Derviš i smrt

Nisam se osvrnuo da pogledam mešćemu, možda sam posljednji put ovdje, ali me ne veže ničim. Niti sam htio, a nisam ni mogao, da mislim ni o čemu. Sve je u meni prazno, kao da mi je utroba izvađena.

Na sokaku, kod mosta, prišao mi je neki mladić.

- Oprosti, htio sam da uđem u mešćemu, ali me nisu pustili do tebe. Ja sam iz Devetaka.

Nasmijao se kad je to rekao, i odmah objasnio.

- Nemoj se ljutiti što se smijem. Uvijek tako, naročito kad sam zbunjen.

- Zar si zbunjen?

- Pa, jesam. Čitav sat ponavljam šta ću ti reći.

- Jesi li rekao?

- Sve sam zaboravio.

I opet se nasmijao. Nimalo ne izgleda zbunjen.

Iz Devetaka! Moja majka je iz Devetaka, pola djetinjstva sam u tom selu proveo. Ista brda nas opasuju, istu rijeku gledamo, iste topole uz obalu.

Zar je u svojim nasmijanim očima donio moj zavičaj, da ga vidim još jednom, pred svršetak?

Šta hoće? Je li se odvojio od sela, kao i ja nekad? Traži li šire puteve u životu nego što su devetački! Ili se sudbina šali, da me njime podsjeti na sve, pred veliki put? Ili je znak, ohrabrenje, koje mi Bog šalje.

Zašto se baš sad javlja ovaj seljački momak, koji mi je bliži nego što misli? Je li došao da mene zamijeni na ovom svijetu?

Piri-Vojvoda i sejmeni išli su za nama. Omeđili su moje staze, dopustiće mi samo jedan izlaz.

- Gdje si na konaku?

- Nigdje.

- Hajdemo u tekiju.

- Jesu li ono tvoji momci?

- Jesu. Ne obraćaj pažnju na njih.

- Od čega te čuvaju?

- Takav je običaj.

- Jesi li ti u kasabi najvažniji?

- Nisam.

Kad smo ušli, sjeo je na ćilim u mojoj sobi, nejako svjetlo svijeća posrće po udolinama njegovog koščatog lica, ogromna je sjenka iza njega, na podu i na zidu, gledam kako žrvnja jednostavnu tekijsku hranu isturenim gvozdenim vilicama, možda i ne znajući šta jede, jer misli kako će se završiti ovaj susret. Ali nije ni zabrinut, ni nesiguran. Ja sam bio sve to, onda. Sjećam se prvog obroka, jedva sam tri zalogaja progutao, davili su me.

Različiti smo, a opet isti. To sam ja, drukčiji, od druge građe, ponovo počinjao isti put.

Možda bih opet sve isto učinio, a svijest mi se pomračuje od tuge.

- Sigurno želiš da ostaneš u kasabi?

- Kako znaš?

- Ne bojiš se grada?

- Zašto bih se bojao?

- Nije lako ovdje.

- A zar je kod nas lako, Ahmed-efendija?

- Očekuješ li mnogo?

- Pola tvoje sreće bilo bi mi dosta. Je li mnogo?

- Želim ti više.

Smijao se vedro.

- Neka te Bog čuje. A počelo je dobro. Ni u snu nisam sanjao da ćeš me ovako dočekati.

- Došao si u dobar čas.

- U svoj dobar čas.

Možda. Zašto bi staza bila ista svima.

Posmatrao sam ga sa zanimanjem, možda čak i s nježnošću, kao da sam gledao sebe, nekadašnjeg, nepojmljivog mladog, bez iskustva, bez trunja u srcu, bez straha od života. Jedva sam se uzdržao da ga ne uhvatim za ruku, koščatu, tvrdu, sigurnu, i da zatvorenih očiju vratim prošlost. Samo još jednom, makar i za kratko.

U mome pogledu je vidio tugu, koja se nije ticala njega. Upitao je, oslobođen mojom neočekivanom pažnjom.

- Gledaš me čudno, kao da me prepoznaješ.

- Sjećam se jednog mladića koji je isto tako došao u kasabu, davno.

- Šta je s njim?

- Ostario je.

- Neka to bude jedino zlo?

- Jesi li umoran?

- Zašto pitaš?

- Htio bih da razgovaramo.

- Možemo, vala, cijelu noć, ako hoćeš.

- Čiji si?

- Emina Bošnjaka.

- Onda smo rod. I to blizak.

- Jesmo.

- Pa zašto ne kažeš?

- Čekam da pitaš.

- Koliko ti je godina?

- Dvadeset.

- Nemaš dvadeset.

- Devetnaesta.

Davilo me uzbuđenje. Govorili smo o njemu, o starom hodži, o ljudima koje sam poznavao, obilazeći oko onoga što me jedino zanimalo. Ne da saznam, već da govorimo, da ponovo dotaknem sve, kad se već desilo čudo da mi ga sudbina pošalje baš u ovu noć, da potonem u misao o onome što je samo jednom bilo stvarnost, a sad je samo sjenka. Ali to je sve što imam. Ostalo je tuđe. Ostalo je užas.

- Kako su mi otac i majka?

- Pa, dobro su. Moglo je biti i gore. Harunova pogibija ih je teško pogodila. I sve nas. Sad su se malo smirili, ali još hude, posvršavaju ono najnužnije, pa sjednu, gledaju u vatru. Tuga.

Nasmijao se. Smijeh mu je zvonak, veseo.

- Oprosti. Otme mi se, i kad sam žalostan. I tako, žive. Ljudi im pomažu, koliko mogu. A još im traje i ono što si ti poslao.

- Šta sam poslao?

- Novac. Pedeset groša. To je kod nas pravo bogatstvo. A njima ne treba mnogo, jedu ko tiče, krpe ono što imaju, nije to najteže.

Ko je poslao pedeset groša? Hasan, sigurno. Ovo je noć nepotrebne nježnosti, noć lijepih vijesti, pred najgoru. Odavno me nije pohodila, i neće nikad više.

Zašto se ustručavam da idem do kraja? Poslije ovoga, nježnosti neće biti. Biće ono što mora.

- A tvoji roditelji, kako su? Kako je Emin?

- Zdravljem su dobro, hvala Bogu. Ali živi se tanko: ili voda poplavi, il sunce sprži. Samo, moj otac ima dobru narav, pa sve bude lakše. Jedna mi je nevolja što nemam, kaže on, a druga bi bila kad bih tugovao. Pa tako i ova jedna ispadne manja.

- A majka? Zna li da si došao meni?

- Zna. Kako ne bi znala! Otac kaže: ima on i svojih briga, to ti. A majka: neće mu glavu razbiti, to meni.

- Je li ostarila?

- Nije.

- Bila je lijepa.

- Zar je se sjećaš?

- Sjećam se.

- I sad je lijepa.