Bodež snova

„Moja porodica potice od Artura Pendraga Tarneala“, odgovori Berelajn, uzignute glave. Lahor donese dašak ponosa između strpljenja i parfema. Saglasili su se da će samo Perin da priča – trebalo je da njena uloga bude da kao prelepa mlada vladarka zaseni Seanšane, ili bar da time obezbedi uverljivost Perinu – ali pretpostavljao je da mora odgovoriti na neposredno pitanje.

Tajli klimnu kao da je upravo takav odgovor očekivala. „To znači da si dalja rođaka carske porodice, moja gospo. Nema sumnje da će ti carica, neka bi živela večno, ukazati počast – bar ako ne budeš polagala pravo na Hokvingovo carstvo.“

„Jedino na Majen polažem pravo“, ponosno odvrati Berelajn. „I to ću braniti sve do poslednjeg daha.“

„Nisam došao ovamo da bih pričao o Proročanstvima, Hokvingu ili vašoj carici“, razdraženo reče Perin. Po drugi put za svega nekoliko trenutaka one boje pokušaše da mu se sliju u glavu, ali ih on rasprši. Nema vremena za to. Vučji kralj? Da vukovi mogu da se smeju, Skakač bi se na to grohotom zasmejao. Svaki vuk. Svejedno, naježio se. Nije znao da ga Proročanstva pominju. A njegov čekić je vesnik Poslednje bitke? Ali ništa sem Faile nije bitno. Samo ona. I šta god da je potrebno kako bije oslobodio. „Dogovor je bio da ovom sastanku ne prisustvuje više od tridesetoro ni na jednoj strani, ali ti imaš ljude u šumi oko nas. Mnogo ljudi.“

„Kao i ti“, primeti Mišima cereći se tako široko da mu se iskrivi jedan beli ožiljak koji se spajao s krajičkom usana, „ili ne bi znao za naše.“ Otezao je još gore od nje.

Perin nije skidao pogled sa general-barjaktarke. „Sve dok su i jedni i drugi u šumi, postoji mogućnost da dođe do nesreća. Ne želim nikakve nesreće. Hoću da spasem ženu od Šaidoa.“

„A kako predlažeš da izbegnemo nesreće?“, upita Mišima, besposleno se igrajući uzdama. Zvučao je kao da to pitanje nije hitno. Izgleda da je Tajli bila zadovoljna time da on priča dok ona posmatra Perina. „Zar bi trebalo da ti verujemo ako prvi povučemo ljude, ili ti da veruješ nama ako mi zatražimo od tebe da najpre ti to učiniš? Na visinama, sve su staze popločane bodežima. Nema mnogo prostora za poverenje. Pretpostavljam da bismo i jedni i drugi mogli istovremeno narediti svojim ljudima da se povuku, ali možda će jedna strana varati.“

Perin odmahnu glavom. „Moraćeš da mi veruješ, general-barjaktarko. Nemam nikakvog razloga da želim da te napadnem ili zarobim, a imam sve razloge da to ne činim. Ne mogu biti siguran da je isto s tobom. Možda pomisliš da je zarobljavanje Prve od Majena vredno malecke izdaje.“ Berelajn se tiho zasmeja. Vreme je za granu. Ne samo da bi primorao Seanšane da prvi izađu iz šume, već i da bi ih ubedio kako im je potrebno ono što on može da im ponudi. On uspravi granu na sedlu ispred sebe. „Pretpostavljam da su vaši ljudi dobri vojnici. Moji nisu vojnici, mada su se borili protiv Troloka i Šaidoa i dobro se pokazali i protiv jednih i protiv drugih.“ Uhvativši granu za podnožje, diže je visoko iznad glave, tako da oguljene strane budu gore i okrenute levo i desno. „Ali oni su navikli da love lavove, leoparde i divlje mačke što se spuštaju s planina kako bi lovili naša stada, kao i divlje veprove i medvede, a to je lovina koja ume da lovi lovca, i to u šumama koje se ne razlikuju preterano od ove.“

Grana se silovito trznu u njegovoj pesnici uvučenoj u oklopnu rukavicu kada je pogodiše dva udarca, a da ni otkucaj srca nije prošao između njih, tako da mu čitava ruka zadrhta. On spusti granu i pokaza dve strele za probijanje oklopa, čije su glave nalik dletima u potpunosti probile tvrdo drvo sa obe strane. Tri stotine koraka je veliko rastojanje za takvu metu, ali on je odabrao Džondina Barana i Džorija Kongara da odapnu te strele. Oni su najbolji koje ima. „Ako dođe do toga, tvoji ljudi neće ni videti ko ih ubija, a ti oklopi ne vrede mnogo protiv dvorečkog dugog luka. Nadam se da neće doći do toga.“ Svom svojom snagom, on hitnu granu u vazduh.

„Očiju mi!“, viknu Mišima i ruka mu polete ka maču dok je istovremeno pokušavao da potera dorata unazad i gleda i Perina i granu. Kalpak mu s jabuke sedla pade na travu.

General-barjaktarka ni prstom ne mrdnu prema maču, mada i ona pokuša da istovremeno gleda i Perina i granu. Bar isprva. A onda pogledom nastavi da prati samo granu dok je ova nastavljala da se uspinje, sve dok se nije našla na visini od stotinu stopa, tačno između njih. Granu odjednom obuhvati ognjena kugla, tako usijana da Perin oseti toplotu kao iz otvorenog ložišta. Berelajn rukom zakloni lice. Tajli je samo zamišljeno gledala.

Vatra potraj a tek nekoliko trenutaka, ali i to beše dovoljno da ostane samo pepeo nošen lahorom. Pepeo i dve tačkice koje munjevito padoše na suvu travu. Plamičci se smesta razgoreše i počeše da se šire. Čak i bojni atovi zafrktaše od straha. Berelajnina kobila pokuša da se otrgne i pobegne.