Gospodar haosa

Alana nije. Čak i medu Zelenima, bila je poznata po prekoj naravi, koja se u poslednje vreme još i pogoršala. „Sada ćete otići u svoje sobe“, reče ona hladno, ali samo joj je glas i bio hladan. Verin je uzdahnula kada je druga Aes Sedai satkala Vazduh i Vatru u Varku. Sobu ispuni soptanje, a već razrogačene oči se iskolačiše. Nije bilo stvarne potrebe za tim, ali običaji su nalagali da se ne meša javno u postupke drugih sestara, i Verin shvati da je zapravo osetila olakšanje kada je Elino zavijanje naglo prestalo. Ni njeni živci nisu bili u najboljem stanju. Naravno, neobučene devojke nisu mogle da vide tok; njima se činilo da Alana sa svakom rečju sve više raste. Uz to joj je rastao i glas, neizmenjenog tona, ali sve gromkiji kako bi odgovarao njenom tobožnjem stasu. „Vi treba da budete polaznice, a prva lekcija koju polaznica mora naučiti jeste da posluša Aes Sedai. Odmah. Bez pritužbi ili vrdanja.“ Alana je stajala neizmenjena – za Verin, makar – usred glavne prostorije, ali glava Varke doticala je grede tavanice. „A sad trk! Ona koja se ne nađe u svojoj sobi dok izbrojim do pet žaliće do groba. Jedan. Dva...“ Pre nego što je došla do tri, nastala je opšta cika i vriska na stepenicama iza prostorije; pravo je čudo da nijedna nije pri tom izgažena.

Alana se nije trudila da broji dalje od četiri. Dok su i poslednje Dvorečanke nestajale na spratu, otpustila je saidar, Varka je nestala, a ona je kratko i zadovoljno klimnula glavom. Verin je očekivala da te mlade žene sada mora da mami čak i da provire iz svojih soba. Možda je tako i bilo bolje. S obzirom na okolnosti, nije želela da se niti jedna od njih iskrade kako bi razgledala Kaemlin, pa da mora da ide po nju.

Naravno, Alana je uticala i na druge. Bilo je neophodno da se konobarice nagovore da izađu ispod stolova gde su se posakrivale, a jednoj koja se srušila u pokušaju da otpuzi u kuhinju morali su pomoći da se osovi na noge. Nisu ni pisnule; samo su se tresle kao lišće na jakom vetru. Verin je svaku morala malčice da gurne kako bi je pokrenula, i ponovila je naređenja u vezi sa rakijom i čajem tri puta pre nego što je Azril prestala da zuri u nju kao da očekuje da joj na ramenima nikne druga glava. Krčmaru se vilica oklembesila na grudi; oči samo što mu nisu izletele iz duplji. Verin pogleda Tamasa i mahnu prema čovi koji se zanosio.

Tamas je pogleda kiselo – uvek je to činio kad bi od njega tražila da se pobrine za obične stvari, ali je ipak retko dovodio u pitanje njena naređenja – a onda obgrli rukom gospara Dilama i šaljivim glasom upita da li bi njih dvojica mogli da popiju koji vrč najboljeg vina u krčmi. Tamas je bio dobričina, iznenađujuće sposoban za mnogo šta. Ivon je seo leđima uza zid i podigao čizme na sto. Uspevao je da istovremeno motri i na vrata prema ulici i na Alanu. Na nju je motrio krajnje oprezno. Bio je više nego zabrinut za nju otkad je Ovejn, njen drugi Zaštitnik, poginuo u Dvema Rekama – i mudro još oprezniji zbog njene naravi, mada je ona obično uspevala da je zauzda bolje nego danas. Sama Alana nije pokazala nikakvu nameru da pripomogne raščišćavanju nereda koji je napravila. Stajala je usred glavne prostorije zagledana u prazno, prekrštenih ruku. Svakome osim Aes Sedai verovatno je izgledala kao oličenje smirenosti. Verin je, međutim, videla da je žena spremna da pukne.

Verin joj dodirnu ruku. „Moramo razgovarati.“ Alana je pogleda, neodgonetljivih očiju, a onda bez ijedne reči kliznu prema privatnoj obedovaonici.

Verin začu kako gospar Dilam progovara iza nje drhtavim glasom: „Šta misliš, smem li da razglasim kako je Ponovorođeni Zmaj bio gost moje krčme? Na kraju krajeva, jeste ušao u nju.“ Načas se osmehnula; ako ništa drugo, sa njim će sve biti u redu. Osmeh joj nestade kada je zatvorila vrata za sobom i Alanom.

Alana je već počela da se šetka po maloj prostoriji, a svila njenih podeljenih sukanja šaputala je poput mačeva koji klize iz kanija. Sada joj lice više nije bilo smireno. „Kakva drskost. Krajnja drskost! Da on nas stavi u pritvor! Da nas drži na uzdi!"

Verin ju je posmatrala nekoliko trenutaka pre nego što je progovorila. Trebalo joj je deset godina da preboli Balinorovu smrt i da veže Ivona. Alanina osećanja bila su povređena od Ovejnove smrti, i predugo ih je zadržavala u sebi. Povremeni izlivi plača koje je sebi dopuštala posle odlaska iz Dveju Reka nisu bili dovoljni da je toga oslobode. „Pretpostavljam da nas može zadržati van starog grada sa stražarima na kapiji, ali ne može nas zaista zadržati u Kaemlinu.“