Bodež snova

Malo-malo pa je šakom u oklopnoj rukavici prelazio niz skoro pravu granu odsečenu s jednog hrasta, deblju od njegove podlaktice i skoro dvostruko dužu, položenu preko sedla ispred njega. S pola grane je ogulio koru s dve strane. Dolina, oivičena ogromnim hrastovima i kožolistima, visokim borovima i nižim divljim kestenjem, bila je široka manje od šest stotina koraka, ali duža. Grana bi trebalo da je dovoljno široka. Pripremio se za svaku mogućnost koje je mogao da se seti. Ta grana se uklapala u više njih.

„Moja gospo Prva, trebalo bi da se vratite u logor“, primeti Galen, i to ne prvi put, razdraženo trljajući svoj crveni povez preko oka. Kalpak s grimiznom perjanicom visio mu je s jabuke sedla, tako da njegova do ramena duga seda kosa nije bila ničim pokrivena. Znao je da kaže, i to da ga Berelajn čuje, kako su većinom te sede vlasi poklon od nje. Njegov crni bojni konj pokuša da ugrize Koraka, pa on oštro zauzda mišićavog škopca, ne skidajući pogled s Berelajn. Savetovao ju je da i ne polazi. „Grejdi može da te vrati u logor i da se vrati ovamo dok mi ostali sačekamo još malo da vidimo hoće li se Seanšani pojaviti.“

„Ostaću, kapetane. Ostaću.“ Berelajnin glas je bio odlučan i smiren, ali ispod njenog uobičajenog mirisa strpljenja krila se zabrinutost. Nije toliko samouverena koliko se izdaje. Počela je da nosi lagani parfem koji miriše na cveće. Perin je ponekad znao da zatekne sebe kako pokušava da odgonetne o kojem je cveću reč, ali danas je isuviše usredsređen da bi mu misli lutale.

Anura se snažno oseti na jed, mada njeno bezvremeno lice Aes Sedai, uokvireno desetinama tananih pletenica, ostade spokojno kao uvek. Mada, nosata Siva sestra miriše ozlojeđeno otkad se otvorio razdor između nje i Berelajn. Sama je kriva za to, pošto je posećivala Masemu iza Berelajninih leđa. Ona je takođe savetovala Berelajn da ostane u logoru. Anura potera svoju sivu kobilu bliže Prvoj od Majena, a Berelajn svoju belu kobilu potera za toliko dalje od nje, i ne osvrćući se da pogleda svoju savetnicu. Opet se oseti talas ozlojeđenosti.

Berelajnina crvena svilena haljina, gusto izvezena zlatom, imala je dublji izrez nego one koje je u poslednje vreme nosila, mada je jedna široka ogrlica od granata i opala pomagala da se sačuva makar neka mera pristojnosti. Za istovetnim širokim pojasom nalazio se bodež ukrašen dragim kamenjem. Na njenoj crnoj kosi je uzana kruna Majena, na kojoj je tačno iznad Berelajninih veđa bio prikazan zlatni soko u letu, delovala sasvim obično naspram tog pojasa i ogrlice. Ona je prelepa žena, još lepša otkad je prestala da ga juri, kako mu se činilo, mada naravno da Faili ne može ni da pljune pod prozor.

Anura je nosila jednostavnu sivu jahaću haljinu, ali većina njih bila je u svojoj najboljoj odeći. Za Perina je to bio tamnozeleni svileni kaput izvezen srebrom po rukavima i ramenima. On nije baš za kitnjastu odeću – Faila ga je naterala da kupi to malo što ima; pa, nežno ga je terala – ali danas mu je potrebno da ostavi utisak. Ako širok jednostavan kožni opasač zategnut preko kaputa pomalo kvari taj utisak – šta da se radi.

„Ona mora da dođe“, promrmlja Arganda. Nizak zdepasti čovek, Alijandrin prvi kapetan, nije skinuo svoj posrebreni kalpak s tri kratke bele perjanice dok je sedeo u sedlu, olabavljujući mač u kanijama kao da očekuje napad. I njegov oklopni prsnik bio je posrebren. Po sunčanom danu, bio bi vidljiv i sa udaljenosti od više milja. „Mora!“

„Prorok kaže da oni neće doći“, primeti Aram tiho, terajući svog krakatog zelenka pored Koraka. Mesingana jabuka u obliku vučje glave na balčaku njegovog mača štrčala je preko ramena njegovog kaputa sa zelenim prugama. Nekada je bio prezgodan za muškarca, ali sada mu je lice svakim danom sve tmurnije i mrgodnije. Nekako je izgledao oronulo i divlje, očiju utonulih i usana stisnutih. „Prorok kaže da ili neće doći, ili je reč o zamci. Kaže da ne bi trebalo da verujemo Seanšanima.“

Perin je ćutao, ali oseti kako postaje razdražljiv, kako zbog sebe tako i zbog nekadašnjeg Krpara. Balver ga je obavestio da je Aram počeo da provodi vreme s Masemom, ali činilo se nepotrebnim da kaže tom čoveku da ne priča Masemi sve što Perin radi. Kada se razbije jaje, žumace više ne može da se vrati u ljusku, ali znaće za sledeći put. Majstor bi trebalo da se razume u svoje alatke i da ih ne koristi tako da se polome. Isto važi i za ljude. Što se Maseme tiče, nema sumnje da strahuje da će naleteti na nekoga ko zna da je i on imao posla sa Seanšanima.