Bodež snova

„A mi nameravamo da zadržimo naše zemlje“, odvrati Berelajn tako žestoko da njena kobila prelete preko nekoliko koraka uvele trave između njih i Seanšana. Kobila je bila željna da juri, da galopira što dalje od onog vetra, te Berelajn nije bilo lako da je zauzda. Čak je i mirisala žestoko. U njoj više nije bilo strpljenja. Mirisala je kao vučica koja brani povređenog mužjaka. „Čula sam da je vaša Svepobednička vojska pogrešno nazvana. Čula sam da vas je Ponovorođeni Zmaj do nogu potukao na jugu. Nemojte da mislite kako Perin Ajbara ne može učiniti isto to.“ Svetlosti, a on se brinuo zbog Aramove usijane glave!

„Ne želim da potučem nikoga sem Šaidoa“, odlučno reče Perin, boreći se protiv prizora koji je pokušavao da mu se obrazuje u glavi. Sklopio je ruke jednu preko druge na jabuci sedla. Bar se Korak malo smirio. Pastuv je i dalje povremeno podrhtavao, ali prestao je da koluta očima. „Postoji način da se to postigne, a da sve bude tiho, tako da ne moraš da se izviniš.“ Ako joj je to bitno, spreman je da to iskoristi. „Kćer Devet meseca može mirno da počiva. Kazao sam ti da sam sve promislio. Talanvor mi je ispričao da imate nekakav čaj koji ošamućuje žene što usmeravaju.“

Trenutak kasnije, Tajli opet spusti barjak preko sedla i stade da ga odmerava. „I muškarce i žene“, naposletku otegnu. „Čuo sam da je nekoliko muškaraca tako uhvaćeno. Ali kako nameravaš da njime napojiš tih četiri stotine žena, kada su okružene sa stotinu hiljada Aijela?“

„Tako što im neću staviti do znanja da ga piju. Ali biće mi potrebno što je više moguće. Verovatno čitavi tovari. Vidiš, nema načina da se sva ta voda zagreje, pa će čaj biti tanak.“

Tajli se tiho nasmeja. „Smeo plan, moj lorde. Pretpostavljam da ima toga na tovare tamo gde se taj čaj pravi, ali to je daleko odavde – u Amadiciji, skoro na granici s Tarabonom – a jedini način da toga dobijem više od nekoliko funti odjednom bio bi da objasnim nekome na višem položaju od mog zašto mi je to potrebno. A tu je onda kraj držanja svega ovoga u potaji i tišini.“

„Aša’mani znaju nešto što se zove Putovanje“, odgovori joj Perin, „što je način da se stotinu milja pređe jednim korakom. A što se tiče uzimanja čaja, možda će ovo biti od pomoći.“ Iz leve oklopne rukavice izvadi jedno presavijeno i umašćeno parče hartije.

Tajli se obrve izviše dok ga je čitala. Perin ga je znao napamet. Nosilac ovoga pod mojom je ličnom zaštitom. U ime carice, neka bi živela večno, podajte mu kakvu god pomoć da traži u službi Carstva i o tome ne govorite ni s kim do sa mnom. Nije imao predstave ko je ta Surot Sebil Melderet, ali ako se već potpisala ispod nečeg takvog, mora da je neko bitan. Možda je ona ta Kćer Devet meseca.

Pružajući hartiju Mišimi, general-barjaktarka je zurila u Perina. Onaj oštar miris ponovo se oseti, samo snažnije. „Aes Sedai, Aša’mani, Aijeli, tvoje oči, taj čekić – a sada i ovo! Ko si ti?“

Mišima zviznu kroz zube. „Surot lično“, promrmlja.

„Ja sam čovek koji hoće da mu se vrati njegova žena“, odvrati Perin, „i sklopiću sporazum s Mračnim ako moram, samo da bih je vratio.“ Izbegavao je da pogleda sul’dam i damane. Nije daleko od sporazuma s Mračnim. „Jesmo li se pogodili?“

Tajli pogleda njegovu pruženu ruku, pa je prihvati. Stisak joj beše čvrst. Sporazum s Mračnim. Ali učiniće šta god je potrebno kako bi oslobodio Failu.

5 Nešto... čudno

Dobovanje kiše po šatoru, koje je trajalo većim delom noći, malčice se stišalo dok je Faila prilazila Sevaninoj stolici, gusto izrezbarenom i pozlaćenom prestolu, postavljenom u središte sloja čilima jarkih boja koji se prostirao preko šatorskog poda, pogleda pažljivo spuštenog kako je ne bi uvredila. Proleće je nastupilo naglo, ali gorionici nisu bili zapaljeni, tako da je jutarnji vazduh ipak bio pomalo svež. Padajući u dubok naklon, ona pruži poslužavnik s filigranskim radom. Aijelka uze zlatni pehar s vinom i otpi iz njega i ne gledajući ka njoj, ali ona svejedno opet pade u dubok naklon pre nego što se udalji i spusti poslužavnik na mesingom okovani plavi kovčeg u kojem se već nalazio visoki srebrni ibrik s vinom i još tri pehara, nakon čega se vrati na svoje mesto sa ostalih jedanaestoro prisutnih gai'šaina što su stajali između podnih svetiljaka raspoređenih uz šatorski zid od crvene svile. Naposletku, ipak je to prostran šator. Nisu za Sevanu niski aijelski šatorčići.