Derviš i smrt

Ono što sam rekao u džamiji bila je tuga, zaprepaštenost, uzdržan plač i uzdržan urlik možda. Ali sve moje. Tužan obračun i tužna odbrana. A kad sam to rekao, odjednom je postalo nešto drugo. Ma od čega da je počelo, ma šta da je bilo, pretvorilo se u zajedničku težinu, i osudu. I obavezalo me, jer više nije samo moje, zbog mojih riječi. Rekao je to i Hasan (pričao je hafiz-Muhamedu, a ja sam slušao, iz kuće) kako odavno nije čuo iskreniju tugu ni težu optužbu. Bio je prikovan, kao i drugi, potresen jednostavnošću običnih riječi i žalošću čovjeka koji plače, a kaže. Osjećao sam kako smo svi krivi i svi ojađeni, rekao je.

Zar je sada trebalo da ja zaboravim sve što se dogodilo i sve što sam kazao? I riječ obavezuje, i ona je čin, obavezuje me pred drugima, ali i preda mnom.

A kad sam izašao u bašču, već su razgovarali o drugom. Bilo mi je žao što im nisam duže u mislima, ali svejedno, ono što je rečeno bez mene, vrednije je nego da je rečeno preda mnom.

- O Hasanovu ocu govorimo - rekao je hafiz Muhamed, kad sam prišao.

Kao da je želio da ne nametnem drugi razgovor. A ja sam pomislio velikodušno, da svako ima svoju muku, i hvala Bogu što je tako.

Hasan je govorio kao i obično, vedro, podsmješljivo, lak i površan u svemu, u mišljenju, u osjećanju, u odnosu prema sebi i prema drugima. (Zaboravio sam da je sinoć ostao sa mnom cijelu noć, tužan). Otac je čudan - rekao je - ako to uopšte treba reći, jer je svako čudan, osim bezbojnih i bezobličnih ljudi, koji su, opet, čudni jer ničega svoga nemaju, to jest, njihovo je baš to što ništa posebno nije njihovo. I osim svakog od nas, naravno, jer na sebe toliko naviknemo da izgleda čudno sve što je drukčije od našeg, pa bi se moglo reći da je čudno ono što nije naše. I eto, otac je čudan zato što misli da sam ja čudan, a ja, opet, i tako dalje, i sve daIje, nikad kraja čuđenju, a možda bi se baš tome trebalo čuditi. Razlika između njih je u tome što otac smatra da je on, Hasan, ovako unesrećio sebe, a Hasan je uvjeren da se čovjek može unesrećiti na mnogo načina, a najmanje ako čini ono što ga zadovoljava a ne sramoti, i tako ispada da je otac unesrećen zato što mu je sin zadovoljan, a smatrao bi srećom, svojom i porodičnom, kad bi on stvarno bio nesrećan.

- Jesi li ga vidio kako si došao? - upitao je hafiz Muhamed, smiješeći se.

- Pokušao sam. Htio sam da mu nabrojim na koliko načina Ijudi mogu postati jadni. I htio sam da ga upitam kome smeta moj život. Meni je drag, kao neugledna izgažena cipela. Može da propušta vodu, može da bude smiješna, ali ne žulji, ne želiš da je skineš nasred puta, ne znaš ni da li je nosiš. Zašto da me život žulji i da ga osjećam kao moru?

- Htio si da mu kažeš? A nisi želio da ga vidiš.

- Kako sam mogao da mu kažem ako ga ne vidim? Prvo sam želio da ga vidim, jer to dolazi prvo, ali kod njega je bilo prvo što nije želio da me vidi, i tako sam obadvije svoje želje vratio nepotrošene.

- Je li ti on to rekao?

- Poslao je svoju riječ u tuđim ustima. Mirisala je na oca, i toliko me raznježila, da bih rado poljubio usta koja su je donijela, toliko mlada i nevina da nisu ni znala šta nose.

- Treba da opet odeš.

- Zbog djevojke?

- Kako hoćeš - smijao se hafiz Muhamed - samo otiđi.

- Koliko puta treba da idem? Koliko je puta sin dužan da ode uzalud?

- Još jednom.

Hasan ga je pogledao podozrivo, i upitao:

- Bio si kod oca?

- Bio sam.

- Tako, bio si. A zašto? Hoćeš da sastaviš dva tvrdoglava čovjeka da ispadne jedno prazno pomirenje?

- Neka ispadne šta hoće. Rekao sam da ćeš doći danas. Porazgovaraj s njim. Oca je lako razniježiti.

- Da, naročito moga.

S neprijatnošću sam se sjetio svoga razgovora s muftijom, ličio je pomalo na ovaj, ali ja sam bio primoran, a šta je ovo?

Sa sjetom sam mislio da će se možda pomiriti s ocem. I sa trunkom zavisti: zaboraviće me.

Uzeo sam abdest i pošao u džamiju.

Bio je oblačan sumrak, dobro se sjećam, pogledao sam u nebo, kao seljak, činio sam to po prastaroj tuđoj navici što iz mene još nije iščilila, iako mi nije potrebna. A mogao sam da namirišem promjenu vremena danima unaprijed. Tada me prevario oblak, preduhitrio me, bio sam suviše obuzet sobom. A želio sam ga, taj oblak, i ružno vrijeme, zato možda nisam ni vidio da se sprema. Nerazumno sam se nadao da otac ne bi po kiši krenuo na put u kasabu.

Dan je malaksavao, nebo je još crveno na zapadu. Sjećam se, na tom nebeskom crvenilu, što je stajalo iza njih kao podloga, vidio sam četiri konjanika, na početku sokaka. Bili su lijepi, kao izvezeni na crvenoj svili, kao prošiveni na jarkoj pozadini neba, činilo se da četiri usamljena ratnika stoje na širokom polju, pred bitku, jedva vidljivim pokretima umirujući konje.

Kad sam pošao prema njima, konji su skočili, podbodeni udarcima koje nisam vidio, i jurnuli izravnati, zatvarajući uski sokak od jednog zida do drugog.

Išli su na mene!