Bodež snova

Aes Sedai na tren malčice pocrvene i stisnu usne. Bile su potrebne Mudre da bi je naterale da pristane na to da danas prihvata naredbe od Grejdija, mada je Perinu bilo drago što ne zna kako su to postigle. Pokušavala je da se izmigolji iz toga otkako su krenuli iz logora.

„I ti ostani“, reče Perin kada Aram krenu da potera konja napred. „U poslednje vreme si usijane glave i neću da mislim da li ćeš tamo reći nešto što ne treba, ili ne. Neću da se zbog toga igram s Failinom glavom.“ To je bila sušta istina. Nije bilo nikakve potrebe da govori kako ne želi da taj čovek sve što se dogovori prenese Masemi. „Razumeš li?“

Aramov miris se ispuni mehurovima razočarenja, ali on klimnu, ma koliko nevoljno, i položi šake na jabuku sedla. Masemu možda obožava, ali stotinu puta bi poginuo radije nego da dovede Failu u opasnost. Bar ne namerno. Ono što uradi ne razmišljajući, sasvim je drugo.

Perin izjaha iz šume tako da mu je Arganda bio na jednoj, a Berelajn i Galen na drugoj strani. Barjaci su sledili za njima, kao i deset Majenaca i deset Geldanaca u dvojnom redu. Dok su korakom terali konje napred, Seanšani takođe pođoše prema njima, i oni u dvojnom redu. Talanvor je jahao između predvodnika, jednog na doratu, a drugog na zelenku. Konjska kopita nisu se ni najmanje čula od debelog sloja polegle uvele trave. Šuma je potpuno utihla, čak i za Perina.

Dok su se Majenci i Geldanci širili u red, kao i većina Seanšana u njihovim jarkim oklopima s njihove strane, Perin i Berelajn pođoše prema Talanvoru i dvojici oklopljenih Seanšana pored njega, jednom s tri tanke plave perjanice na onom lakiranom šlemu koji tako podseća na glavu neke bube, a drugom s dve. Pođoše i sul’dam i damane. Sastadoše se posred livade, okruženi divljim cvećem i tišinom, šest koraka razdvojeni jedni od drugih.

Dok je Talanvor terao konja u stranu tako da se nađe između dve skupine, oklopljeni Seanšani skidoše kalpake rukama u oklopnim narukvicama prugastim kao i ostatak njihovih oklopa. Ispod kalpaka s dve perjanice pokaza se žutokosi čovek s pet-šest ožiljaka preko četvrtastog lica. Reč je bila o prekaljenom čoveku, koji je za divno čudo odisao mirisom što je govorio da mu je nešto smešno, ali Perina je više zanimala ova druga. U sedlu dorata uvežbanog za rat, ako se Perin imalo razume u konje, bila je žena, visoka i plečata za ženu, mada inače vitka, ali ne mlada. Duž slepoočnica, njena inače kratka, gusta i kovrdžava crna kosa bila je proseda. Puti mrke kao dobra zemlja crnica, imala je svega dva ožiljka, pri čemu jedan preko levog obraza. Drugi, koji joj se pružao preko čela, prelazio joj je i preko dela desne obrve. Neki ljudi misle da su ožiljci znak prekaljenosti, ali Perinu se čini da što manje ožiljaka imaš, to više znaš šta radiš. Lahor je nosio njen miris pun samopouzdanosti.

Pogled joj polete prema barjacima koji su se lenjo mreškali na vetru. Učini mu se da joj se pogled na tren zadrža na crvenom orlu Maneterena, pa opet na zlatnom jastrebu Majena, ali svejedno se vrlo brzo spusti na njega. Izraz lica nije joj se ni za dlaku promenio, ali kada je primetila njegove žute oči, u miris joj je ušlo nešto neprepoznatljivo, nešto oštro i neumoljivo. A kada u petlji za njegovim pojasom ugleda teški kovački čekić, taj čudni miris postade još jači.

„Predstavljam vam Perina t’Bašera Ajbaru, lorda od Dve Reke, vazalnog gospodara kraljice Alijandre od Geldana“, obznani Talanvor pokazujući ka Perinu. Tvrdio je da se Seanšani drže svečanog ophođenja kao pijan plota, ali Perin nije imao predstave jesu li to seanšanski običaji ili nešto iz Andora. Što se njega tiče, Talanvor je sve to mogao i da izmisli. „Berelajn sur Pendrag Peron, Prva od Majena, Blagoslovena Svetlošću, Branitelj talasa, Visoko sedište kuće Peron.“ Poklonivši se njima, on prebaci uzde u drugu ruku i pokaza ka Seanšanima. „Predstavljam vam general-barjaktarku Tajli Kirgan iz Svepobedničke vojske, u službi carice Seanšana. Predstavljam vam kapetana Bakajara Mišimu iz Svepobedničke vojske, u službi carice Seanšana.“ Još jedan naklon, pa Talanvor okrenu zelenka i vrati se na mesto pored barjaka. Lice mu beše sumorno kao Aramovo, ali od njega je dopirao miris nade.

„Drago mi je što te nije nazvao i vučjim kraljem, milostivi“, otegnutim glasom reče general-barjaktarka. Koliko je otezala dok govori, Perin je morao da načulji uši kako bi razabrao šta priča. „U suprotnom, pomislila bih da je nastupio Tarmon Gai’don. Znaš li Zmajska proročanstva? Kada vučji kralj ponese čekić, po tome će poslednji dani biti znani. Kada se lisica oženi gavranom i kada ratne trube zaduvaju. Što se mene tiče, tu drugu rečenicu nikada nisam razumela. A ti, moja gospo? Sur Pendrag. To bi trebalo da znači od Pendraga’?“