Derviš i smrt

- Još nisi stigao u kasabu - rekao sam, pomalo zbunjen, pomalo razveseljen njegovom rastresenošću.

- Šta? A, to! Pa, stigao sam, i već se uključio u sve: otac je teško bolestan, hadži Sinanudin je zatvoren, miralaj Osman-beg otišao je da kolje Posavce, ima li još štogod?

Smiješio se srećno, kao da su to najveselije novosti koje je ikad mogao čuti.

- Kako to da je Alijaga teško bolestan? Sinoć je bio dobro.

- Uznemirilo ga je hadži-Sinanudinovo hapšenje.

- Svi smo uznemireni. Bojimo se za njega.

- Zašto? Pustiće ga. Već su se našli ljudi koji vole novac. Zamisli, ima i takvih!

Za njega ovog jutra nije bilo teških stvari. Smijao se:

- Cijelog života se brinuo za zatvorenike, dok se i sam nije pretvorio u zatvorenika. Baš čudno: pretvoriti se u svoju ljubav.

- Mi ga veoma žalimo.

Bio je to prigovor. Htio sam da ga odvratim od njegovih čudnih misli. Ali on se nije dao smesti.

- I ja ga žalim. I mislim kako je cijelog života hvatao sevap na drugima, a sad drugi hvataju sevap na njemu. Možda je i pravo.

Znam da ne voli raznježavanje, ali ovo zvuči suviše tvrdo. A možda mnogo tražim od njega, on danas može da misli samo na svoju sreću.

- Kako ti je bilo u Dubrovniku?

- Lijepo. Tamo je još ljeto.

Čudo da nije proljeće.

Otvorila su se avlijska vrata, i Hasan je prišao prozoru.

Momak Fazlija, koji je došao sa sokaka, dao mu je znak da siđe.

- Možeš li ostati kod oca? - upitao me.

- Nemam mnogo vremena.

- Ostani bar malo. Brzo ću se vratiti.

Alijaga je bio isti kao i sinoć, čak i življi.

- Kuda je otišao Hasan? - pitao me.

- Ne znam. Rekao je da će se brzo vratiti.

Pitao me šta se dešava u kasabi, čudio se što je čaršija zatvorena, molio me da nagovorim Hasana da ostane u kući, zbog njega, ko zna šta se u bolesti može desiti.

- Zašto si rekao Hasanu da ti je gore?

- To je istina. Gore mi je.

- Otkad? Sinoć si bio kao tica. Baš sam to htio da kažem Hasanu, pa ne stigoh.

- Zar nemate ništa pametnije da govorite? Bilo mi je bolje, sad je gore, i htio bih da bude pored mene, šta je u tome čudno?

- Ništa. U stvari, hoćeš da zadržiš Hasana uz svoju postelju, dok sve ovo ne prođe. Zar nije tako?

- Za njega je bolje. Znaš kako je nagao. Učiniće ono što nikad ne očekuješ. Pogledaj, je li se vratio.

Tada mi se sve objasnilo, i njegovo čudno ponašanje, i cviljenje pred kćerkom, i molba da kadija pusti zatvorenika, i jutrošnja bolest, sve je to zbog Hasana, da ga zakloni od opasnosti, da ga spriječi da ne učini štogod nepromišljeno. Zato obavezuje sina svojom bolešću, zato je igrao onu čudnu igru koju nisam razumio. Želio je da spase hadži-Sinanudina što prije, da to ne bi učinio Hasan. Ljubav ga je darovala strahom, preduzimljivošću, maštom.

Umirio sam ga:

- Za Hasana se ne brini. Neće učiniti ništa nerazmišljeno.

- Zašto?

- On misli samo na Dubrovkinju. Ševe mu pjevaju u srcu. Čini mi se da im čujem cvrkut.

- Misliš da ja ne čujem? Toga se i bojim, prijatelju.

- Čega se bojiš?

- Tog cvrkuta. Zbog njega će i učiniti glupost. Tada je svako dobar, i žali druge.

- Žali, ali ništa ne čini. Ljubav je sebična.

- Eh, dervišu, šta ti znaš o ljubavi! Sebe sam isturio, zbog njega. Je li to sebičnost?

Htio sam da upitam starca, i upitaću ga, jednom, šta bi sve učinio za sina, i šta bi sve izdao zbog njega; i u šta bi se izvrgla njegova ljubav kad bi mu sin stradao. Bila bi to najteža mržnja koju znam.

Za njega u životu postoji samo ta ljubav, i ništa više. Čak i pred smrt, čekajući da izdahne, on je čuva. Možda i ona njega čuva, održavajući ga u životu. Možda je to duboko i složeno lukavstvo starosti, strah od smrti pretvoren u ljubav, da bi posljednji cvjetovi procvjetali u ostarjelom srcu. Sinovljevo srce je bokor, i ne treba ga toriti da bi bujalo; očeva ljubav mu je jedna od mnogih, možda mu je to i smetnja, muka nametnuta dužnošću. Starcu je to jedina kotva.

Kažem: možda, jer ne znam.

Kasaba je mirna. Kao da polako zamire, diše sve usporenije, živi sve tiše.

Sjedio sam u dvorištu džamije, na kamenu, pored česme, dok su čaršijom i sokacima hodali ljudi, po jedan ili nekoliko njih, hodali, kao u snu, zaneseni, jedva budni, zbog nečega nesrećni, iznevjereni, prazni, hodali, da prođe vrijeme, ili da dođe vrijeme, zamotavajući me svojim snenim kruženjima i gustom mrežom tragova.

Pitao sam:

- Šta se to dešava?

Nisu me čuli.

Zar ih je toliko uzbudilo hadži-Sinanudinovo hapšenje? Kakvim su to čudnim vezama vezani među sobom, u kakvom su to krugu zatvoreni, meni nepoznatom i nepristupnom? Šta se to desilo s njima? Nisu bijesni, nisu ni potišteni, izgledaju samo izdvojeni iz svega. Kao da kasabu i svijet posmatraju s nekom mrtvom radoznalošću, pospanom ali upornom, čekaju. Izgubili su svoje crte, vlastite, i stekli zajedničke, neuhvatljive.

Treba nešto da učinim, jer mi se činilo da zametak raste, nevidljiv, a vrijeme je prazno, odvaja me od mene, i od njih, ali nisam znao gdje je moje mjesto.

Kao da sam zašao u nepoznat kraj, među nepoznate ljude.