Dolazak Senke

Unutrašnji deo luke, iza nasipa koji ju je branio od mora, bio je ispunjen plovilima Morskog naroda – Ata’an Mijere. Čak je i najveće delovalo preusko za svoju dužinu. Zbog toga što su im konopci bili posečeni, svi poprečni jarboli bili su iskrivljeni pod ludim uglovima. Sve palube bile su prazne, a brodske posade na obali i pod stražom – što je važilo za sve na ovim ostrvima koji su umeli da plove otvorenim morem. U spoljašnjem delu luke bilo je na desetine seanšanskih brodova zatupljenog pramca. Neki od njih su bacili sidro na ulazu u luku. Jedan brod je, dok su mu rebrasta jedra bila naduvana od vetra, pratio jato malih ribarskih brodica nazad u luku. Ako bi se ta manja plovila raštrkala, neka od njih bi mogla i da pobegnu, ali na seanšanskom brodu bila je damane. Bilo je dovoljno da se samo jednom pokažu moći kojima damane raspolažu pa da se svaka pomisao na to u potpunosti suzbije. Garav i smrskan trup jednog broda Morskog naroda još je ležao na grebenu blizu ulaza u luku.

Surot nije znala koliko će joj dugo poći za rukom da Morski narod s drugih strana – kao i proklete stanovnike kopna – spreči da saznaju da su ova ostrva pod njenom vlašću. Imaću dovoljno vremena, reče sama sebi. Moram imati dovoljno vremena.

Posle onakvog poraza u koji ih je visoki gospodar Turak odveo, ona je izvela pravo čudo tako što je okupila većinu seanšanskih snaga. Svega šačica brodova koji su pobegli iz Falmea bila je pod njenom vlašću, i niko nije preispitivao njeno pravo da zapoveda nad Hailene, Predvodnicima. Ako je sreća i dalje bude služila, niko na kopnu neće ni posumnjati da su ovde. Da čekaju da ponovo osvoje zemlje koje im je carica naredila da povrate; da čekaju da postignu Corenne, Povratak. Njene uhode već su izvidele put. Neće biti potrebe da se vrati na Dvor devet meseca i izvini se carici zbog neuspeha, koji čak i nije bio njen.

Sva se stresla od te pomisli. Takvo izvinjenje uvek je ponižavajuće, i obično bolno. Ali stresla se od mogućnosti da joj na kraju svega toga smrt bude uskraćena, da bude primorana da nastavi kao da se ništa nije desilo dok svi živi, obični ljudi i pripadnici Krvi, znaju za njeno poniženje. Jedan lepuškast mladi sluga priskoči joj s bledozelenim ogrtačem izvezenim pticama jarkog perja. Ispružila je ruke da bude ogrnuta, ali nije ga primetila ništa više no prašinu kraj svojih somotskih papuča.

Da bi izbegla to izvinjenje, mora povratiti ono što je pre hiljadu godina izgubljeno. A da bi to učinila, mora izaći na kraj s tim čovekom za koga njene uhode na kopnu kažu kako tvrdi da je Ponovorođeni Zmaj. Ako ne budem mogla da se pobrinem za njega, caričino nezadovoljstvo će mi biti najmanja briga.

Polako se okrenula i ušla u dugu sobu iza terase. Njen spoljni zid bio je sav od zastakljenih vrata i visokih prozora, da bi hvatali povetarac. Surot je bila zadovoljna bledim i glatkim drvenim zidovima, koji su se presijavali kao saten, Ali naredila je da se nameštaj starog vlasnika, bivšeg upravnika Kantorina, koji je bio pripadnik Ata’an Mijere, ukloni i zameni s nekoliko visokih paravana, većinom oslikanih pticama ili cvećem. Dva su se razlikovala. Na jednom je bila velika pegava mačka iz Sen T’džore, velika kao june, a na drugom crni planinski orao, s krestom nalik nekoj bledoj kruni i krilima snežnih krajeva raširenih do svog punog raspona od sedam stopa. Takvi paravani smatrani su prostačkim, ali Surot je volela životinje. Pošto nije mogla da ponese svoj zverinjak preko Aritskog okeana, dala je da se na tim paravanima naslikaju njena dva miljenika. Nikada nije tek tako prihvatala da u bilo čemu bude onemogućena.

Tri žene su je čekale u istom položaju kao kad ih je ostavila: dve su klečale, a jedna bila prostrta po golom, uglačanom podu s umecima od svetlog i tamnog drveta. One što su klečale bile su u tamnoplavim haljinama što ih nose sul’dam. Na grudima i postrance po suknjama bile su crvene ploče izvezene srebrnim račvastim munjama. Jednoj od njih, koja se zvala Alvin – bila je to plavooka žena oštrog lica i večito namrštena – leva strana glave bila je izbrijana. Ostatak kose padao joj je na rame skupljen u svetlosmeđu pletenicu.

Surot na tren stisnu usne kada je ugleda. Nikada ranije nije se desilo da neka sul’dam bude uzdignuta na položaj so’đin, naslednih viših slugu što služe Krvi, a kamoli na položaj Glasa Krvi. Ali u njenom slučaju bilo je valjanog razloga za to. Alvin je previše znala.