Derviš i smrt

Majka mi je gasila ugljevlje i salijevala stravu, bacajući vrelo olovo u času vode nad mojom glavom, jer sam ćutao budan i vikao u snu. Pisali su mi zapise, da nisam naišao na čini, vodili u džamiju i učili dove, tražili lijeka od Boga i ljudi, još više uplašeni što sam pristajao na sve, i što mi je svejedno.

- Je li ti majka još štogod rekla?

- Jest. Da ste ašikovali. Otac se uvijek smije kad o tome govorimo. Srećni ste obojica, kaže. On, otac, što se čulo da si poginuo; ti, što nisi poginuo. Jer, da majka nije čula za tvoju smrt, ne bi se za njega udala. Ovako ste svi na broju, i sve troje srećni.

Zna dosta, ali ne zna sve. Čekala je i kad je čula, čekala bi još, bogzna dokle. Nije se udala, udali su je. Nekoliko dana prije moga dolaska. Da sam manje spavao, da sam i noću putovao, da je bilo manje umora, da su bile manje ravnice i niža brda koja je trebalo pregaziti, došao bih na vrijeme, ona se ne bi udala za Emina, a ja možda ne bih otišao iz sela. I ničeg ne bi bilo od ovog što me boli, ni Harunove smrti, ni ove noći, posljednje. A možda bi i bilo, jer neka noć mora biti posljednja, i nešto mora biti što boli, uvijek.

On hoće da sazna više.

- Je li ti bilo teško kad se majka udala?

- Bilo mi je teško.

- I zato si bio tužan?

Pa, i zato. I zbog rana, i zbog umora, i zbog drugova što su izginuli.

- I onda?

- Ništa. Sve se zaboravi, preboli.

Šta očekuje da mu kažem? Da nisam zaboravio i prebolio? Ili da mi je bilo svejedno? Izraz mu je napregnut dok me gleda, nezadovoljeno je ostalo nešto u njemu. Smijeh mu je usiljen, kao da krije neku misao. Je li to sinovska ljubomora zbog čistote majčine, u koju ne želi da sumnja? A nešto ga uznemiruje.

- Mnogo voliš majku?

- Kako je ne bih volio!

- Imaš li braće, sestara?

- Nemam.

- Jeste li često govorili o meni?

- Jesmo. Ja i majka. Otac sluša i smije se.

- Ko te je poslao meni?

- Ona. Otac se složio.

- Šta ti je rekla?

- Ako ti Ahmed-efendija ne pomogne, veli, onda nema ko.

- Otac se složio. A ti?

- I ja sam. Evo, došao sam.

- Ali ti nije pravo.

Pocrvenio je, suncem opaljeni obrazi buknuli su vatrom, i rekao u smijehu:

- Pa, čudio sam se. Zašto baš ti?

- Zato što smo rod.

- I oni to kažu.

- Rekao sam Eminu, kad ti sin odraste, pošalji ga meni. Pobrinuću se za njega. Toliko ću valjda moći.

Lagao sam, da ga umirim.

Osjetljiviji je nego što sam mislio. Izgledalo mu je neprilično da mole baš mene, nešto mu je bilo čudno.

Meni nije bilo čudno. Saznao sam, eto, sad, na kraju svega, da me nije zaboravila. I ne znam da li mi je drago, jer je tužno. Često me pominjala, znači da je mislila o meni. I povjerava mi sina jedinca, da mu pomognem, da ne ostane seoska sirotinja. Voli ga, sigurno, voli ga toliko da pristaje i na rastanak, samo da ga odvoji od seoskog kala i nesigurnosti. Možda sam i ja krivac što šalju djecu u kasabu, zavodi ih glas o meni. Pokajaćeš se, lijepa ženo, kad čuješ.

Ne znam kakva je sad, ja je pamtim po ljepoti. I po izrazu patnje na licu kakvo nikad više nisam vidio, niti sam dugo mogao da ga zaboravim, jer sam tu patnju ja prouzrokovao. Zbog te žene, jedine koju sam volio u životu, nisam se oženio. Zbog nje, izgubljene, zbog nje, otete, postao sam tvrđi i zatvoreniji prema svakome: osjećao sam se poharan, i nisam davao ni drugima što nisam mogao dati njoj. Možda sam se svetio sebi, i ljudima, nehotice, i ne znajući. Boljela me, odsutna. A onda sam zaboravio, zaista, ali je sve bilo kasno. Šteta što svoju neistrošenu nježnost nisam dao ma kome, roditeljiima, bratu, drugoj ženi. Ali možda to govorim bez razloga, sad, svodeći račune. Jer i nju sam ostavio i otišao na vojnu, ne žaleći, a požalio sam kad ništa više nisam mogao izmijeniti.

Trećeg dana po dolasku, zamoren pažnjom i zabrinutošću roditelja, odlutao sam od kuće u jutro i obreo se na visoravni iznad sela, iznad šume, iznad rijeke, u krševitoj pustoši nad kojom samo orlovi krstare, dodirnuo dlanom ploču velikog kamenog stećka, usamljenog između pustoši neba i zemlje, vijekovima smirenog i nikome otkrivenog, osluškivao da čujem glas kamena, ili groba, kao da je pod njim skrivena tajna života i smrti, sjedio nad provalijom, nad beskrajem šuma i krša, i slušao zmijsko cičanje visinskog vjetra, u dvostrukoj pustinji samoće i nepostojanja, kao prastari mrtvac ispod ploče. - Hej! - vikao sam mu, dalekom, u prazninu vremena, i glas se teturao preko šiljatog kamenja. Usamljen glas i usamljen vjetar.

Potom sam se spustio u šumu, udarao čelom u koru stabala, razbijao koljena o kvrgave žile, zaustavljao se u raširenim rukama žbunja, grlio se s bukvama, i smijao se, padao i smijao se, ustajao i smijao se. - Hej! - vikao sam onom dalekom, usamljenom, što je, i u grob zatvoren, htio da bude u visinama. - Hej! - vikao sam, i smijao se, bježeći.