Dolazak Senke

Na pola naklona, široko raširenih sukanja, Min se sledi kao raskrečena žaba. Sijuan Sanče je stajala dostojanstveno kao kakva kraljica, ali na tren je ležala na podu, gola. Sem činjenice da je gola kao od majke rođena, bilo je nečeg neobičnog u vezi s tom slikom, ali ona je nestala pre no što je Min mogla da odredi šta je u pitanju. Nikada ranije nije pročitala nešto tako snažno, ali nije imala predstave šta bi to moglo da znači.

„Ponovo viđaš stvari, zar ne?“ – upita Amirlin. „Pa, sigurno je da bih tu tvoju sposobnost mogla valjano da iskoristim. Koristila bi mi ona svih ovih meseci što te nije bilo. Ali nećemo o tome. Šta je bilo – bilo je. Točak tka kako Točak želi.“ Oštro se nasmeši. „Ali ako to ponovo uradiš, ima da ti od kože napravim rukavice. Diži se, devojko. Leana mi za mesec natrpa toliko ceremonije koliko bi svakoj pametnoj ženi bilo dovoljno za godinu dana. Nemam ja vremena za to. Ne ovih dana. Sad, šta si to upravo videla?“

Min se polako ispravi. Bilo joj je lakše što se ponovo našla u društvu nekoga ko zna za njen dar, makar to bila sama Amirlin Tron. Od nje nije morala da krije šta je videla. Daleko od toga. „Bila si... Bila si naga. Ja... ne znam šta bi to moglo da znači, majko.“

Sijuan se kratko i oštro nasmeja. „Nesumnjivo znači da ću uzeti ljubavnika. Ali ni za to nemam vremena. Kada moraš da vadiš vodu iz čamca, nema vremena da namiguješ muškarcima.“

„Možda“, polako odvrati Min. Moglo je to da znači, ali sumnjala je. „Jednostavno ne znam, ali, majko, otkako sam ušla u Kulu viđam svakakve stvari. Desiće se nešto loše, nešto užasno.“

Počela je od Aes Sedai u prijemnoj dvorani i ispričala sve što je videla i šta sve to znači, u onim slučajevima kada je to znala. Međutim, zadržala je za sebe većinu onoga što joj je Gavin rekao. Nema svrhe govoriti mu da ne razljuti Amirlin ako ona to učini mesto njega. Ono ostalo je ispričala u potpunosti kako je videla. Na kraju je u njoj ponovo nabujao strah. Pre no što je završila, sva se tresla.

Za sve to vreme izraz Amirlininog lica nimalo se nije promenio. „Dakle, pričala si s mladim Gavinom“, rekla je kada je Min završila. „Pa, mislim da ga mogu ubediti da drži jezik za zubima. A ako se dobro sećam Sahre, njoj bi prijalo malo rada na selu. Neće moći da širi glasine ako plevi povrće.“

„Ne razumem“, kaza Min. „Zašto bi Gavin trebalo da ćuti? O čemu? Ništa mu nisam rekla. A Sahra... Majko, možda nisam bila dovoljno jasna. Aes Sedai i Zaštitnici će izginuti. To mora da znači da će izbiti neka bitka. A sem ako ne pošalješ mnogo Aes Sedai i Zaštitnika negde drugde – i slugu; takođe sam videla mrtve i povređene sluge – ako to ne učiniš, bitka će se voditi ovde! U Tar Valonu!“

„Jesi li to videla?“ – odlučno upita Amirlin. „Bitku? Znaš li to zahvaljujući svom... svom daru, ili samo nagađaš?“

„A šta bi drugo moglo biti? Najmanje četiri Aes Sedai će neumitno poginuti. Majko, otkako sam stigla videla sam vas ukupno devet, a četiri će umreti! I Zaštitnici... šta bi drugo moglo biti?“

„Mnogo toga o čemu ni ne želim da razmišljam“, sumorno odvrati Sijuan. „Kada? Koliko pre no što se ta... stvar... odigra?“

Min odmahnu glavom. „Ne znam. Većina toga će se odigrati za jedan dan, možda dva, ali to može biti sutra ili tek za godinu dana. Ili za deset.“

„Molimo se onda da bude tek za deset godina. Bude li sutra, teško da ću to moći sprečiti.“

Min se namršti. Pored Sijuan Sanče samo su još dve Aes Sedai znale za njene sposobnosti: Moiraina i Verin Matvin, koja je pokušala da prouči njen dar. Nijedna nije znala kako on deluje, ništa više od nje same, izuzev da nikakve veze nema s Moći. Možda je zato jedino Moiraina bila u stanju da prihvati činjenicu da će se ono što vidi neumitno dogoditi, kada je svesna značenja viđenog.

„Možda su uzrok Beli plaštovi, majko. Bili su posvuda u Alinderu kada sam prelazila most.“ Nije verovala da Deca Svetla ikakve veze imaju s onim što sledi, ali nije bila voljna da kaže u šta je verovala. Verovala, a ne znala – ali i to je bilo dovoljno zlo.

Ali Amirlin je još pre no što je Min završila stala da odmahuje glavom. „Da mogu, pokušali bi oni nešto – u to ne sumnjam. Voleli bi da zadaju udarac Kuli, ali Emon Valda neće otvoreno napasti bez naređenja od gospodara kapetana zapovednika, a Pedron Nijal ih neće izdati ukoliko ne misli da smo povređeni. Predobro on poznaje našu snagu da bi se glupo poneo. Beli plaštovi su već hiljadu godina takvi. Srebrnperke u trsci, koje samo čekaju trunčicu krvi Aes Sedai u vodi. Ali još je nisu osetiii – niti će, ako se ja nešto pitam.“

„Ali, ako bi Valda nešto pokušao na svoju ruku...“