Bodež snova

„Nemam ni izbliza ljudi koliko vi“, priznade Perin, „to jest, nemam vojnika, ali imam Aša’mane, Aes Sedai i Mudre koje mogu da usmeravaju – i svi oni će vam biti preko potrebni.“ Ona otvori usta, a on diže ruku. „Hoću da mi daš reč da nećeš pokušati da im staviš povoce.“ Značajno pogleda sul’dam i damane. Sul’dam je sve vreme gledala Tajli, čekajući naređenje, ali istovremeno je mazila drugu ženu po kosi, kao što se mazi mačka da bi se smirila, a Nori samo što nije počela da prede! Svetlosti! „Hoću tvoju reč da će biti bezbedni od vas, kao i svi u onom taboru koji nose belu odoru. Većina njih svejedno nisu Šaidoi, a jedini Aijeli za koje znam da su među njima jesu moji prijatelji.“

Tajli odmahnu glavom. „Čudne prijatelje imaš, moj lorde. U svakom slučaju, nalazili smo ljude iz Kairhijena i Amadicije u družinama Šaidoa i sve smo ih oslobodili, mada je većina Kairhijenjana toliko pogubljena da ne znaju šta će sa sobom. Jedini u belom koje zadržavamo zapravo su Aijeli. Ti njihovi gai'šaini su odlični da’kovejl, za razliku od ostalih. Svejedno, pristajem da pustim tvoje prijatelje na slobodu. Kao i tvoje Aes Sedai i Aša’mane. Veoma je važno stati u kraj tom okupljanju. Reci mi gde su, tako da mogu početi da krojim svoje planove uzimajući i tebe u obzir.“

Perin protrlja nos. Čini mu se malo verovatnim da su mnogi od tih gai'šaina Šaidoi, ali nije imao namere da joj to kaže. Neka pokušaju da se dokopaju slobode kada njihovih godinu i jedan dan istekne. „Bojim se da će to morati da bude moj plan. Sevana će biti tvrd orah, ali smislio sam kako da s njom izađemo na kraj. Kao prvo, ima sa sobom možda stotinu hiljada Šaidoa, a okuplja ih još više. Nisu svi algai'd'sisvai, ali svi odrasli mogu uzeti koplje u ruke ako moraju.“

„Sevana.“ Tajli se zadovoljno nasmeši. „Čuli smo za to ime. Veoma bih volela da uručim Sevanu od Džumaji Šaidoa kapetan-generalu.“ Osmeh joj iščile. „Stotinu hiljada je znatno više nego što sam očekivala, ali ne više od onoga sa čime mogu da izađem na kraj. Borili smo se protiv ovih Aijela i ranije, u Amadiciji. Je li, Mišima?“

Jašući nazad da im se pridruži, Mišima se zasmeja, ali to beše oštro, kao da mu ništa nije smešno. „Vala jesmo, general-barjaktarko. Oni su žestoki borci, disciplinovani i lukavi, ali može se s njima izaći na kraj. Samo treba okružiti one njihove družine, one njihove septe, s tri ili četiri damane i tući po njima dok se ne predaju. Gadno je to, pošto su njihove porodice s njima, ali zbog toga se samo brže predaju.“

„Kako sam shvatio, s vama je jedno desetak damana“, reče Perin, „no je li to dovoljno da se suočite s tri ili četiri stotine Mudrih koje mogu da usmeravaju?“

General-barjaktarka se nasmeši. „To si već pomenuo – Mudre koje usmeravaju. Sve družine koje smo zarobili vodile su sa sobom svoje Mudre, ali nijedna od njih nije mogla da usmerava.“

„To je zbog toga što su sve koje Šaidoi imaju ovde sa Sevanom“, objasni Perin. „Ima ih najmanje tri stotine, a možda i četiri. Mudre koje su sa mnom sigurne su u to.“

Tajli i Mišima se zgledaše, a general-barjaktarka uzdahnu. Mišima je izgledao sumorno. „Pa“, kaza, „kakva god bila naređenja, to znači da se ovo ne može završiti tiho. Kćer Devet meseca moraće da bude uznemirena makar ja zbog toga morala da se izvinim carici, neka bi živela večno. Verovatno ću i morati.“ Kćer Devet meseca? Očigledno da je reč o nekoj Seanšanki visokog položaja. Ali zašto bi išta od ovoga nju uznemirilo?

Mišima se namršti, što beše zastrašujući prizor od svih onih ožiljaka po njegovom licu. „Čitao sam da je na obe strane u Semalarenu bilo četiri stotine damana, a to je bila klanica. Pola carske vojske je izginulo i više od tri četvrtine pobunjenika.“

„Svejedno, Mišima, moramo to da uradimo. To jest, moraće neko drugi. Ti ćeš možda izbeći izvinjenje, ali ja neću.“ Svetlosti mu, stoje toliko strašno obično izvinjenje? Žena miriše... kao da se pomirila sa sudbinom. „Nažalost, biće potrebne nedelje ako ne i meseci da se prikupi dovoljno vojnika i damana da bi se ovaj čir probušio. Hvala ti na ponudi da pomogneš, moj lorde. To će biti upamćeno.“ Tajli mu pruži barjak. „Htećeš ovo natrag, pošto ja ne mogu da ispunim svoj deo pogodbe, ali dopusti da te nešto posavetujem. Svepobednička vojska možda za sada ima druge zadatke pred sobom, ali nikome nećemo dopustiti da iskoristi trenutno stanje stvari i proglasi se kraljem. Nameravamo da povratimo ovu zemlju, a ne da je izdelimo na parčad.“