Черногорцы в России

Колико сам мука, колико сам беда за кратко време претрпио од дана свога доласка у Петрограду, само милостиви Бог и ја знамо, но све препреке ја сам храбро савлађивао, имајући пред очима једину циљ да изађем на прави пут, да будем поштен и исправан грађанин, како бих могао да послужим на дику и понос свога Господара и своје отаџбине. После свих препрека, после очајне борбе за опстанак и будућност, ја сам по својојмолби преко министра двора барона Михаила Фредерикса, наредбом Његовог Императорског Величанства Господара и Самодржца Русије Императора Николе II и наредбом Његовог Императорског Височанства великог кнеза Сергија Михајловића, инспектора артилерије, примљен у Војно-Артилеријску Пиротехничку школу. Како сам црногорски поданик и испуњен најдубљим осечајима према Вашем Краљевском Височанству и својојдрагојотаџбини и готов, да на први позив положим и својживот за Ваше Краљевско Височанство и Ваш узвишени дом, то сам ја, жељећи да се у своју отаџбину вратим после свршетка школовања, предао молбу 31 јула ове године г. Министру Војном и молио, да ми изда своје решење као црногорском поданику, како бих могао ступити у горе упоменуту школу, и у истојмолби навео сам, да ћу после свршетка [1слово] школе ићи у отаџбину, да одслужим сво[…] војске, прописаним законима и уставом [1 слово] Црне-Горе, на моју превелику жалост, да ми се исто решење не може издати, с мотивацијом што Црна-Гора има довољан бројпитомаца са образовањем Артиљ Пиротехничке школе. [И сим] одговор ми је послан у Петрограду под бр. 3771 од 10 авг. под потписом Шћепана Лазовића. Како ми је исто решење врло потребно, јер ми је без њега немогуће остати у Артиљ Пиротех. Школу, то сам се ја поново обратио г. Министру Војном, да ми исто изда, но у исто време, ја се са најпокорнијом молбом обраћам Вашем Краљевском Височанству, да нареди г. Министру Војном, да ми решење изда, како бих могао ступити у Артиљ Пиротех. Школу. Цео мојживот, сва моја будућност налази се у рукама Вашег Краљевског Височанства и једна једина Ваша ријеч може ме учинити најсрећнијим човеком, готовим вазда, да положи и свој[општавни] живот за узвишеног Господара и његов светли дом. Надајући се на [1 слово] милост Вашег Краљевског Височанства, уверан да ће ме узвишена доброта драгоценог Господара озарити својом милошћу, ја на завршетку своје молбе кличем:

Да живи Ваше Краљевско Височанство!

Да живи узвишени краљевски дом.

Вашем Краљевском Височанству најпонизнији

Раич Новов-Раичевић

Ђак Трговачке школе

5 октобра 1909» (АОНМЧ. Ф. князя и короля Николы, 1909, 101).

Приложение 14

Письмо М. П. Джуровича князю Николаю от 13 декабря 1904 г.

«Његовом Краљевском Височанству

Књазу и Господару Црне-Горе и Брда.

ВАШЕ КРАЉЕВСКО ВИСОЧАНСТВО

МИЛОСТИВИ ГОСПОДАРУ!

Знајући неуморни рад Вашега Краљевског Височанства за благостање и напредак Црне-Горе, и знајући, да Ваше Краљевско Височанство вазда гаји и заштићава од бура и неприлика оне Црногорце, који теже, да уложе сав својживот за своју отаџбину и за оне, који ју срећно воде к дивнојбудућности, усуђујем се обратити к Вашему Краљевскоме Височанству с најпонизнијом молбом, да би се Ваше Краљевско Височанство смиловало одредити ми за ове двије године – до свршетка универзитета – стипендију, те да би ја могао достигнути свога циља – доћи, да служим својојотаџбини, коју је Ваше Краљевско Височанство из ничега – што се вели – подигнуло на жиће и рад за славну будућност.

Шилући Вашему Краљевском Височанству своја два књижевна рад: „Бијели Павле“ —поему, и „Пустињак“ —поему, и позивајући се односно својих одличних успјеха у наукама на Императорски Московски Универзитет, надам се, да ме Ваше Краљевско Височанство неће заборавити.

Наипокорнији поданик Вашега Краљевскога Височанства студент

Историјско-филолошког одсјека Императорскога Московскога Универзитета Митар П. Ђуровић(М. Брдски). 13 децембра 1904. Москва»

(АОНМЧ. Ф. князя и короля Николы, 1904, 172).

Приложение 15

Прошение М. Драговича на имя императора Александра III от 1 ноября 1882 г.

«ВАШЕ ИМПЕРАТОРСКОЕ ВЕЛИЧЕСТВО!

Осмеливаюсь поднести ВАШЕМУ ИМПЕРАТОРСКОМУ ВЕЛИЧЕСТВУ мое всепокорнейшее прошение.

Еще будучи студентом С.-Петербургской Духовной Академии, я в 1880 и 1881 годах занимался в Московском Главном Архиве Министерства Иностранных Дел перепиской дел, относящихся к истории сношений России с Черногорией.

Из материалов, переписанных в упомянутом Архиве, напечатано уже несколько мною и моим братом в журналах «Христианское чтение», «Русская старина», «Журнале Министерства народного просвещения» и в газете «Новое время».

По окончании курса в C-Петербургской Духовной Академии в нынешнем году, я начал заниматься в Государственном Архиве и в Главном Архиве Министерства Иностранных Дел в С.-Петербурге перепиской дел, относящихся к упомянутому мною вопросу.

Когда соберу возможно более материалов, относящихся к этому вопросу, я намерен написать и издать историю сношений России с Черногорией со времени Императора Петра I, когда и начались первые сношения.