Bodež snova

Arangar proguta bes. Otpivši gutljaj vina – zaista je dobro, zanosnog mirisa, premda ni blizu berbama koje su se služile u Vrtovima – spusti slobodnu ruku na Grendalino rame i poče da se igra jednom kovrdžom boje sunca. Druga žena se nije ni trznula, a strejt je ostao proziran kao blaga sumaglica. Ili uživa u tome, ili ima veću vlast nad sobom nego što je izgledalo. Semirhag se još više nasmeši. Ni ona ne bira gde će naći zadovoljstvo, mada Semirhagina zadovoljstva nikada nisu privlačila Arangar.

„Ako ćete već da se mazuljate“, procedi Demandred, „radite to nasamo.“

„Da nisi ljubomoran?" promrmlja Arangar i malčice se zasmeja kada se on namršti. „Mesana, gde drže devojku? Nije kazala.“

Mesanine krupne plave oči suziše se. One su joj najlepša crta, ali kada se namršti – budu neugledne. „Zašto želiš da znaš? Da bi ti mogla da je spaseš’? Neću ti reći.“

Grendal zasikta i Arangar shvati da je stisnula šaku u pesnicu i zgrabila tu zlatnu kosu, povlačeći joj glavu unazad. Lice joj ostade spokojno, ali haljina joj poprimi izgled crvene magle i munjevito postade tamnija i neprozirnija. Arangar olabavi stisak, držeći je teklagano. Jedan od prvih koraka jeste da se lovina navikne na tvoj dodir. Ali ovoga puta nimalo se nije potrudila da joj se u glasu ne čuje bes. Ogolila je zube kao da reži. „Mesana, hoću tu devojku. Bez nje moram da radim sa znatno slabijim alatkama.“

Mesana spokojno otpi vino pre nego što odgovori. Spokojno! „Po tvojoj priči, uopšte ti nije potrebna. To je od samog početka moj plan, Arangar. Menjaću ga u skladu s potrebama, ali moj je. I ja ću odlučiti kada i gde će devojka biti oslobođena.“

„Ne, Mesana, ja ću odlučiti kada i gde, i da li će uopšte biti oslobođena“, obznani Moridin ulazeći kroz kameni luk. Dakle, ipak ima doušnike. Ovoga puta bio je sav u crnom, nekako mračnijem od onoga što Semirhag nosi. Kao i obično, Mogedijen i Sindejn su ga pratile, obe u istovetnoj crveno-crnoj odeći, koja nije pristajala ni jednoj ni drugoj. Kakav to on uticaj ima na njih? Bar Mogedijen nikada nikoga nije svojevoljno sledila, a što se tiče one prelepe prsate bledokose lutkice, Sindejn... Aran’gar joj je jednom prišla, čisto kako bi videla šta može od nje da sazna, a devojka joj je hladnim glasom zapretila da će joj iščupati srce ako je opet dodirne. To teško da su reči nekoga ko se lako potčinjava.

„Izgleda da se Samael opet pojavio“, obznani Moridin, prilazeći da sedne. On beše krupan čovek, tako da je kitnjasta stolica visokog naslona izgledala kao presto. Mogedijen i Sindejn sedoše mu sleva i zdesna, ali – zanimljivo – tek nakon njega. Zomare u snežnobeloj odeći istog trena im priđoše s vinom, ali Moridin prvi dobi pehar. Šta god da se dešava, zomare to osećaju.

„To teško da je moguće“, reče Grendal u trenutku kada svi krenuše da sednu. Haljina joj je sada bila tamnosiva i sakrivala je sve. „Mora da je mrtav.“ Ali niko se nije kretao brzo. Moridin je Nae’blis, ali svejedno niko sem Mogedijen i Sindejn nije bio voljan da pokaže ni tračak pokornosti. Aran’gar svakako nije bila spremna na to.

Ona sede tačno naspram Moridina, odakle može da ga drži na oku a da to ne bude uočljivo. Kao i Mogedijen i Sindejn. Mogedijen je toliko nepomična da bi se u potpunosti stopila sa stolicom samo da nije njene jarke haljine. Sindejn je bila kao kraljica, lica isklesanog od leda. Pokušaj svrgavanja Nae’blisa može biti opasan, ali ključ za to možda se krije u one dve. Samo kada bi joj pošlo za rukom da odgonetne kako da ga okrene. Grendal sede pored nje i stolice se odjednom približiše. Aran’gar je mogla da dodirne drugu ženu po zapešću, ali uzdržala se od svega sem od laganog smeška. U tom trenutku najbolje je da bude usredsređena.

„Nikada ne bi mogao da podnese da se ovoliko dugo krije“, ubaci se Demandred, izvalivši se u stolicu između Semirhag i Mesane, nogu prekršenih kao da je savršeno opušten. Ali ona čisto sumnja u to. Ubeđena je da se ni on nije pomirio s time što je Moridin Nae’blis. „Samael je imao potrebu da svi pogledi budu uprti u njega.“

„Svejedno, Samael – ili neko prerušen u njega – izdao je naređenje Mirdraalima, a oni su ga poslušali – te je stoga sigurno reč o nekome od Izabranih.“ Moridin pređe pogledom preko stolica, kao da može da oseti ko je to bio. Crne saa neprekidno su mu promicale preko plavih očiju. Ona sada nimalo ne žali zbog toga što je Prava moć ograničena za njegovu upotrebu. Cena je previsoka. Išamael je svakako bio u najmanju ruku napola lud, a to je i dalje, kao Moridin. Koliko će proći pre nego što bude mogla da ga ukloni?

„Hoćeš li nam reći kakva su to naređenja bila?“ Semirhagin glas bio je hladan i smireno je pijuckala vino, gledajući Moridina preko ruba pehara. Sedela je veoma uspravno, mada uvek tako sedi. I ona je delovala potpuno opušteno, mada je to bilo malo verovatno.

Moridin stisnu zube. „Ne znam“, naposletku nevoljno odgovori. Nikada nije voleo da to prizna. „Ali ta naređenja su na stotine Mirdraala i na hiljade Troloka poslala u Puteve.“