće, mogla bi to svaliti na Galgana. Pomoći će to što je preoteo njenu vlast.

Tuon pogleda iznad njene glave. Pogleda pravo u oči najpre Galgana, pa Abeldara i Jamadu, a onda sve koji pripadaju Krvi, ali ne i Surot. „Dobro je znano da je Zaired Elbar bio u potpunosti Surotin čovek. Nije činio ništa što ona nije naredila. Stoga Surot Sebil Melderet više ne postoji. Ova da’kovejl služiće Mrtvoj straži kako oni to žele sve dok joj kosa ne izraste dovoljno da bude pristojna kada je budu prodavali na doboš.“

Surot nije ni pomislila na nož kojim je nameravala da iseče vene, nož koji beše u njenim odajama i van njenog domašaja. Ni na šta nije pomišljala. Ona zavrišta bez reči, čak i pre nego što počeše da seku odeću s nje.